Багрем

Багрем
Багрем у цвету
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Fabales
Породица:	Fabaceae
Потпородица:	Faboideae
Племе:	Robinieae
Род:	Robinia
Врста:	R. pseudoacacia
Биномно име
Robinia pseudoacacia L.
Природни ареал врсте

Багрем (лат. Robinia pseudoacacia) је листопадно дрво која припада роду Robinia.^[1] Пореклом је из југоисточног дела САД, али је ареал ове врсте проширен на Северну Америку, Европу и Азију. У неким подручјима се сматра инвазивном врстом.

Корен је добро развијен.

Стабло може да нарасте до 25 m, а прсни пречник стабла може бити до 50 cm. Кора је тамносмеђа и избраздана. Изданци су дуги и шиболики, црвеносмеђи, глатки и сјајни и равномерно ребрасти. На њима су парови спирално распоређених троугластих трнова, који су крупни, јаки и зашиљени. Између два трна налазе се пупољак који су на тај начин заштићени. Лисни ожиљак је мали и неправилно потковичастог облика. Крошња је прозрачна, округлог или дугуљастог облика.

Листови су непарно перасто сложени и чини их 9-12 елиптичних лиски, дугих 2-6 cm и 1-3 cm широких на 1-4 mm дугим петељчицама. Сам лист је дуг 10-30 cm.

Цветови у групама од 15 до 20 формирају висеће гроздасте цвасти дуге до 20 cm. Пријатно миришу и медоносни су. Цвета од априла (уколико је топлије време) до маја или јуна.

Плод је спљоштена и гола махуна тамносмеђе боје, преко 10 cm дуга и скоро 2 cm широка^[2]. Дршка плода је кратка. У махуни се налази 4—10 семена. Семе је бубрежастог облика, дуго 2-3 mm, тамносмеђе и може имати пеге, са тврдом семењачом коју клица тешко пробија.

У Северној Америци расте у Пенсилванији, на Апалачким планинама до северне Џорџије, у јужном Илиноису, југозападној Индијани и Арканзасу. У Европу је први пут унесена у Француску, почетком 17. века^[2].

Багрем је веома значајан за пчеларство, јер пчеле праве рани мед сакупљајући полен са његових мирисних цветова. Ниске гране и изданци багрема омиљена су храна козама. Осушени лист багрема служи као лисник и користи се као храна ситнијих домаћих животиња (оваца, коза), у зимском периоду. Дрво багрема користи се као техничка грађа, најчешће за израду ограда, али за израду кровних конструкција и шипова (стубова) за шпалире, код подизања воћњака, малинара и купинара. У грађевинарству се користи и за израду паркета који има лепу жуту боју. Багрем је такође и врло квалитетно огре��но дрво.

Прилагођава се сваком типу земљишта, па се овом врстом пошумљавају терени попут пешчара и бујичних подручја, али и голети. Има честу и разнолику употребу у хортикултури, на пример за дрвореде или живе ограде.

• Шилић, Ч. 1990. Украсно дрвеће и грмље. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.
• Петровић, Д. (1951): Стране врсте дрвећа (егзоти) у Србији. Српска академија наука, посебна издања књига CLXXXII. Београд.
• Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
• Вукићевић, Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
• Грбић, М. (уредник) (2010): Инвазивне биљке у биотопима Београда. Студија у оквиру пројекта 21024 технолошког развоја: Екологија, мониторинг и технолошки поступци за контролу инвазивних биљака у биотопима Београда.
• Колесников, А. И. (1974): Декоративная дендрология, Издательство Лесная промышленность, Москва.
• Hightshoe, G. L. (1988). Native Trees Shrubs, and Vines for Urban and Rural America: A Planting Design Manual for Environmental Designers. Van Nostrand Reinhold. ISBN 9780442232740. 

Багрем на Викимедијиној остави.