Пређи на садржај

Лука Јовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Лука Јовић
Јовић у дресу репрезентације Србије, 2018.
Лични подаци
Пуно име Лука Јовић[1]
Датум рођења (1997-12-23)23. децембар 1997. (26 год.)[1]
Место рођења Лозница, СР Југославија[а]
Држављанство Србија, Босна и Херцеговина[2]
Висина 1,82 m[3]
Маса 85 kg[3]
Позиција нападач[4]
Клупске информације
Тренутни клуб
 Милан
Број 9
Јуниорска каријера
2005—2014. Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2014—2016. Црвена звезда 42 (12)
2016—2019. Бенфика 2 (0)
2016—2017. → Бенфика Б 18 (4)
2017—2019. → Ајнтрахт Франкфурт 50 (25)
2019.[б] Ајнтрахт Франкфурт 5 (0)
2019—2022. Реал Мадрид 36 (3)
2021. → Ајнтрахт Франкфурт 18 (4)
2022—2023. Фјорентина 31 (6)
2023— Милан 23 (6)
Репрезентативна каријера**
2012—2013. Србија до 16[в] 12 (10)
2013—2014. Србија до 17[в] 19 (16)
2015. Србија до 18[г] 1 (1)
2014—2016. Србија до 19[в] 13 (10)
2016—2017. Србија д�� 20[д] 5 (0)
2015—2019. Србија до 21[в] 16 (7)
2018— Србија 37 (11)
* Датум актуелизовања: 20. јун 2024.
** Датум актуелизовања: 20. јун 2024.

Лука Јовић (Лозница, 23. децембар 1997) српски је фудбалер. Тренутно наступа за Милан и репрезентацију Србије. Висок је 182 центиметра и игра на позицији најистуренијег нападача.

Своју професионалну каријеру започео је у дресу београдске Црвене звезде, за чији први тим је дебитовао у мају 2014. године, код тадашњег клупског стратега, Славише Стојановића, на затварању такмичарске 2013/14. у Суперлиги Србије. Непосредно по уласку у игру, Јовић је постигао свој први погодак у професионалном такмичењу. Кроз млађе категорије тог клуба, Јовић је претходно стасавао од 2005, те је дужи низ година био један од најпродуктивнијих нападача у клупској школи. Одмах затим, Јовић је пред почетак такмичарске 2014/15. задужио дрес са бројем 9 у економату сениорског састава, а тренер Ненад Лалатовић указао му је шансу на 22 утакмице у Суперлиги Србије, од чега је половину сусрета започео на терену. Током те сезоне, Јовић је био стрелац 6 погодака. Доласком Миодрага Божовића на место шефа стручног штаба, Јовић је током првог дела такмичарске 2015/16. одиграо укупно 21 утакмицу у свим такмичењима, од чега је на трећини сусрета био стартер, а постигао је укупно 6 погодака, колико и претходне сезоне.

Из Црвене звезде је почетком 2016. прешао у Бенфику, а Звезда је на име обештећења добила око два милиона евра, с тим што је највећи део тих средстава приходовала раније, продајом 70 процената Јовићевог уговора инвестиционом фонду менаџера Пинија Захавија. За преосталих 30 одсто, од Бенфике је добијено 600 хиљада евра. Јовић је у наредном периоду најчешће наступао за развојни тим тог португалског клуба, па је лета 2017. отишао на двогодишњу позајмицу Ајнтрахту из Франкфурта. У Немачкој је провео следеће две године, где се истакао учинком у сезони 2018/19, када је у свим такмичењима за Ајнтрахт постигао 27 голова на 48 утакмица. Ајнтрахт је у априлу 2019. искористио откупну клаузулу и потписао вишегодишњи уговор са Јовићем. У јуну исте године, Јовић је званично представљен као појачање Реала из Мадрида. Према незваничним објавама, вредност обештећења које је Реал исплатио износила је 60 милиона евра, уз могућност доплате додатних средстава на име бонуса.

