Пређи на садржај

Велики Тополовац

Координате: 45° 46′ 26″ N 21° 37′ 8″ E / 45.77389° С; 21.61889° И / 45.77389; 21.61889
С Википедије, слободне енциклопедије
Велики Тополовац
рум. Topolovăţu Mare
Насеље
RO
RO
Велики Тополовац
Локација у Румунији
Координате: 45° 46′ 26″ N 21° 37′ 8″ E / 45.77389° С; 21.61889° И / 45.77389; 21.61889
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаВелики Тополовац
Надморска висина103 m (338 ft)
Становништво (2021)
 • Укупно992
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод664731

Велики Тополовац (рум. Topolovăţu Mare) је село и седиште истоимене општине, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.

Положај насеља

[уреди | уреди извор]

Село Велики Тополовац се налази у источном, румунском Банату. Село се налази у горњем току Тамиша, 40 км источно до Темишвара ка Лугошу. Ова област је позната као Банатска Црна Гора. Сеоски атар је потпуно брежуљкастог карактера.

Прошлост

[уреди | уреди извор]

По "Румунској енциклопедији" најстарији помен села са српским називом Тополовац потиче из турског тефтера 1554. године. По ослобођењу Баната 1717. године пописано је у месту 40 кућа. Године 1767. помиње се ераријална пошта у Тополовцу који је сада премештен уз важну друмску саобраћајницу.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Тополовац" припада Лунгшком округу, Лугошког дистрикта. Ту је подуправни подуред а становништво је било претежно влашко.[1] Када је 1797. године пописан православни клир Тополовац је парохија са две филијале - Великим и Малим Коштејом. Ту су три свештеника за које се наводи да говоре само румунски језик. Пароси су Поповићи, поп Петар (рукоп. 1779) и поп Георгије (1788) док је Јанку Рибар ( 1796) био ђакон.[2]

Године 1828. подељен је Тополовац на два суседна места: Мали Тополовац и Велики Тополовац.

Становништво

[уреди | уреди извор]

По последњем попису из 2002. село Велики Тополовац имало је 1.143 ст., од чега Румуни чине 85%, а Срби 4%. Последњих деценија број становништва опада.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]