Пређи на садржај

Алберт III, војвода Аустрије

С Википедије, слободне енциклопедије
Алберт III, војвода Аустрије
Алберт III, војвода Аустрије
Лични подаци
Датум рођења(1349-09-09)9. септембар 1349.
Место рођењаВојводска резиденција у Бечу, Војводство Аустрија
Датум смрти29. август 1395.(1395-08-29) (45 год.)
Место смртиДворац Лакенбург, Војводство Аустрија
ГробКатедрала Светог Стефана (Беч)
Породица
СупружникЕлизабета из Бохемије Беатриса из Нирнберга
ПотомствоАлберт IV
РодитељиАлберт II, војвода Аустрије
Јохана од Фирта
ДинастијаХабзбурзи
Војвода Аустрије
Период1365–1395.
ПретходникРудолф IV, војвода Аустрије
НаследникАлберт IV,војвода Аустрије

Алберт III, војвода Аустрије (9. септембра 1349. у Бечу[1] − 29. августа 1395. у дворцу Лакенбург[2]), познат као Алберт с плетеницом (нем. Albrecht mit dem Zopf), члан Хабсбуршке куће, био је војвода Аустрије од 1365. до смрти 1395..

Од 1365. до 1395. владао је војводством Аустрије, а са прекидима је владао и Штајерском, Корушком, Крањском и Тиролом, као и над другим областима које су биле у поседу његове династије. Упркос често репресивној финансијској ситуацији као резултат војних кампања због територијалне експанзије и породичних сукоба, његова владавина сматра се као добар период, ово се углавном односи за војводства Аустрије. У историографији и универзитетским круговима он се сматра стварним оснивачем Бечког универзитета.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Алберт III. рођен је у војводској резиденцији у Бечу, трећи син аустријског хабсбуршког војводе Алберта II[3]. и супруге Јоане из Пфирта[4]. Иако је војвода Алберт II. одредио кућни закон, по којем су четири сина била дужна да владају заједнички и равноправно, након очеве смрти 1358 најстарији брат Рудолф IV преузео је владавину у своје руке. Он је поново потврдио своју надмоћ издајући (Privilegium Maius)[а]. Међутим, како је његов брак остао без деце, поново је морао да дели своју моћ са млађом браћом.

Рудолф IV, Алберт III. и Леополд III. заједно су 1365. године потписали потврду о оснивању Бечког универзитета (Alma Mater Rudolphina Vindobonensis). Неколико месеци касније Рудолф IV умро је у 25. години.

Подељено правило

[уреди | уреди извор]
Карта војводства Крањске, вјетровитог марша (немачки: Windische Mark) и Истре, аутора Јоханна Хоманна (1663—1724), Након Јоханна Веикхарда вон Валвасора (1641—1693): Доња Крањска и вјетровити марш у зеленој боји

Алберт III., тада најстарији преживели брат (друго рођени син Фредерик III. Већ је умро 1362), наследио је подељено правило и поделио га са својим млађим братом Леополдом III. Обојица су наследили Војводство Аустрије, Штајерске, Корушке и Крањске од цара Карла IV. Хабсбуршке војводе Алберт III. и Леополд III. наследили су округ Тирол 1369. од покојног Меинхарда III, Грофа Горице и Тирола, када се војвода Витлсбах повукао из сукоба, Штефан II, Баварски коначно одрекао својих права.

Године 1368. браћа Хабсбург купила је швапски град Фрајбург. Али њихов покушај да преузму контролу над јадранском луком Трст пропао је у оружаном сукобу са Републиком Венецијом 1369/70. Трст није освојен до 1382. године, када су грађани тражили заштиту од Венеције, подвргавајући се аустријској власти. Аустријске војводе наследиле су 1374. велике територије у (немачки: Windische Mark)[б] и Истри од покојног горишког грофа Алберта III., које су припојили Крањском војводству. Следеће године су стекли швапско господство Фелдкирх од грофова Монтфорт, власништва језгра Хабсбурга у каснијем Ворарлбергу.

