Андреј Волни

Андреј Волни
Андреј Волни (аутор: Љ.Савић, око 1815)
Лични подаци
Датум рођења	(1759-12-10)10. децембар 1759.
Место рођења	Банска Штјавњица,  Хабзбуршка монархија
Датум смрти	17. октобар 1827.(1827-10-17) (67 год.)
Место смрти	Мужјево,  Аустријско царство
Научни рад
Поље	Ботаника, минералогија
Институција	Карловачка гимназија
Потпис

Андреј (Андрија) Волни (слч. Andrej Rafael Volný, нем. Andreas Raphael Wolny, Банска Штјавњица (данашња Словачка), 10. децембар 1759 — Мужјево крај Берегова (данашња Украјина), 17. октобар 1827) био је словачки ботаничар, минералог, професор и директор Карловачке гимназије.

Отац му је био рударски надзорник. Рано је остао без оца, а када је имао 18 година умире му и мајка. Гимназију је завршио у родном граду, а потом одлази на студије у Пожун, где студира медицину, а касније природне науке и педагогију.^[1] Тамо се придружио пијаристичком реду, чији је припадник био девет година. Године 1786. одлази у Пешту где студира филозофију.

У Пешти је остао до 1791. године када на позив митрополита Стефана Стратимировића одлази у Сремске Карловце и постаје професор у Карловачкој гимназији. Године 1798. постаје други по реду директор Карловачке гимназије, и на тој функцији остаје све до 1816. године. Увео је промене у наставни план и програм, које су подразумевале повећање броја часова природних наука и увођење метода очигледне наставе. Тзв. „Волнијев план” био је на снази од 1798. до 1825. године.^[2]

Како би обезбедио егзистенцију својој бројној породици напушта Сремске Карловце и одлази у место Мужјево (мађ. Nagymuzsaly) крај Берегова, данас у Украјини, где постаје управник фабрике стипсе. ��оследњих година живота два пута је доживео мождани удар и тешко се кретао. Преминуо је 17. октобра 1827. у Мужјеву.^[1]

За почасног члана Научног минералошког друштва у Јени изабран је 1800. године, а почасни члан Ботаничког друштва у Регензбургу постао је 1803. године.^[1]

Био је ожењен Харитом Саборски, ћерком надзорника свиларе у Иригу, са којом је имао осам ћерки и једног сина.^[1]

У Сремским Карловцима на њега подсећа између осталог улица Андреја Волног у крају Калварија.

Од биљака које је сакупио из околине Сремских Карловаца Волни је направио хербаријум који се сматра изузетно вредним доприносом ботаници и представља заштићен споменик природе. Хербаријум је имао три свеске, а свака свеска (центурија) је садржала сто биљака. За биљке је навео следеће податке: латинско име, а уколико му је било познато и немачко, мађарско, словачко и српско, време цветања и локалитет. Биљке је средио по Линеовом систему. Такође је писао и о економском значају биљке и њеној примени у медицини.

Прва центурија (Flora Sirmiensis seu Plantarum in Sirmio sponte nascentium) је завршена 1797. године и Волни ју је поклонио митрополиту Стратимировићу. Назив друге центурије није познат, и њу су потпуно уништили мољци за време Другог светског рата. Трећа центурија (Index systematicus plantarum Florae Sirmiensis) је завршена 1801. године. Прва и трећа центурија под називом Flora Sirmiensis seu Plantarum in Sirmio sponte nascentiu. Anno 1797-1801. Centuria I-III се и данас чувају у Карловачкој гимназији.^[1]

Од сакупљених биљака, Волни је један део понео са собом у Украјину, а након његове смрти су продате Мађарском Природњачком музеју у Будимпешти, где се и данас налазе две центурије: Notata botanica ad Floram Hungariae et Sirmii spectantia и Specimen Florae Carloviciensis у оквиру посебне колекције Herbarium Wolnyanum.

У његову част једна биљна врста носи његово име: Potentilla wolnyi.^[3] Ботаничко друштво у Новом Саду је такође названо по њему.

Осим ботаником, Волни се бавио и сакупљањем минерала. За две године од доласка у Карловачку гимназију саставио је минералошку збирку од 800 комада минерала и камења.^[1] Ова колекција, нажалост, није сачувана. Једина публикација коју је објавио - Historiae naturalis elementa (1805) - је из области минералогије и користила се као уџбеник. Минерал волнит је добио име по Волном.

• Ботаничко Друштво "Андреас Волни" Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јул 2019)
• 021.rs: Karlovačka gimnazija čuva herbarijum star 300 godina