Василије Буха
| василије буха | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. април 1913. |
| Место рођења | Мостар, Аустроугарска |
| Датум смрти | 7. септембар 1944. (31 год.) |
| Место смрти | Београд, Подручје Војног заповедника у Србији, Нацистичка Немачка |
| Професија | службеник |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1936. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије |
Василије Буха (Мостар, 13. април 1913 — Београд, 7. септембар 1944), револуционар и учесник Народноослободилачке борбе.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 13. априла 1913. године у Мостару. Отац му се звао Никола, а мајка Драгица. Радио је као банкарски чиновник.[1]
Члан илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1936. године. Од септембра 1938. године је живео у Београду. Исте године је постао секретар Управе банкарских, осигуравајућих и трговачких чиновника. У чланство Месног комитета КПЈ за Београд пизабран је 1939, а ускоро је био кооптиран у чланство Покрајински комитет КПЈ за Србију.[1]
Као члан Покрајинског комитет КПЈ за Србију, учествовао је на Покрајинском саветовању активиста КПЈ у Београду 29. марта 1941. године. После састанка ПК КПЈ за Србију, 23. јуна 1941, на којем је донесена одлука о припремама за оружану борбу у Србији, отишао је у Ниш и обављао дужност инструктора ПК КПЈ за јужну Србију. Половином 1942, постао је члан Бироа Покрајинског комитета, а потом и секретар Покрајинског повереништва КПЈ за јужну Србију. Касније је био пребачен на рад у окупирани Београд.[1]
Ухапшен је 5. октобра 1943. године, када је упао у полицијску заседу у стану у коме је била ухапшена и Вера Милетић. Приликом истраге у Специјалној полицији, заједно са Вером Милетић је открио многе чланове и сараднике Месног комитета КПЈ за Београд, који су потом били ухапшени.[2]
Стрељан је 7. септембра 1944. године на Јеврејском гробљу у Београду.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Ћирковић 2009, стр. 86.
- ^ Приручник за читање града 2013, стр. 150.
- ^ Приручник за читање града 2013, стр. 151.
Литература
[уреди | уреди извор]- Српски биографски речник (књига прва). „Матица српска“, Нови Сад 2004. година, 913-914. стр.
- Ћирковић, Симо (2009). Ко је ко у Недићевој Србији 1941—1944. Београд: „Просвета”.
- Приручник за читање Београда — Места страдања и антифашистичке борбе у Београду 1941—1945. Београд. 2013.