Паралелно са играма на клупском нивоу, Јовић је прошао све млађе репрезентативне селекције Србије. За сениорски састав дебитовао је 2018. године, а исте године учествовао је на Светском првенству у Русији.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

Млађе категорије и професионални почеци

[уреди | уреди извор]

Лука Јовић је рођен у Лозници, 23. децембра 1997, а одрастао је у селу Батру крај Бијељине.[а] Прве фудбалске кораке начинио је на стадиону Омладинца у родној Лозници.[7] Њега је, као осмогодишњака који је учествовао у Мини макси лиги, приметио Томислав Милићевић, скаут београдске Црвене звезде, те је Јовић недуго затим добио позив на селективну утакмицу за нове чланове тог клуба. Према речима Лукиног оца, Милана Јовића, Милићевић је током тог догађаја, одржаног 10. маја 2005. године, инсистирао да играч приступи београдском клубу и да редовно долази на утакмице млађих селекција. У Београду је најпре играо као члан школе фудбала „Коњарник“.[8] Отац је Луку наредних шест година довозио на утакмице из Батра, а ноћи пред утакмице неретко су преспавали у аутомобилу марке „Фолксваген Пасат“. Лука је касније прошао све млађе категорије Црвене звезде, али је у међувремену одиграо једну утакмицу за састав вечитог ривала, услед краткотрајних несугласица клупског руководства и Милана Јовића. Као малолетан фудбалер, Јовић је имао потписан уговор са менаџерском агенцијом Lian Sports, која се старала о развоју његове каријере.[9]

Јовић је прилику да дебитује у дресу Црвене звезде добио код тренера Славише Стојановића, 2014.

После пионирске и кадетске селекције, за коју је наступао до 2013. године, Јовић је прикључен и омладинској екипи Црвене звезде.[10][11][12] Тадашњи шеф стручног штаба првог тима, Рикардо Са Пинто, Јовића је као петнаестогодишњака позвао на тренинг екипе састављене од играча са мањом минутажом и чланова млађих клупских селекција.[13] Недуго затим, Јовићу је понуђен професионални уговор који је исте године потписао са клубом.[14] Он је током јесени исте године наступао са годину дана старијом генерацијом, а посебно се истакао у победи од 9 : 1 над краљевачком Слогом, када је три пута савладао чувара мреже тадашњег ривала, Владана Грбовића.[15][16][17][18][19]

Након свог шеснаестог рођендана и стицања услова да се званично прикључи првој екипи, Јовић је почетком наредне календарске године изостао са прве прозивке сениорског састава, код тренера Славише Стојановића. Спортски сектор и представници управе такав потез клуба образложили су речима да је за Јовића рано и да у тиму има довољно нападача.[20][21][22] Касније, током пролећа, Јовић је пројектован као један од клупских проспеката за наредну сезону,[23] те је прикључен раду са првотимцима.[24] Свој дебитантски наступ у сениорској конкуренцији Јовић је забележио 28. маја 2014. године, на затварању такмичарске 2013/14. у Суперлиги Србије. Он је тада у игру ушао уместо Ифеаниа Оњила у 73. минуту сусрета са екипом Војводине на Стадиону Карађорђе у Новом Саду.[25][26][27] Постигавши погодак два минута по свом уласку у игру, за изједначење и коначних 3 : 3, Јовић је постао најмлађи стрелац у историји Црвене звезде, са шеснаест година, пет месеци и пет дана, те је тако оборио рекорд који је претходно поставио Дејан Станковић.[28][29][30] Освојеним бодом на тој утакмици, Црвена звезда је потврдила прво место на табели Суперлиге Србије и освојила шампионску титулу.[31] Исти успех Јовић је наредног месеца поновио и са омладинском екипом, у којој се остварио као најбољи стрелац са 19 погодака.[32]

Сезона 2014/15 : улазак у први тим

[уреди | уреди извор]

