Град Нови Сад

Град Нови Сад
Град Нови Сад;
	Зграда Градске куће Новог Сада
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Седиште	Нови Сад
Становништво
— 2022.	368.967
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	702,7 km2
Остали подаци
Председник општине	Здравко Јел��шић (СНС)
Регистарска ознака	НС
Веб-сајт	www.novisad.rs

Град Нови Сад је један од градова Републике Србије. Налази се у АП Војводини и Јужнобачком округу. По подацима из 2022. године, административно подручје града Новог Сада је имало 368.967 становника.^[1] Седиште града као и округа је градско насеље Нови Сад. Град Нови Сад се састоји од 16 насеља: 4 градска (Нови Сад, Петроварадин, Сремска Каменица и Футог) и 12 сеоских или приградских.

Административна подела

У административном смислу Град Нови Сад има јединствену локалну самоуправу и није подељен на градске општине. Територија Града је подељена на 47 месних заједница,^[2] које немају никакву извршну власт

Насеља

Градска

#	Име	Становништво (попис 2002)	Становништво (попис 2011)	Становништво (попис 2022)
1	Нови Сад	191.405	231.798	260.438
2	Петроварадин	13.973	14.810	15.621
3	Сремска Каменица	11.205	12.273	12.632
4	Футог	18.582	18.641	18.011

Сеоска

#	Име	Становништво (попис 2002)	Становништво (попис 2011)	Становништво (попис 2022)
1	Бегеч	3.335	3.325	3.005
2	Будисава	3.825	3.656	3.107
3	Буковац	3.585	3.936	3.632
4	Ветерник	18.626	17.454	18.849
5	Каћ	11.166	11.740	11.067
6	Кисач	5.471	5.091	4.511
7	Ковиљ	5.599	5.414	4.511
8	Лединци	1.641	1.912	1.864
9	Руменка	5.729	6.495	6.300
10	Стари Лединци	823	934	985
11	Степановићево	2.214	2.021	1.848
12	Ченеј	2.115	2.125	1.942

Административна историја

У време аустроугарске управе су општине биле устројене по закону из 1886. године. На челу управе у Новом Саду се налазио градоначелник, а по селима кнез. Између два светска рата, Нови Сад и Петроварадин су били градске општине, а околна места сеоске. После Другог светског рата, задржано је предратно стање, а по уставу из 1953. године, формирају се веће општине као комуне, које су обухватале више насеља. По закону из 1960. смањен је број комуна и створене су још веће општине, попут некадашњих мањих срезова.^[3]

Између 1980. и 1989. године Нови Сад је био организован као Градска заједница општина, у којој је било удружено седам општина: Стари град, Подунавље, Лиман, Славија, Детелинара, Петроварадин и Сремски Карловци. Касније су Сремски Карловци постали самостална општина, док је од осталих шест општина формирана јединствена општина Нови Сад.^[3]

Године 2000. су од општине Нови Сад формиране две градске општине, Нови Сад и Петроварадин, да би се задовољио услов да се Нови Сад званично сматра градом.^[3] Органи ових општина никада нису формирани, а све надлежности су и даље остале на нивоу Града. Како је законом промењен услов да градови морају да имају градске општине, у марту 2019. укинуте су градске општине Нови Сад и Петроварадин.^[4]

Демографија

Етнички састав према попису из 2011.^[5]‍

Срби	269.117	78,78%
Мађари	13.272	3,88%
Словаци	6.596	1,93%
Хрвати	5.335	1,56%
Роми	3.636	1,06%
Црногорци	3.444	1,01%
Југословени	2.355	0,69%
Русини	2.160	0,63%
остали	8.284	2,42%
Регионална припадност	9.781	2,86%
неизјашњени	15.923	4,66%
непознато	1.722	0,50%
укупно: 250.439

Већина насељених места на градском подручју Новог Сада имају српску већину, док су у насељу Кисач већина Словаци.

Галерија

Црква имена Маријиног у центру Новог Сада, на Тргу слободе.
Стари споменик од ружичастог камена са крстом Јована Обреновића
Скупштина у Новом Саду
Синагога фотографисана са бочне стране где се у позадини види јеврејска школа. Са друге стране налази се балетска школа.
Центар града Новог Сада ноћу
Србија, железничка станица Нови Сад
Бановина Нови Сад
Дунавска Нови Сад
Дунавска улица у Новом Саду 2017. год.
Дунавски парк у Новом Саду
Дунавски парк, јесен.
Успенска црква Јована Суботића Нови Сад