Пређи на садржај

Гертруде Едерле

С Википедије, слободне енциклопедије
Гертруда Едерле
Лични подаци
Пуно имеГертруда Каролина Едерле
НадимакТруди
Датум рођења(1906-10-23)23. октобар 1906.
Место рођењаЊујорк, САД
Датум смрти30. новембар 2003.(2003-11-30) (97 год.)
Место смртиВајкоф, Њу Џерзи, САД
ДржављанствоАмериканка
Спортске информације
СпортПливање
Достигнућа и титуле
Лични рекордПрва жена која је препливала Ламанш, оборивши при томе и рекорд у пролазном времену икад постигнутом
Награде и медаље

Летње олимпијске игре 1924.

Гертруда Едерле, снимљена на дан када је препливала Ламанш

Гертрудa Каролина Едерле (енгл. Gertrude Ederle; Њујорк, 23. октобар 1906 — Вајкоф, 30. новембар 2003) била је америчка пливачица, олимпијска шампионка и светска рекордерка у пет дисциплина. Запамћена је по томе што је прва жена која је препливала Ламанш, 6. августа 1926. године.[1] У штампи тог времена често је називана "Краљицом таласа".[2]

Пре Гертруде Едерле само пет мушкараца успело је да преплива Ламанш. Најбоље време постигао је Енрике Тирабочи две године раније - 16 сати и 33 минута. Гертруда је канал препливала за 14 сати и 34 минута, оборивши тако дотадашњи светски рекорд за цела два сата.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Гертруда Едерле, за пријатеље Труди, рођена је 23. октобра 1906. године[3] на Менхетну у Њујорку. Била је треће од шесторо деце немачких имиграната, Гертруде Ане Хаберстрох и Хенрија Едерлеа[4][5] који је, према подацима у њеној биографији Америчка девојка, водио једну месару на Менхетну. Због прележаних морбила од детињства је имала слаб слух. Препливавањем Ламанша додатно га је оштетила,[6] а до 40-их је била скоро потпуно глува.

Пливањем је почела да се бави као сасвим млада. Када је имала осам година, риликом посете баки у Немачкој, готово се удавила у језеру. Овај је догађај мотивисао ју је да научи да плива. Отац ју је научио да плива у Хајленду, у Њу Џерсију, где је породица поседовала викендицу. Током првих покушаја осигуравао ју је канапом. За само неколико месеци својом пливачком вештином је надмашила вршњаке.[7] Са 12 година придружила се пливачком клубу у ком је већ исте године постигла свој први светски рекорд. Године 1925. постала је професионална пливачица.

Поред ангажмана на филму и пливачким представама Гертруда је подучавала пливању глуву децу.[8] Године 1933, падом низ степенице зграде у којој је становала, повредила је кичму, због чега је неколико година била везана за кревет, а њена спортска каријера је прекинута.[7] Ипак, 1939. довољно се опоравила да се појави на пливачкој ревији на Светској изложби у Њујорку 1939. године.[6]

Гертруда Едерле никада се није удавала, а од 2001. године живела је у дому за старе.[9] Умрла је 30. новембра 2003. у Вајкофу, Њу Џерси, у 97. години.[2] Сахрањена је у Бронксу, у Њујорку.

Аматерска каријера

[уреди | уреди извор]

Едерле је тренирала у Женском пливачком удружењу (Women's Swimming Association - WSA) које је дало многе познате пливачице, између осталих и Естер Вилијамс. Годишња чланарина од 3 долара омогућила јој је да плива у малом затвореном базену на Менхетну.

Гертруда Едерле се придружила клубу када је имала само дванаест година. Исте године је поставила свој први светски рекорд у дисциплини 880 јарди слободно, поставши најмлађа светска рекордерка у пливању. Након тога је поставила још осам светских рекорда, од којих седам 1922. године,[8] све на Брајтон Бичу у Њујорку током једног поподнева.[6] Од 1921. до 1925. године држала је укупно 29 америчких националних и светских рекорда.[10]

На Летњим олимпијским играма 1924. у Паризу освојила је златну медаљу као члан првопласираног америчког тима у штафети 4×100 метара слободним стилом. Заједно са саиграчицама у штафети поставила је нови светски рекорд од 4:58,8 у финалу такмичења. Појединачно, освојила је бронзане медаље за треће место у тркама на 100 метара слободно за жене и на 400 метара слободно за жене.[8]

Амерички тим је те године на Олимпијским играма у Паризу освојио укупно 99 медаља. У тиму су, између осталих, били и пливач Џони Вајсмулер, веслач Бенџамин Спок, тенисерка Хелен Вилс и скакач у даљ ДеХарт Хабард који је, према биографији Америчка девојка, био "први црнац који је освојио појединачно злато".

