Аликанте
Аликанте / Алакант | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Шпанија |
Аутономна заједница | Валенсијанска Заједница |
Становништво | |
Становништво | |
— | 331.750 |
— густина | 1.648,28 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 38° 21′ 07″ С; 0° 29′ 14″ З / 38.35184° С; 0.48728° З |
Апс. висина | 0 m |
Површина | 201,27 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Сонија Кастедо Рамос |
Поштански број | 03000–03016 |
Позивни број | 966, 965 |
Веб-сајт | |
alicante.es |
Аликанте (шп. Alicante) или Алакант (кат. Alacant) на каталонском, град у југоисточној Шпанији, смештен у Аликанском заливу Средоземног мора[1], лучки град у аутономној заједници Валенсија и главни град истоимене провинције Аликанте.
Историја
[уреди | уреди извор]Аликанте су основали Грци 324. п. н. е. и назвали га Акра Леуке. 201. п. н. е. освојили су га Римљани и назвали Луцентум.[1]Ханибал је овде требало да „истовари“ своје добро познате слонове. Између 718. и 1249. градом су владали Маври[1]који су му променили име у Ал Луцант. 1265. освојио га је Ђауме I Освајач и тако је Аликанте припао краљевству Арагон.[1]Федералисти из Картагине су га заузели 1873. године.[1]
Једна од значајнијих знаменитости је тврђава Санта Барбара (Castillo de Santa Bárbara) која се налази изнад града на једној стени.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према процени, у граду је 2008. живело 331.750 становника. [2]
1981. | 1989. | 1991. | 2001. | 2002. |
---|---|---|---|---|
251.387 | 265.473[3] | 275.111 | 284.580 | 284.580[3] |
Језик
[уреди | уреди извор]По испитивањима Националног института за статистике 2003. године 33% грађана користи се каталонским. Наиме, за време диктатуре Франсиска Франка каталонски језик је био забрањен, тако да се шпански још више укоренио на овом простору, а ни каталонски назив за град, Аликант, више није смео да се употребљава. Данас су званично оба језика службена.
Привреда
[уреди | уреди извор]Аликанте је један од најбрже растућих градова Шпаније. Његова привреда базира се на туризму и производњи вина. Поред вина, извози се и маслиново уље и воће. Овај град располаже индустријом текстила, коже и прехрамбеном индустријом.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 35. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Становништво по општинама”. Државни завод за статистику. Архивирано из оригинала 8. 12. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2012.
- ^ а б „Градови у Шпанији”. City Population. Приступљено 3. 10. 2012.