Валериј Казаков
| Валериј Н. Казаков | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Валериј Николајевич Казаков |
| Датум рођења | 26. октобар 1952. |
| Место рођења | Белоруска ССР,  СССР |
| Држављанство | СССР →  Белорусија |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | белоруски језик, руски језик |
| Жанр | роман, лирика |
Валериј Николајевич Казаков (рус. Валерий Николаевич Казаков; рођен 26. октобра 1952. године) је белоруски и руски књижевник, научник, мецена и јавна личност.
Биографија
[уреди | уреди извор]Валериј Казаков је рођен у Магиљовској области, Белорусија. После завршетка школе радио је у Магиљовској фабрици лифтова, а након тога служио је војску у Естонији и Немачкој и завршио вишу војно-политичку школу, а затим Књижевни институт имена А.М.Горког. Војни дописник новина Црвена звезда, члан Удружења новинара. Радио је у Руском удружењу ветерана Авганистана, Савету безбедности Руске Федерације, Администрацији Председника Руске федерације, бавио се и научним радом и био на аспирантури на Белоруском државном универзитету. Пуковник је у пензији. Доктор (кандидат) хуманистичких наука[1].
Књижевни рад
[уреди | уреди извор]Аутор је 28 књига прозе и поезије, међу њима су романи Сенка Гоблина (рус. Тень Гоблина), Службеник најстаријег демократског народа (рус. Холоп августейшего демократа), Црни мачак (рус. Черный кот) и збирка поезије Прашњаво сунце (рус. Пыльное Солнце). Написао је и зборнике публицистике и прозе: Разбијено огледало Карабаха (рус. Разбитое зеркало Карабаха), Асфалт и сенке (рус. Асфальт и тени) и Самоуништење (рус. Саморазрушение).[2] Пише на руском и белоруском језику.[3] Књиге В. Казакова су преведене на белоруски, пољски, српски и друге језике. Члан је и Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Белорусије.[4].
Награде
[уреди | уреди извор]Награђен је са три ордена, двадесет медаља и одликовања Руске Федерације и Белорусије, кандидат друштвених наука. Добитник државне награде Владе Руске Федерације у области културе. Лауреат награде Павла Маковича Адамова.
Дела Казакова на српском језику
[уреди | уреди извор]У издању Пегаза у Бијелом Пољу у Црној Гори 2009. године изашао је Казаков роман Сјенка гоблина у преводу са руског језика Славке Луковић. У Београду је 2020. године изашла збирка песама Казакова Прашњаво сунце у издању Удружења поетских стваралаца, у преводу са руског Дајане Лазаревић.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Казаков Валерий Николаевич”. КазаковВ. Архивирано из оригинала 02. 03. 2021. г. Приступљено 9. 2. 2021.
- ^ „Валерий Николаевич Казаков”. Магазинес. Приступљено 9. 2. 2021.
- ^ „Писатель Валерий Казаков: всякий раздел творческой интеллигенции — это от лукавого”. Навины. Архивирано из оригинала 28. 10. 2021. г. Приступљено 9. 2. 2021.
- ^ Казаков, Валериј (2020). Прашњаво сунце - поезија (Прво изд.). Београд: Удружење поетских стваралаца.
- ^ Карљукевич, Аљес. „"Прашњаво сунце" Валерија Казакова на српском језику”. КУЛТ. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 9. 2. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Прашњаво сунце. Београд, Удружење поетских стваралаца, 2020.
- Сјенка гоблина. Бијело Поље, Пегаз, 2009.
- Свет и тени Валерия Казакова. Красная Звезда, 7.10.2008.
- Творческий вечер с Валерием Казаковым и Сибирскими огнями, MyCity.by, Могилев, 18.09.2008.
- Сибирские огни в Западной Европе. Европа-экспресс №22 (534) 26.05. - 01.06.2008.
- Игнатова Елена. Хроника смуты. Зарубежные записки, 2009, №19.
- Валерый Казакоў : « У любых абставінах заставацца чалавекам » : [гутарка з В. Казаковым] / Валерый Казакоў ; гутарыла Нэллі Зігуля // Лім. — 2016. — 5 лютага. — С. 9.
- Григорьева, Н. Встреча на малой Родине // Іскра. — 2008. — 16 жніўня. — С. 2.
- Дубровин, В. Валерий Казаков: « Чем дольше живу, тем больше сомневаюсь » // Веснік Магілёва. — 2008. — 12 сакавіка. — С. 7.
- « И это все о нем… » : [Валерий Казаков] // Іскра. — 2016. — 16 студзеня. — С. 6 : фото.
- Казакоў, В. «Лепшы «сюр» жыве ў рэальнасці!» : [Валерый Казакоў і яго творчасць] / Валерый Казакоў ; Маргарыта Дзяхцяр // Лім. — 2017. — 25 жніўня. — С. 12 : фота.
- Ладутько, К. Открыть, узнать — и понять : [о новом романе В. Казакова «Черный кот»] / Кирилл Ладутько // Звязда. — 2016. — 26 красавіка. — С. 16.
- Ладутько, К. Преемственность : традиции и будущее: [Межнународный симпозиум литераторов «Писатель и время» открылся в Минске, в списке приглашенных В. Казаков] / Кирилл Ладутько // Звязда. 2016. — 9 февраля. — С. 7.
- Максимова, Е. Живой портрет современника : [творческая встреча с Валерием Казаковым] / Елена Максимова // Веснiк Магiлёва. — 2016. — 6 января. — С. 10.
- Подарок от именитого земляка // Іскра. — 2018. — 5 ліпеня. — С. 3 : фото.