Лета 2014. године, након одласка Абиоле Дауде из клуба, Јовић је уместо броја 40, који је носио крајем претходне сезоне, у економату Црвене звезде задужио дрес са бројем 9.[33] Црвена звезда је истог лета, одлуком Уефе, избачена из квалификација за Лигу шампиона, услед непоштовања финансијског фер-плеја.[34] Јовић се крајем јуна те године одазвао првој прозивци новог шефа стручног штаба Црвене звезде, Ненада Лалатовића, а потом је, са екипом прошао прву фазу припрема у Термама Чатеж.[35][36][37] Лалатовић је Јовићу указао прилику од почетка такмичарске 2014/15. у Суперлиги Србије, који је тако на отварању сезоне, против нишког Радничког, у игру ушао у 67. минуту игре, при резултату од 2 : 0 за свој тим.[38][39][40] Након уводних пет кола у Суперлиги Србије, на којима је у игру улазио као резервиста, Јовић је на наредна два сусрета остао на клупи.[5] У међувремену је забележио своју прву утакмицу коју је започео на терену, када се нашао у постави своје екипе за сусрет шеснаестине финала Купа Србије, против чачанског Борца. У игри је тада провео 70 минута, после чега га је заменио Ђорђе Ракић.[41] Свој први лигашки старт, Јовић је уписао 18. октобра 2014. године, на гостовању Партизану на Стадиону у Хумској улици. Тако је постао најмлађи фудбалер у историји вечитих дербија са 16 година, девет месеци и 25 дана,[ђ] оборивши још један рекорд Дејана Станковића, који је прву утакмицу против вечитог ривала одиграо са 17 година и шест месеци.[43] Читаву утакмицу на терену по први пут је провео у осмини финала Купа, када је Црвена звезда поражена од екипе Рада, минималним резултатом, услед чега је елиминисана из даљег такмичења.[44] Иако су медији током лета писали о евентуалном одласку Јовића у неки од клубова из лига петице, међу којима је Атлетико из Мадрида наведен као клуб који је био спреман да издвоји 2,5 милона евра за трансфер, руководство Јовићевог матичног клуба није било задовољно висином обештећења.[45] Такође, постојала је и понуда Фјорентине, да играч заједно са вршњаком Милошем Стојановићем пређе у редове тог клуба, која није разматрана.[46] Међутим, како је клуб био у обавези да сервисира заостала дуговања, медији су крајем 2014. године пренели незваничну информацију да је 20 процената уговора Луке Јовића пренето у власништво инвестиционог фонда Пинија Захавија. На тај начин су, средствима у вредности од 400 хиљада евра, намирена потраживања Гжегожа Броновицког, који је за Црвену звезду наступао у периоду од 2007. до 2009. године.[47]

Током пролећног дела шампионата, Јовић се усталио у постави Црвене звезде, а свој први гол у сезони постигао је 7. марта 2015. године, против Војводине. Црвена звезда је на свом стадиону победила резултатом 3 : 0, а Јовић је постигао трећи гол за свој тим.[48][49] У следећем колу, Звезда је гостовала Спартаку на Градском стадиону у Суботици, а сусрет је завршен победом црвено-белих од 3 : 1. Јовић је тада најпре изнудио једанаестерац за свој тим, након прекршаја голмана домаће екипе, Николе Мирковића, који је реализовао Михаило Ристић, а затим и постигао последњи гол за свој тим, на асистенцију Џошуе Паркера.[50] Дан касније, Јовић је наступио за омладински састав Црвене звезде, на Вечитом дербију против одговарајуће селекције Партизана.[51] Крајем истог месеца, Јовић је продужио уговор са клубом за још три године,[е] по ком му је месечна зарада износила 9 хиљада евра.[54] На сусрету 22. кола Суперлиге Србије, одиграном 9. априла 2015. године, против чачанског Борца, Јовић је био стрелац два поготка у победи свог тима, резултатом 3 : 1.[55] Одмах затим, у наредном колу, био је стрелац јединог поготка на Стадиону Обилића на Врачару, када је Црвена звезда остварила минималну победу над саставом Вождовца.[56] Јовић је до краја сезоне уписао још једну асистенцију, код гола Петра Орландића у победи од 3 : 1 над Доњим Сремом,[57] те још погодак, у победи од 2 : 0 над Радом, у 26. колу.[58] На наредној утакмици, када је Црвена звезда поражена од Чукаричког на Стадиону на Бановом брду, Јовић је претрпео повреду левог колена, па до краја сезоне више није наступао.[59] Тиме је на укупно 22 утакмице у Суперлиги Србије, уз још две у куп такмичењу, постигао шест погодака и уписао две асистенције, све током пролећног дела сезоне.[5]

Сезона 2015/16 : ограничена минутажа

[уреди | уреди извор]

