Пређи на садржај

Веселин Ђуретић

С Википедије, слободне енциклопедије
Веселин Ђуретић
Датум рођења(1933-05-17)17. мај 1933.
Место рођењаМојановићи, код Подгорице, Краљевина Југославија
Датум смрти18. фебруар 2020.(2020-02-18) (86 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Веселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ђуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2]

Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4]

Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]

Признања

[уреди | уреди извор]

За књигу "Разарање српства у 20. вијеку" добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге "Савезници и југословенска ратна драма" награду "Слободан Јовановић".

Дјела

[уреди | уреди извор]
  • Неке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967)
  • Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981)
  • Влада на беспућу, Београд, (1982)
  • Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989)
  • Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6]
  • Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992)
  • Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)
  • Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)
  • Српска беспућа XX века, Београд, (2006)
  • Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012)
  • Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Радановић 2011, стр. 264.
  2. ^ Радановић 2011, стр. 266.
  3. ^ „Српске новине: Говор Матије Бећковића на скупу црногорских држављана у Србији (2001)”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2019. г. Приступљено 15. 07. 2019. 
  4. ^ „Bilten vesti (2005): Osnovan pokret za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2020. г. Приступљено 15. 07. 2019. 
  5. ^ „За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2012. Приступљено 31. 3. 2012. 
  6. ^ „Историчар Ђуретић за „Некад било“: Михаиловић је био велики патриота”. Радио-телевизија Републике Српске. 25. 4. 2012. Приступљено 26. 4. 2012. [мртва веза]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Веселин_Ђуретић&oldid=28559645”