Љубомир Крсмановић

Љубомир Р. Крсмановић
Лични подаци
Датум рођења	(1856-02-14)14. фебруар 1856.
Место рођења	Брчко, Османско царство, данас Босна и Херцеговина
Датум смрти	29. март 1914.(1914-03-29) (58 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Србија
Народност	Србин
Религија	Православац
Професија	Трговац, задужбинар
Породица
Супружник	Олга Крсмановић
Родитељи	Риста Крсмановић Петра Крсмановић

Љубомир Р. Крсмановић (Брчко, 14. фебруар 1856 — Београд, 29. март 1914.) био је српски трговац и задужбинар.

Основну школу учио је у Брчком и Славонском Броду. На Псалтиру 5. априла 1866. године у манастиру Папраћи записано је име Љубомира Крсмановића, ученика трећег разреда у Српској основној школи у Брчком, односно Српском народном училишту.^[1]

По пресељењу породице у Београд, тамо је завршио гимназију. Трговачке науке учио је у Љубљани. По завршетку школовања почео је да ради у трговачкој фирми "Браћа Крсмановић" код својих стричева Николе и Јована.^[2]

Трговачки посао Крсмановића у Брчком је започео Љубомиров деда, Хаџи Димитрије-Мића Крсмановић, почетком XIX века, а наставио Љубомиров отац Риста и стричеви Никола и Јован. Због честих проблема са властима и одмазда Османлија, Крсмановићи су се преселили у Београд. Имали су велики утицај на формирање београдске чаршије и активно су учествовали у привредном и културном животу Београда. Као трговци држали су своје филијале у Брчком и Тузли.^[1] Љубомир је из фирме је иступио 1895. и започео сопствени посао.^[2]

Љубомир се поред трговине, бавио и рентијерством. Становао је у Београду у једноспратници са дућанима према Карађорђевој улици и магацинима на Савској обали.

Приликом оснивања Српске банке у Мостару помогао је стицању почетног капитала тако што је купио велики број акција.^[2]

1865. је саграђена велелепна кућа Крсмановића у Српској Вароши, највећа стамбено-пословна зграда у Брчком у то доба. 1899. Љубомир је поклонио ову кућу Српској православној црквено-школској општини у Брчком, на којој и данас стоји табла са ћириличним натписом „Задужбина Љубомира и Олге Крсмановић“.^[1]

Љубомир је финансирао отварање школских фондова, библиотека, читаоница, певачких и гимнастичарских друштава у многим местима где су живели Срби. 1886. године финансирао је оснивање новина "Босанска вила" у Сарајеву.^[3] Љубомир је српском културном друштву „Просвјета“ у Сарајеву и Тузли поклонио деонице и земљиште. Друштву "Просвјета" је поклонио 50 акција српске штедионице у износу од 12.900 круна.^[3]

Био је велики помагач Васе Пелагића. У време Анексионе кризе 1908-1909. залагао се за националну акцију у БиХ и дао велике прилоге. Део имовине у износу од четири милиона динара наменио је војном министру за војне потребе.^[2]

Био је члан и добротвор Српског географског друштва.^[4] Значајно је материјално помагао Друштво за васпитање и заштиту деце и био му потпредседник од 1896. до 1912.^[2]

1. ^ ^{а б в} iqcentar.com. „ЗАДУЖБИНА КРСМАНОВИЋА ИЛИ ПОКУШАЈ ПРЕКРАЈАЊА СВИЈЕСТИ”. www.eparhijazt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-16. 
2. ^ ^{а б в г д} Вељковски, Ј. (2011). Српски биографски речник, Том 5, Кв-Мао. Нови Сад: Матица српска. стр. 367—368. ISBN 98-86-7946-085-1 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
3. ^ ^{а б} „Педесетогодишњица Љубомира Р. Крсмановића”. Босанска Вила: 33—34. 15. фебруар 1906. 
4. ^ „Некролози”. Гласник Српског географског друштва. 3 и 4: 293. 1914. 

• Љубомир Р. Крсмановић-српски добротвор, Споменак, 1904, бр. 12, 177-178
• Педесетогодишњица Друштва за васпитање и заштиту деце, Београд, 1930, 103-104
• Споменица педесотогодишњице Београдске трговачке омладине, 1880-1930, Београд 1931, 184
• Миливоје М. Костић, Успон Београда, Београд 1994.