Како није путовао на Светско првенство са репрезентацијом Србије до 20 година старости,[ж] Јовић се лета 2015. одазвао првој прозивци новог шефа стручног штаба Црвене звезде, Миодрага Божовића.[60] Са клубом је, недуго затим, отишао на припреме у Терме Чатеж, као један од два централна нападача у саставу, уз Петра Орландића.[61] На старту квалификација за Лигу Европе, Јовић је на првој утакмици против казахстанског представника, Каирата, на терен ступио уместо Милоша Цветковића, након једног часа игре.[62] У реваншу је одиграо читав сусрет.[63] Црвена звезда је обе утакмице изгубила, услед чега је елиминисана из даљег такмичења.[64] На отварању такмичарске сезоне у Суперлиги Србије, Црвена звезда је гостовала ОФК Београду на стадиону Обилића на Врачару. Јовић је тада одиграо читав сусрет и постигао други гол за свој тим, који је остварио победу резултатом 6 : 2, иако је на полувремену губио са 2 : 0.[65] У трећем колу домаћег шампионата, Црвена звезда је на свом терену дочекала нишки Раднички, а Јовић је голом у 88. минуту донео свом клубу изједначење, за коначних 1 : 1.[66] Одмах затим, наредне седмице, Звезда је гостовала Вождовцу а Јовић је постигао одлучујући гол за победу свог тима, резултатом 3 : 2.[67] Следећи гол је постигао након скоро два месеца. Црвена звезда је 3. октобра гостовала Спартаку у Суботици, а Јовић је поново постигао одлучујући гол за победу црвено-белих од 3 : 2.[68] До краја истог месеца, Јовић је уписао две асистенције, у победама над новосадском Војводином и ОФК Београдом.[69][70] Почетком децембра 2015, Јовић је био стрелац јединог поготка за свој тим у поразу од 5 : 1 на домаћем терену од састава чачанског Борца, у оквиру осмине финала Купа Србије.[71] Неколико дана касније, Јовић је постигао последњи гол у Суперлиги Србије у дресу Црвене звезде, када је његова екипа победила Чукарички на Стадиону на Бановом брду, резултатом 7 : 2.[72]

У другој половини 2015. године, тренер Миодраг Божовић је Јовића најчешће користио као резервисту

Јовић је код тренера Божовића током првог дела сезоне 2015/16. одиграо 19 првенствених утакмица на којима је био стрелац пет голова.[73] Ипак, од тих 19 мечева, само је на четири утакмице био стартер, док је на преосталим сусретима у игру улазио са клупе.[74] Уз то, наступио је и на две утакмице Купа Србије, постигавши један погодак. У ротацији код Божовића био је трећи нападач, а шансу пре њега добијали су Уго Вијеира и Предраг Сикимић.[75] Лукин отац, Милан Јовић, јавно је испољавао незадовољство статусом који његов син има код тадашњег тренера.[76] Тврдио је да залагање његовог сина никада није било упитно, те да као један од најталентованих појединаца заслужио другачији однос и више поштовања спортског сектора.[77] Са друге стране, Божовић је сматрао да су остали нападачи квалитетнији за његов систем, док је Јовићу замерао вишак килограма и неприлагођену исхрану.[78] Голман Јован Вићић, Јовићев вршњак и тадашњи саиграч, касније је говорио о ситуацији када је Божовић прозвао Јовића због сусрета у пекари недалеко од стадиона, ословивши га Јовара-пекара.[79] Почетком 2016. године, Звездан Терзић је изјавио да је зарада Црвене звезде од продаје Луке Јовића ограничена на два милиона евра,[80] односно да је 70 одсто уговора раније продато кипарском Аполону, формалном представнику инвестиционог фонда Пинија Захавија, за 1,4 милиона евра.[81] Одласком Луке Јовића из матичног клуба у иностранство,[82] Црвена звезда је за преостали део уговора приходовала 600 хиљада евра.[83] Иако су Лука Јовић, Предраг Рајковић и Вукашин Јовановић клуб напустили у току сезоне, Црвена звезда им је доделила медаље за учешће у освајању трофеја у Суперлиги Србије.[84]

Бенфика

[уреди | уреди извор]

