Пређи на садржај

Белушић

Координате: 43° 47′ 03″ С; 21° 08′ 31″ И / 43.784166° С; 21.141833° И / 43.784166; 21.141833
С Википедије, слободне енциклопедије
Белушић
Црква Светог цара Лазара у Белушићу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаРековац
Становништво
 — 2011.Пад 809
Географске карактеристике
Координате43° 47′ 03″ С; 21° 08′ 31″ И / 43.784166° С; 21.141833° И / 43.784166; 21.141833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина329 m
Белушић на карти Србије
Белушић
Белушић
Белушић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35263
Позивни број035
Регистарска ознак��JA

Белушић је насеље у Србији у општини Рековац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 809 становника. До 1965. ово насеље је било седиште Општине Белушић коју су чинила насељена места: Белушић, Беочић, Брајиновац, Драгово, Каленићки Прњавор, Калудра, Лепојевић, Малешево (тада под називом Малишево), Надрље, Опарић, Превешт, Секурич, Сибница, Сиљевица, Шљивица и Жупањевац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав Општине Рековац.

Историја

[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Белушић (тада Белушићи) се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Белушић улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Указом Краља од 30. априла 1924. године насеље је добило статус варошице.

Овде се налазе Црква Светог цара Лазара у Белушићу и ОШ „Душан Поповић” Белушић.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Белушић живи 785 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (43,4 код мушкараца и 46,9 код жена). У насељу има 310 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.317
1953. 1.307
1961. 1.344
1971. 1.253
1981. 1.188
1991. 1.111 1.071
2002. 934 997
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
926 99,14%
Црногорци
  
2 0,21%
Македонци
  
2 0,21%
Хрвати
  
1 0,10%
Муслимани
  
1 0,10%
Бугари
  
1 0,10%
непознато
  
1 0,10%
Белушић у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 26 29 30 30 32 32 31 35 35 35 35 35
Пореске главе* - 33 40 40 41 45 44 44 42 42 43 46
Арачке главе** 83 88 93 96 100 105 110 115 119 122 123 124
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]