Зелени шкриљац
Зелени шкриљци (енгл. Greenschists, фр. Schistes vertis, нем. Grünschiefer, рус. Зеленокаменные кристалические сланцы) су шкриљаве зелене метаморфне стене чију боју условљава присуство минерала зелене боје: хлорита, епидота, актинолита[1]. Најчешће минералне асоцијације су: хлорит-епидот-албит(калцит), хлорит-епидот-актинолит-албит, актинолит-епидот-албит.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Плагиоклас у овим стенама јенискотемпературни албит (0-7%An), у виду неправилних неближњених зрна у матриксу или крупнозрних порфиробласта испуњених инклузијама минерала матрикса: епидота, актинолита, рутила, хлорита и др. Хлорити су променљивог састава, најчешће прохлорит, пенин и клинохлор. Актинолит је са ниском садржајем Al2O3, епидот је у виду жутих (богатих гвожђем) до безбојних (клинозоизит) призматичних кристала, издужених паралелно шкриљавости или линеацији. Поред ових минерала срећу се још и магнетит, сфен, стилпномелан, пумпелит, спесартин, калцит и др.
Настају регионалним и дислокационим метаморфизмом на ниском температурама из базичних и интермедијарних магматских стена и њихових туфова. Метабазити хлоритске и биотитске зоне садрже асоцијацију актинолит-хлорит-епидот-албит која је дијагностичка за фацију зелених шкриљаца.
Поред метабазита у ову фацију долазе и све друге пелитске и кварцно-фелдспатске стене које другују са ви��е или мање метабазита.
Зелене стене (енгл. greenstones) су ретроградно измењени метабазити фације зелених шкриљаца за које се на основу реликтних структура може утврдити њихово примарно магматско порекло.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975