Напетост се развила између браће, а 1379. Алберт III. и Леополд III. су Ноибершким уговором поделили проширене Хабсбуршке територије. Алберт је примио Аустрију (Доња Аустрија), док Леополд добија Штајерску, Корушку и Крањску (унутрашњост Аустрије), Тирол (Горња Аустрија) и првобитне посједе династије у Швабији (Предходна Аустрија). Подела Хабсбурговаца на Албертинску и Леополданску линију била је значајан недостатак у конкуренцији са ривалским династијама Витлсбах и Луксембург. Постојало је до 1490. године, када је надвојвода Сигисмунд из Тирола и даље Аустрије предао своја имања свом рођаку краљу Максимилијану I.

Политика

[уреди | уреди извор]

1377. године Алберт је кренуо у крсташки рат у Пруској против паганских балтичких литванских и самогитских племена.

У међувремену, ширење војвода Хабсбурга у Швабији сукобило се са растом Старе швајцарске конфедерације и изазвало оружане побуне. 1386. војвода Леополд III и бројни аустријски племићи убијени су у катастрофалном поразу у битки код Семпака 1386. године. После погибије Леополда III, Алберт III је поново постао једини владар над Албертинским и Леополданским земљама, делујући као регент за своје малолетне нећаке. Још један покушај обнове Хабсбуршке владавине у Швабији није успео, када су Албертови витезови поново поражени у бици код Нафела 1388. и војвода је морао да склопи примирје.

Алберт отвара Collegium ducale (лево), Теплошко предавање (десно)
Алберт и његове жене Елизабета (лево) и Беатрикс (десно), хабсбуршки родовник, 1497

У аустријским земљама његова влада је била корисна царству јер је подржавао уметност и науку. Алберт је и сам био вешт научник, нарочито као математичар и ас��ролог. Најстарија сачувана књига аустријске Националне библиотеке, Евангелион из 1386. године, је његова личног својина. Војвода је проширио Бечки универзитет и током западног раскола постигао сагласност папе Урбана VI за оснивање теолошког факултета. Наставио је изградњу катедрале Светог Стефана и покушао је да обнови Беч по узору на резиденцију цара Карла у Прагу. Албертов надимак односи се на његову посебну фризуру, део одеће витешког реда (Цопфорден) који је успоставио, нестао је након његове смрти.

До краја своје владавине Алберт је успоставио чврсто кнежевско владање над аустријским војводством, које се протезало дуж Дунава од мађарске границе на реци Леити на истоку до ланца Хаусрук на западу. У сукобу због сукцесије након смрти цара Карла IV 1378. године, Алберт се придружио снагама луксембуршких наследника Јобста Моравског и Сигисмунда против неспособног краља Венцела и чинио се вероватним кандидатом за сам њемачки престо.

Умро је у августу 1395. године, боравећи у свом ловачком дому у Лакенбургу, током припрема војне акције у циљу Венцеловог свргавања, које се одиграло 1400. године. Сахрањен је у крипти за војводе у катедрали Светог Стефана у Бечу.

Породица и деца

[уреди | уреди извор]

Алберт III био је два пута жењен. Први брак, био је са Елизабетом Бохемијском, ћерком луксембуршког цара Карла IV[5]. Овај брак је био без деце. Супруга му је умрла са само петнаест година 1373. Други брак, био је са Беатрисом из Нирнберга[5], кћерком бурггрофа Хоенцолерна Фредериком V из Нирнберга и његовом супругом Елизабетом из Маицена, чланом Ветинове куће и потомком изумрлих аустријских војвода Бабенберг.

Беатрис му је родила јединог сина, Алберта IV [6], који га је наследио, али је убрзо морао да препусти власт над Унутрашњим Аустријским, Тиролским и даљим аустријским поседима својим Леополдијанским рођацима Вилхелму и Леополду IV.

