Пређи на садржај

Горњи Душник

Координате: 43° 10′ 13″ С; 22° 07′ 05″ И / 43.170166° С; 22.118166° И / 43.170166; 22.118166
С Википедије, слободне енциклопедије
Горњи Душник
Поглед на рибњак у Горњем Душнику
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаГаџин Хан
Становништво
 — 2022.Пад 94
Географске карактеристике
Координате43° 10′ 13″ С; 22° 07′ 05″ И / 43.170166° С; 22.118166° И / 43.170166; 22.118166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина581 m
Горњи Душник на карти Србије
Горњи Душник
Горњи Душник
Горњи Душник на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Горњи Душник је село у општини Гаџин Хан у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 237 становника (према попису из 1991. било је 296 становника).

Само име Душник потиче, према предању, из турског периода. Од Турака је бажала једна група младића и девојака, па су наишли на Врело, напили се воде и „повратили душу“. Од тога је изведена реч „душник“ и даље Горњи и Доњи Душник као имена два села поред овог врела.

Црква Светог Николе

Село се налази у подножју Суве планине. У селу постоји и црква посвећена светом Николи која је саграђена 1845. године, а освећена 1850. године. Иконостас у цркви је постављен 1871. године. На речици која пролази кроз село постоји неколико воденица, а налази се и рибњак са калифорнијском пастрмком. Кроз село пролази локални асфалтиран пут.

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 34 кућа, 4 удовичка домаћинства, 8 самачка домаћинства.[1]

У Г. Д. је, потајно, прорадила прва школа у Заплању, око 1870, а затим 1881.[2] Сама Школа остала је без ђака још од седамдесетих година прошлог века и од тадашње школе, препуштено рубу времена, остали су само голи зидови и кров. У оквиру пројекта унапређења енеркетске ефикасности Стара школа постала је Центар за смештај ђака и студента која ће се користити за истраживање саме Суве Планине. Средства за реконструкцију саме школе обезбеђена су средствима Министарства рударства и енергетике. Ови радови запланирани око реконструкције обављени су 2021. године. [3]

Врело

Знаменитости села

[уреди | уреди извор]

Највећа реткост Горњег Душника је Душничко Врело, на коме је, после одласка Турака, од Горњег до Доњег Душника подигнуто 17 воденица, од којих већина са 4 камена. У овим воденицама млело се жито не само из Горњег Заплања, већ и са знатно ширег подручја. Амбијаталну, етнографску и архитектонску вредност ових воденица препознали су културни радници, који организују Ликовну колонију аматера „17 воденица“ сваке године. Још ништа није учињено да се очувају ове воденице, од којих су неке пропале а друге су на том путу.

Амбијенталну вредност Горњег Душника, његове природне лепоте и атрактивност Душничког врела открили су градитељи викендица. Већ их је подигнуто око 20 које уносе нови стил градње и културу живљења. Само село Горњи Душник лежи уз брдо Суве Планине које се зове Главчина.

Друга знаменитост Горњег Душника, као насеља, биле су мутавџијске радње, којих је у селу између два рата било око 50. И ове радње преживљавају своје задње дане. Пошто више нема коза ове радње као основну сировину користе људску косу и синтетичка влакна, али је то сама задња фаза у њиховом пропадању. [4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Горњи Душник живи 218 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,7 година (58,1 код мушкараца и 64,0 код жена). У насељу има 50 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 748
1953. 763
1961. 648
1971. 497
1981. 346
1991. 296 293
2002. 237 238
2011. 184
2022. 94
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
236 99,57%
непознато
  
1 0,43%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља
Етно

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ "Политика", 22. авг. 1940, стр. 14
  3. ^ https://niskevesti.rs/stara-skola-u-gornjem-dusniku-postaje-centar-za-smestaj-djaka-i-studenata/ Стара школа у Горњем Душнику
  4. ^ https://www.poreklo.rs/2017/08/07/poreklo-prezimena-selo-gornji-dusnik-gadzin-han/ Горњи Душник
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]