Професионална каријера

[уреди | уреди извор]

Године 1925. Едерле је постала професионална пливачица. Исте године је препливала 22 миље (око 35 км) од Батери Парка у Њујорку до Сенди Хука у Њу Џерзију, за 7 сати и 11 минута, што је рекорд који је држала 81 годину, пре него што га је оборила аустралијска пливачица Тами ван Вис.[11][11]

Препливавање Ламанша

[уреди | уреди извор]
Припреме за други покушај на Ламаншу, са тренером Билом Барџесом

Године 1925. Женско пливачко удружење спонзорисало је покушај Хелен Вејнрајт и Гертруда Едерле да препливају Ламанш. Хелен Вејнрајт се повукла у последњем тренутку због повреде, па је Гертруда одлучила да сама оде у Француску. Тренирала је са пливачемЈ. Волфом, који је и сам 22 пута покушао да преплива Канал. Тренинг са Волфом није добро прошао. У свом првом покушају, 18. августа 1925. била је дисквалификована када је Волф наредио другом пливачу, који јој је правио друштво, да је извуче из воде. Према њеном и сведочењима других посматрача, она се није "давила", већ се одмарала лебдећи лицем надоле. Волф је раније коментарисао да жене можда нису способне да препливају Ламанш и спекулисало се да не жели да Едерле успе.[9]

Годину дана касније, овог пута вођена тренером Билом Барџесом који је успешно препливао Ламанш 1911, успела је. Ујутро 6. августа 1926. у 7 сати и 8 минута Гертруда је ушла у воду на рту Гри-Ни , а на енглеску обалу изашла је у селу Кингсдаун у Кенту, 14 сати и 34 минута касније. Њен рекорд оборен је тек 1950. године. На себи је имала пливачко одело које је дизајнирала њена старија сестра — црвену капу и дводелни купаћи костим. Током пливања носила је мотоциклистичке наочаре да заштити очи од слане воде, као што је то урадио и Барџес 1911. године. Међутим, док је Барџес пливала прсно, она је пливала краул, па је своје наочаре запечатила парафинским воском како би биле водонепропусне.[12] Тело је премазала ланолином, вазелином, маслиновим уљем и салом како би се заштитила од медуза и хладноће. Када је ушла у море температура воде била је 16°C.[7] Раздаљина између два града званично износи 34 км, али узбуркано море је учинило да је стварна дужина њеног пливања била око 56 км.[6] Пре Гертруде Едерле само пет мушкараца успело је да преплива Ламанш. Најбоље време постигао је Енрике Тирабочи две године раније - 16 сати и 33 минута, које је Гертруда оборила за цела два сата.

Дочек и парада по повратку у Њујорк

Гертруда Едерле је за овај други покушај имала уговор и са новинама Њујорк дејли њуз и са Чикаго трибјун који су платили трошкове, обезбедили јој скромну плату и дали бонус у замену за ексклузивна права на њену личну причу.

Током другог покушаја препливавања имала је пратњу на тегљачу Алзас , на ком су били њен отац, једна од њених сестара и новинари листова који су је спонзорисали. Другим новинарима није био дозвољено укрцавање на Алзас, па су они ангажовали други тегљач. У неколико наврата током пливања овај тегљач је дошао близу Гертруде и умало је угрозио. Касније су се у британској штампи појавиле спекулације да су је та два тегљача у ствари заклонила од лошег времена и тако јој „олакшали“ пливање.

Када се вратила кући, на Менхетну јој је организован свечани дочек и парада. На дочеку се окупило више од два милиона људи.[13] После тога играла је у филмској комедији из 1927. Swim Girl, Swim и наступала у пливачким представама. Упознала је председника Калвина Кулиџа, а једна песма и плес названи су по њој. Међутим, њен менаџер није успео да искористи толику славу, тако да јој забављачка каријера није донела већи финансијски успех. Велика депресија је такође утицала на њену финансијску ситуацију. Пад низ степенице њене стамбене зграде 1933. године прекинуо је њену спортску каријеру.

