Пређи на садржај

Александар Филимоновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Филимоновић
Александар Филимоновић 2023. године
Лични подаци
Датум рођења(1982-09-15)15. септембар 1982.(42 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ
ПребивалиштеЛос Анђелес
Занимањеглумац
Рад
Активни период2009—данас
Званични веб-сајт
filimonovic.com
Веза до IMDb-а

Александар Филимоновић (Београд, 15. септембар 1982) је српско-амерички филмски и телевизијски глумац, писац и продуцент, најпознатији по улогама у филмовима Долемајт ми је име, Бели лавови и Монтевидео, и у ТВ серијама Геслит, Специјалци, Американци, Морнарички истражитељи, Убице мог оца, Равна Гора, Село гори, а баба се чешља, итд.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Александар је живео у Београду, Москви, Лондону, Њујорку и Лос Анђелесу, и течно говори енглески, руски и српски. Пре похађања Ли Стразберг института, дипломирао је информатику на Ројал Холовеј, лондонском универзитету, а пре тога је завршио 4. београдску гимназију. Такође је члан Менсе, друштва људи са високо натпросечним коефицијентом интелигенције.[1]

Осим глумом, Александар се бавио и многим спортовима, укључујући фудбал (у подмладку ФК Рад, а потом у Ол-стар тиму лондонских универзитета), такође је имао спортску стипендију на Ројал Холовеју; Тренирао је и Шотокан карате код сенсеија Масатаке Морија и сенсеија Џејмса Филда, има црни појас; Аикидо је тренирао код сенсеија Мирка Јовандића, као и сенсеија Јошимицу Јамаде; Екстремне борилачке вештине код Мајка Чета; као и доста других спортова, укључујући сноубординг, скијање на води, клизање, јахање, падобранство, одбојку, тенис, вожњу глисера, ски-джета, мотора и аутомобила.[1][2][3]

Свира гитару, клавир и пева, глас му је бас-баритон. Александар је такође учио стандардне и латино плесове код Пола Пеликора.[2][4]

Познат по свом хуманитарном ставу, Александар је члан Црвеног крста, где је спасилац на води. Учествовао је и у бројним спасилачким подухватима за време катастрофалних поплава на Балкану 2014. Такође је спасио живот једне жене на интерконтиненталном лету у пролеће 2018. године.[5][6]

Глумачке школе

[уреди | уреди извор]

Пре селидбе у Њујорк, ради похађања Ли Стразберг института, Александар је био члан глумачке групе Мике Алексића (Ствар срца) у Београду. На Ли Стразберг је учио код многих признатих професора глуме, а међу именима су и Хоуп Артур, Џорџ Лорос, Пол Калдерон, Роберт Елерман, Ана Стразберг, Ирма Сандри, Џефри Хорн, Тед Зурковски, Пени ДуПонт, Џефри Фергусон, Брус Баумер, Џен Даглас, Крис Латкин, Мајкл Рајан, Коли Калун, Џон ван Вајден, Ален Садет, Роберт Кесл и Ричард Ларсон.[1][7]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Наслов Година Улога Белешке
Геслит 2022 Золтон ТВ серија
Специјалци 2021 Горов ТВ серија
Дрим Тим 2021 Шеки ТВ серија
Долемајт ми је име 2019 Џозеф Бихари Филм
Дубоко у љубав 2019 Алекс/Алексис Краткометражни филм
Ева 2019 Нападач Краткометражни филм
Шифра Деспот 2018 Џони ТВ серија
Американци 2017 Југословенски чувар ТВ серија
Морнарички истражитељи 2017 Телохранитељ ТВ серија
Убице мог оца 2016-2017 Дејан Митровић ТВ серија
Окамова бритва 2016 Алексеи Петров Краткометражни филм
Сломљене године 2014 Просперо Галинари ТБ серија
Иза огледала 2014 Смрт Краткометражни филм
Равна гора 2013-2014 Слободан Пенезић Крцун ТВ серија
Цимерке 2013 Никола ТВ серија
Монтевидео, Бог те видео! 2012 Љубиша Стевановић „Лео" ТВ серија
Цват липе на Балкану 2012 Тимоти ТВ серија
Бели лавови 2011 Џокси Филм
Село гори, а баба се чешља 2010-2011 Адам ТВ серија
Монтевидео, бог те видео!' 2010 Љубиша Стевановић „Лео" Филм
1000 начина да се умре 2009 Михаил ТВ серија

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Билић, Мери (24. 8. 2013). „Част ми је што играм Крцуна”. Политика - ТВ Ревија. 
  2. ^ а б Апостоловски, Жанета (2011). „Разоткривање: Александар Филимоновић”. Глорија. Архивирано из оригинала 21. 12. 2014. г. Приступљено 21. 12. 2014. 
  3. ^ Јонев, Катарина (29. 1. 2014). „Александар Филимоновић - Глума и адреналин”. Редбул. Приступљено 21. 12. 2014. 
  4. ^ Плазинић, Мирослав (4. 6. 2010). „Српски сајам спорта на Ушћу”. Моцарт Спорт. 
  5. ^ Ристивојевић, Бојана (21. 5. 2014). Срце за Србију (ТВ). Хепи ТВ. 
  6. ^ Кљајић, Дејана (12. 03. 2018). „Александар Филимоновић спасио баки живот у авиону”. Информер. 
  7. ^ Милојевић, Наташа (2011). „Љубав у погледу - Александар Филимоновић”. Реци Да. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]