Пређи на садржај

Анциструси

С Википедије, слободне енциклопедије

Анциструси
Ancistrus sp.
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Siluriformes
Породица: Loricariidae
Племе: Ancistrini
Род: Ancistrus
Kner, 1854
Типска врста
Hypostomus cirrhosus
Valenciennes, 1836
Синоними

Pristiancistrus Fowler, 1945
Thysanocara Regan, 1906
Xenocara Regan, 1904

Анциструс је род слатководних ��иба од којих су све познате као анцитруси. Пореклом су из реке Амазон и њених притока. Честа је риба у акваристици, а најраширенија врста у акваријумима је Ancistrus dolichopterus.

Изглед и особине

[уреди | уреди извор]

Анциструси су типични представници породице Loricariidae и одликују се вертикално спљоштеним телом и устима која имају улогу сисаљке. Сисаљка служи за стругање алги и микроорганизама са камења као и опирању јакој воденој струји. О осталих припадника потпородице Ancistrini разликују се ширим и краћим телом, као и широм главом. Карактеристично обележје мужјака предстaвљају „бркови“ са горње стране главе. Код женки су „бркови“ углавом одсутни или врло мали. Није позната тачна улога бркова; претпоставља се да опонашају личинке које мужјак чува и да женке у разгранатим и великим брковима виде добре очеве свог потомсва. Горња страна тела тела је тамносмеђа и прошарана је жутим тачкама. Доња страна тела је жућкаста или светлија нијанса боје тела. Анциструси су познати по својој способности да преживе у води са малим количинама кисеоника захваљујући модацикованом желуцу преко кога дишу. Рибе овога рода су углавном мирољубиве и прилагођене животу у акваријуму. Полно зрели мужјаци могу бити агресивни према осталим анциструсима оба пола. Мужјаци нарасту до 15 цм, а женке до 12 цм.[1]

Размножавање

[уреди | уреди извор]

Мужјак очисти пећину па у њу привлачи женку. Након мреста, женка напушта пећину и даље не игра никакву улогу у подизању млађи. Мужјак чисти јаја и одстрањује неоплођену и плесњиву икру, а затим перајима подстиче циркулацију и аерацију воде око икре. За то време мужјак не напушта пећину и не храни се. Јаја се излежу после 3-4 дана, а мужјак чува млађ првих 7 до 10 дана од излегања. Млађ је првих дана залепљена за свод и зидове пећине и храни се садржајем своје жуманчане кесице. Млади анциструси излазе из пећине у потрагу за алгама када науче да пливају, а пошто испразне садржај својих жуманчаних кесица.[1]

У акваријуму

[уреди | уреди извор]

Анцитруси су познати међу љубитељима акваријума због своје исхране, цењени су алгоједи и врло су корисни у сузбијању зелених алги у акваријумима. Иако су пореклом из бистрих тропских вода Јужне Америке, веома су отпорне рибе и преживљавају у веома неповољним условима.[1]

Температура воде која им најбоље одговара креће се од 23 до 27°C, а животни век досеже до 12 година. У нормалним акваријумским условима анциструсе не треба посебно хранити, будући да се хране остацима рибље хране и алгама. У продавницама се могу купити таблете спирулине за анциструсе које ће они радо сисати. У недостатку алги може им се давати кувана блитва, зелена салата и грашак без кожице, као и краставац и остало поврће. Анциструси којима недостаје биљна храна почињу да буше листове широколисних биљака.

Анциструси су ноћне рибе које дан проводе у пећинама, које им треба обезбедити у акваријумима. У акваријумима са анцитрусима пожељно је имати грану или пањ који су извор потребне целулозе.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Satora, L (1998). Histological and ultrastructural study of the stomach of the air-breathing Ancistrus multispinnis. Siluriformes, Teleostei. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]