Са смрћу Ладислава V Посмртног 1457. године Албертинска линија је изумрла.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Алберт IV, гроф Хабсбург
 
 
 
 
 
 
 
8. Рудолф I од Немачке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Хедвиг из Кибурга
 
 
 
 
 
 
 
4. Албрехт I, војвода Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Буркхард V, гроф Хохенбург
 
 
 
 
 
 
 
9. Гертруда од Хохенберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Мехтилд од Тубинген
 
 
 
 
 
 
 
2. Алберт II, војвода Аустрије[3]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Меинхард I из Горице-Тирола
 
 
 
 
 
 
 
10. Мејнхард, војвода Корушке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Аделхид из Тирола
 
 
 
 
 
 
 
5. Елизабета Корушка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Отон II Вителсбах
 
 
 
 
 
 
 
11. Елизабета Баварска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Агнес од Палатината
 
 
 
 
 
 
 
1. Алберт III, војвода Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Урлих II од Фирта
 
 
 
 
 
 
 
12. Теобалд, гроф Пфирт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Агнес од Вергија
 
 
 
 
 
 
 
6. Улрих III, гроф Пфирт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Готје, гроф Клингена
 
 
 
 
 
 
 
13. Катарина Клингенска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Софиа из Фробурга
 
 
 
 
 
 
 
3. Јоана из Пфирта[4]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Иго III од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
14. Реџиналд из Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Аделаиде, грофица Палатина из Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
7. Јоана из Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Амадеус, гроф Неуфсхател
 
 
 
 
 
 
 
15. Жилмет из Нушетел
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Јордана од Арберга
 
 
 
 
 
 

Регналне титуле

[уреди | уреди извор]
Алберт III, војвода Аустрије
Рођење: 9 септембар 1349 Смрт: 29 август 1395
Владарске титуле
Војвода Аустрије
1365–1395
саЛеополд III (1365–1379)
Војвода
Штајерске
Корушке
Крањске
Грофовија Тирол
1365–1379
саЛеополд III
Грофовија Тирол
1386–1395

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Privilegium Maius (немачки: Großer Freiheitsbrief, "већа привилегија") био је средњовековни документ фалсификован 1358 или 1359 по налогу кнеза Рудолф IV (1358-65). То је у суштини модификована верзија Maius Privilegium који је издао цар Фредерик I Барбароса 1156. године, а који је бившу Аустрију подигао у војводство. На сличан начин, Privilegium Maius проглашева сва Војводства једним Аустријским надвојводством.
  2. ^ У средњовековној Европи била је граница-ознака од Светог римског царства, са отприлике Долењска (Горењска) области у данашњој Словеније. У словеначкој историографији познат је као Словенски марш

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Eva Bruckner: Formen der Herrschaftsrepräsentation und Selbstdarstellung habsburgischer Fürsten im Spätmittelalter, phil. Dissertation, Wien, 2009, S. 45
  2. ^ Eva Bruckner Formen der Herrschaftsrepräsentation und Selbstdarstellung habsburgischer Fürsten im Spätmittelalter, phil. Dissertation, Wien, 2009, S. 14
  3. ^ а б „Albrecht II der Lahme”. roglo.eu. ROGLO. Приступљено 24. 4. 2020. 
  4. ^ а б „Johanna von Pfirt”. roglo.eu. ROGLO. Приступљено 24. 4. 2020. 
  5. ^ а б Previte-Orton 1952, стр. 797.
  6. ^ Previte-Orton 1952, стр. 796.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Previte-Orton, C.W. (1952). The Shorter Cambridge Medieval History: The Twelfth Century to the Renaissance. Vol. 2. Cambridge University Press. 
  • Österreich unter Herzog Albrecht III. Haslinger, Linz 1827 (2 Bde.) Franz Kurz
  • Formen der Herrschaftsrepräsentation und Selbstdarstellung habsburgischer Fürsten im Spätmittelalter, phil. Dissertation, Wien. 2009. стр. 14–49.. Eva Bruckner
  • Österreichische Geschichte 1278–1411. Die Herrschaft Österreich. Fürst und Land im Spätmittelalter. Verlag Ueberreuter, Wien 2001, S. 172–193
  • Die Habsburger in Lebensbildern. Von Rudolf I. bis Karl I. Verlag Styria. 1982. ISBN 3-222-11431-5.
  • Der Raub der Stephanskrone, Edition Roetzer, Eisenstadt (1994) ISBN 3-85374-242-4 (mit einer Kurzbiographie, S. 532)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Алберт III, војвода Аустрије на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алберт_III,_војвода_Аустрије&oldid=28537881”