Почасти и сећања

[уреди | уреди извор]
Клупа на гробу Гертруде едерле

Гертруда Едерле примљена је 1965. године у Међународну пливачку кућу славних као „почасни пливач“.[10] У америчку Националну женску кућу славних примљена је 2003.[14]

У знак сећања на Гертруду Едерле годишњи пливачки маратон од Батери Парка у Њујорку до Сенди Хука у Њу Џерсију, зове се Ederle Swim и прати трасу којом је она пливала.[15][16]

На Менхетну се налази Рекреациони центар Гертруда Едерле.[17]

Године 2008. о њеном подухвату на Ламаншу Гевин Мортимер објавио је роман Велико пливање. Две године касније према овој књизи снимљена је истоимена радио-драма коју је ББЦ радио 4 премијерно емитовао 1. септембра 2010.[18]

Према биографском роману Глена Стоута Млада жена и море (Young Woman and the Sea), објављеном 2009. снима се истоимени филм у Дизни продукцији.[19]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Gertrude Ederle”. Olympedia. Приступљено 16. 11. 2021. 
  2. ^ а б Severo, Richard (1. 12. 2003). „Gertrude Ederle, the First Woman to Swim Across the English Channel, Dies at 98”. The New York Times. Приступљено 11. 8. 2009. „Gertrude Ederle, who was called America's best girl by President Calvin Coolidge in 1926 after she became the first woman to swim across the English Channel. She was 98 when she passed away.” 
  3. ^ „Gertrude Ederle Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 6. 2022. 
  4. ^ „Ederle, Gertrude Caroline ("Trudy"; "Gertie") - Dictionary definition of Ederle, Gertrude Caroline ("Trudy"; "Gertie") - Encyclopedia.com: FREE online dictionary”. www.encyclopedia.com. Приступљено 21. 3. 2018. 
  5. ^ Gertrude Ederle becomes the first woman to swim the English Channel. History.com. Retrieved on May 20, 2014.
  6. ^ а б в г Tikkanen, Amy (etc.). „Gertrude Ederle”. britannica.com. Приступљено 16. 2. 2023. 
  7. ^ а б в Bezjak, Petra. „Gertrude Ederle Gertrude Ederle”. Vox feminae.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  8. ^ а б в Sports-Reference.com, Olympic Sports, Athletes, Gertrude Ederle Архивирано април 24, 2014 на сајту Wayback Machine. Retrieved March 16, 2015.
  9. ^ а б Mortimer, Gavin (26. 4. 2008). „When Gertrude Ederle turned the tide”. The Daily Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 6. 8. 2018. 
  10. ^ а б „Gertrude Ederle (USA)”. ISHOF.org. International Swimming Hall of Fame. Архивирано из оригинала 23. 9. 2019. г. Приступљено 16. 3. 2015. 
  11. ^ а б Lynch, Matt (2008). „NY To Highlands Swim A Tribute To Olympian Gertrude Ederle”. The Two River Times. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. 
  12. ^ „The history of goggles” (PDF). ishof.org. International Swimming Hall of Fame. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2010. г. Приступљено 21. 3. 2018. 
  13. ^ Ferguson, Lee. "Developments of Screen and Stage Shows Traced in Career of E. L. Hyman", Motion Picture News, New York, January 7, 1928. Retrieved on June 13, 2018.
  14. ^ National Women's Hall of Fame, Gertrude "Trudy" Ederle
  15. ^ Swimmers Brave Chill For NY-NJ Course « CBS New York. Newyork.cbslocal.com (October 24, 2010). Retrieved on May 20, 2014.
  16. ^ Girls swimming: Charlotte Samuels of Ridgewood featured in 'Faces in the Crowd' – NJ.com. Highschoolsports.nj.com. Retrieved on May 20, 2014.
  17. ^ Gertrude Ederle Recreation Center : NYC Parks. Nycgovparks.org. Retrieved on May 20, 2014.
  18. ^ BBC Radio 4 – Afternoon Drama, The Great Swim. Bbc.co.uk (January 23, 2012). Retrieved on May 20, 2014.
  19. ^ „Disney Takes Plunge on 'Young Woman and the Sea'; 'Star Wars' Daisy Ridley, 'Kon-Tiki's Joachim Rønning Team on Tale of First Woman to Swim English Channel”. 9. 12. 2020. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Гертруде Едерле на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гертруде_Едерле&oldid=28566334”