Пређи на садржај

Амерички бизон

С Википедије, слободне енциклопедије

Амерички бизон
Временски распон: Рани холоценсадашњост (0,01–0 Ma)
Преријски бизон
(Bison bison bison)
Шумски бизон
(Bison bison athabascae)
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Artiodactyla
Породица: Bovidae
Потпородица: Bovinae
Потплеме: Bovina
Род: Bison
Врста:
B. bison
Биномно име
Bison bison
Подврсте

B. b. athabascae
B. b. bison

Синоними
  • Bos americanus Gmelin, 1788
  • Bos bison Linnaeus, 1758
  • Bison americanus (Gmelin, 1788)
  • Bison bison montanae Krumbiegel, 1980

Амерички бизон (лат. Bison bison) је крупна врста говеда (Bovidae) из Северне Америке, такође познат као једноставно бизон, америчка је врста бизона која је некада лутала Северном Америком у огромним стадима. Његов историјски опсег, до 9000. године пре нове ере, описан је као велики бизонски појас, предео богатих травњака који се протезао од Аљаске до Мексичког залива, источно до обале Атлантика (скоро до Атлантског приобаља у неким областима) све до севера Њујорка и јужно до Џорџије и, према неким изворима, јужније до Флориде, са виђењима у Северној Каролини у близини Бафало Форда на реци Катоби чак 1750. године.[2][3][4]

Скоро је изумро комбинацијом комерцијалног лова и покоља у 19. веку и уносом говеђих болести од домаћег говеда. Са популацијом од преко 60 милиона у касном 18. веку, до 1889. године врста је сведена на само 541 животињу. Напори за опоравак узели су маха средином 20. века, са поновним успоном до отприлике 31.000 дивљих бизона данас,[5] углавном ограничених у неколико националних паркова и резервата. Захваљујући вишеструким поновним увођењима, ова врста сада слободно лута у дивљини у неким регионима Сједињених Држава, Канаде и Мексика, а такође је уведена у Јакутију у Русији.[6]

Шумски бизон је једна од највећих дивљих врста постојећих бовида на свету, коју надмашује само азијски гаур.[7] Међу постојећим копненим животињама у Северној Америци, бизон је најтежи и најдужи, а други по висини након лоса.

Током периода од више миленијума, индијанска племена су развила културне и духовне везе са америчким бизонима. То је национални симбол Сједињених Америчких Држава.

Подврсте

[уреди | уреди извор]
Преријски бизон

Описане су две подврсте или екотипа: преријски бизон (B. b. bison), мање величине и са заобљенијом грбом, и шумски бизон (B. b. athabascae) - већи од две подврсте и са вишом квадратном грбом.[8][9][10][11][12][13] Осим тога, предложено је да се преријски бизон састоји од подврсте северних прерија (B. b. montanae) и јужних прерија (B. b. bison), што укупно чини три подврсте.[11] Међутим, ово није опште прихваћено.

Распрострањење

[уреди | уреди извор]

Ареал америчког бизона покрива мањи број држава – врста је присутна у Сједињеним Америчким Државама и Канади, док је изумрла у Мексику.[1]

Станиште

[уреди | уреди извор]

Станишта врсте су травна вегетација, екосистеми ниских трава и шумски екосистеми.

Угроженост

[уреди | уреди извор]

Ова врста је на нижем степену опасности од изумирања, и сматра се скоро угроженим таксоном.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Aune, K.; Jørgensen, D. & Gates, C. (2017). „Bison bison”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 5. 9. 2021.  База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ Project Gutenburg E Book – The Extermination of the American Bison
  3. ^ „American Buffalo (Bison bison) species page”. U.S. Fish and Wildlife Service. Приступљено 24. фебруар 2013. 
  4. ^ William T. Hornaday, Superintendent of the National Zoological Park (10. фебруар 2006) [1889]. The Extermination of the American Bison. Smithsonian Institution.  Retrieved on February 24, 2013.
  5. ^ „Bison bison: Aune, K., Jørgensen, D. & Gates, C”. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T2815A45156541.en. 
  6. ^ „Tras un siglo de ausencia el bisonte americano regresó a territorio mexicano”. infobae (на језику: шпански). 8. јануар 2021. Приступљено 8. јануар 2021. 
  7. ^ Garrick, Dorian; Ruvinsky, Anatoly (28. новембар 2014). The Genetics of Cattle, 2nd Edition. ISBN 9781780642215. 
  8. ^ Geist, V. (1991). „Phantom subspecies: the wood bison, Bison bison "athabascae" Rhoads 1897, is not a valid taxon, but an ecotype”. Arctic. 44 (4): 283—300. doi:10.14430/arctic1552. 
  9. ^ Kay, Charles E.; White, Clifford A. (2001). „Reintroduction of bison into the Rocky Mountain parks of Canada: historical and archaeological evidence” (PDF). Crossing Boundaries in Park Management: Proceedings of the 11th Conference on Research and Resource Management in Parks and on Public Lands. Hancock, Michigan: George Wright Soc. стр. 143—51. Приступљено 2. децембар 2009. 
  10. ^ Bork, A. M.; C. M. Strobeck; F. C. Yeh; R. J. Hudson; R. K. Salmon (1991). „Genetic relationship of wood and plains bison based on restriction fragment length polymorphisms” (PDF). Can J Zool. 69 (1): 43—48. doi:10.1139/z91-007. Архивирано из оригинала (PDF) 10. мај 2017. г. Приступљено 2. децембар 2009. 
  11. ^ а б Halbert, Natalie D.; Raudsepp, Terje; Chowdhary, Bhanu P.; Derr, James N. (2004). „Conservation Genetic Analysis of the Texas State Bison Herd”. Journal of Mammalogy. 85 (5): 924—931. doi:10.1644/BER-029Слободан приступ. 
  12. ^ Wilson, G. A.; C. Strobeck (1999). „Genetic variation within and relatedness among wood and plains bison populations”. Genome. 42 (3): 483—96. PMID 10382295. doi:10.1139/gen-42-3-483. 
  13. ^ Boyd, Delaney P. (април 2003). Conservation of North American Bison: Status and Recommendations (PDF). University of Calgary. OCLC 232117310. Архивирано из оригинала (MS thesis) 28. септембар 2007. г. Приступљено 23. фебруар 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]