Пређи на садржај

Ђорђе Поповић Даничар

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Поповић Даничар
Лични подаци
Пуно имеЂорђе Поповић
НадимакДаничар
Датум рођења(1832-11-01)1. новембар 1832.
Место рођењаБуковац, Аустријско царство
Датум смрти7. април 1914.(1914-04-07) (81 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

Потписpotpis_alt}}}

Ђорђе Поповић Даничар (Буковац, 20. октобар/1. новембар 1832Београд, 25. март/7. април 1914) био је српски новинар и књижевник.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Гимназију је похађао у Сремским Карловцима, Сегедину, Загребу и Бечу. Права је студирао у Бечу.[1] Уређивао је часописе „Седмицу“, „Српски дневник“ и „Даницу“.[1] Први број „Данице“ је изашао 20. фебруара 1860, а последњи 20. августа 1872. Излазио је десетодневно у Новом Саду, са прекидом од августа 1871. до маја 1872. Ђорђе Поповић је покренуо и уређивао овај часопис од првог броја до ��вгуста 1871. По том часопису је добио и надимак „Даничар“. Ђорђе Поповић је први преводилац Сервантесовог "Дон Кихота" на српски (1895—96, Београд, Задужбина Илије Милосављевића Коларца, 4 св.).

За кореспондентног члана Друштва српске словесности изабран је 21. јануара 1862. За дописног члана Српског ученог друштва именован је од оснивања 29. јула 1864. За редовног члана изабран је 30. јануара 1885. и то у Одбору за науке филозофске и филолошке. Почасни члан Српске краљевске академије постао је 15. новембра 1892. Од 1876. године је у Београду чиновник Пресбироа, од 1888. генерални конзул Србије у Скопљу, те кустос Народне библиотеке.[1]

Даничарева улица у Београду носи име по Поповићевом надимку.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 653. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]