Манастир Нова Павлица
| Нова Павлица | |
|---|---|
 Манастирска црква | |
| Опште информације | |
| Место | Павлица |
| Општина | Општина Рашка |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | манастир |
| Време настанка | 14. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Краљево |
Манастир Нова Павлица се налази поред Ибра у Павлици, недалеко од манастира Стара Павлица и остатака тврђаве Брвеник. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Положај
[уреди | уреди извор]Храм Ваведења Богородичиног у Новој Павлици налази се на подручју средњовековне жупе Брвеник и у близини истоименог старог града, које је, по одобрењу цара Уроша,1363. године челник Муса заменио са моћним кнезом Војиславом Војиновићем, дајући му град и жупу Звечан.[1][2]
Прошлост манастира
[уреди | уреди извор]Манастирску цркву подигли су га крајем 14. века браћа Мусићи (Стефан и Лазар), као задужбину чланова породице поменутог челника, ожењеног Драганом, сестром кнеза Лазара, која је касније примила ризу и име Теодосија.[3][4][5]
Сматра се да су они, након погибије у Косовском боју, сахрањени испод својих портрета у манастирској цркви.
Сам манастир је основан као женски и у њега се повукла и замонашила њихова мајка, супруга челника Мусе и сестра кнеза Лазара (1371—1389) Драгана, која је у њему и преминула као монахиња Теодосија. Након Косовског боја, у манастиру је 1392. године преноћило тело кнеза Лазара, током његовог преношења у Раваницу.
Манастирска црква
[уреди | уреди извор]Сама манастирска црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, а подигнута је у Моравском стилу, који је тада тек настајао, тако да цркв�� има основу тролиста односно триконхоса. За разлику од осталих споменика овог стила који се одликују богатом орнаментиком и спољном украсном обрадом, Нова Павлица је доста сиромашно украшена са спољне стране[6].
У њеној унутрашњости се до данас очувао живопис, у коме се налази и ктиторски портрет браће Мусића - Стефана и Лазара.[7]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Браћа Мусићи, ктиторски портрет из Нове Павлице -
Поглед на Нову Павлицу -
Улаз у цркву -
Прозор на олтарској апсиди -
Општина Рашка - Нова Павлица -
Општина Рашка - Нова Павлица
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Београд 1912,316;
- ^ М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Београд 2001 (19971), 124–126;
- ^ А. Соловјев, Одабрани споменици српског права од XII до краја XV века, Београд 1926,166;
- ^ А. Соловјев, Једна српска жупа за време царства, Гласник Скопског научног друштва III (1928),25–41, нарочито 25–29;
- ^ М. Шуица, Немирно доба српског средњег века, Београд 2000, 101–102,
- ^ Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање). Београд.
- ^ "Нова искра", Београд 1911.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Црква Нова Павлица — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Нова Павлица”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. - Манастир Нова Павлица, фотографије
- Историјска библиотека: Стефан Мусић
- О манастиру на сајту Манастири-цркве
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Црква Нова Павлица