Након вишемесечног скаутинга емисара тог клуба,[85] Јовић је крајем јануара 2016. потписао уговор са лисабонском Бенфиком на пет и по година.[86] Према писању португалског листа Рекорд, у извештају који је Бенфика доставила Комисији за хартије од вредности, на име обештећења за Јовићев уговор исплаћено је 6,6 милиона евра, од чега је, према раније договореној динамици, његовом матичном клубу припало 600 хиљада европских ��овчаница.[87] Тада је дефинисана и откупна клаузула за тек пунолетног нападача,[з] која је износила 60 милиона у истој валути, не рачунајући износ пореза на додату вредност.[88] Јовић је у свом новом клубу задужио дрес са бројем 35, а планирано је да најпре игра за развојни тим и буде у конкуренцији за прву екипу,[89] те је лиценциран за утакмице четвртфинала Лиге Шампиона.[90] На свом дебитантском наступу за резервни тим Бенфике, у 34. колу Друге лиге Португалије, Јовић је асистирао Ивану Шапоњићу у ремију са екипом Ковиље, резултатом 2 : 2.[91] Нешто касније, 20. марта исте године, Јовић је дебитовао за први тим Бенфике, када је на терен крочио у 84. минуту првенствене утакмице против Боависте, коју је Бенфика добила минималним резултатом.[92] У Лиги шампиона дебитовао је пред крај реванш сусрета са минхенским Бајерном, ушавши у игру уместо Елизеуа, при резултату 2 : 2. Бенфика је након двомеча елиминисана из даљег такмичења.[93] Претходно је био стрелац за Бенфику Б, у победи од 3 : 1 на гостовању саставу Оријентала.[94] За други тим је погодио још против резервиста Виторије Гимараис.[95] По окончању сезоне, Бенфика је освојила титулу шампиона португалског првенства.[96]

Јовић је почетак наредне сезоне пропустио због повреде. Касније је изостављен са списка лиценцираних играча за групну фазу Лиге шампиона.[97] Највећи део сезоне наступао је за Б тим Бенфике, за који је одиграо 11 утакмица уз 2 гола и 1 асистенцију.[5] Погађао је против екипа Санта Кларе и Фреамунде.[98][99] У Првој лиги Португалије прилику је добио у минималном поразу од Виторије Сетубал у 19. колу.[100] За први тим је током такмичарске 2016/17. наступио још на сусрету са Визелом у оквиру Лига купа Португалије. На оба догађаја у игру је ушао са клупе.[101] Као повремени члан првог тима, Јовић је учествовао у одбрани титуле португалског шампионата.[102] Како у лисабонској Бенфици није добијао пуно прилика да се искаже поред Жонаса, Митроглуа и Хименеза, клуб је уговорио позајмицу српском нападачу.[103] Под уговором је остао до априла 2019. године, када је на име обештећења добијено 7 милиона евра.[104]

Ајнтрахт Франкфурт

[уреди | уреди извор]

Сезона 2017/18 : Позајмица из Бенфике

[уреди | уреди извор]
Јовић је 2018. са екипом Ајнтрахта освојио трофеј у Купу Немачке

Према ранијим најавама, Јовић је 27. јуна 2017. године званично представљен као појачање Ајнтрахта из Франкфурта. Клубу је приступио уз споразум о двогодишњем уступању из Бенфике, са опцијом откупа уговора након тог периода.[105] У свом новом тиму, Јовић је задужио дрес са бројем 8, а на свом дебију, у пријатељској утакмици против нижелигаша Хефтриха, постигао је 6 од укупно 15 голова.[106] Први званични сусрет одиграо је у оквиру првог кола Купа Немачке, 12. августа исте године, када је у игру ушао уместо Себастијена Алеа, пред крај сусрета са нижелигашем Ернтебриком, при резултату од 3 : 0 за свој тим.[107] У Бундеслиги Немачке дебитовао је 16. септембра, против Аугзбурга, када је у 67. минуту игре на терену заменио свог сународника Мијата Гаћиновића.[108] У 80. минуту истог сусрета, Јовић је постигао једини погодак за свој тим, након корнера Џонатана де Гузмана, у поразу од 2 : 1 на домаћем терену.[109] Јовић се у стартној постави Ајнтрахта по први пут нашао у другом колу Купа, када је био асистент за последњи од 4 поготка против састава Швајнфурта.[110] Први лигашки старт забележио је у 16. колу, када је његов тим савладао Хамбургер на гостовању, резултатом 2 : 1. Јовић тада није имао конкретан статистички учинак, а на терену је провео 62 минута, после чега га је заменио Кевин Принс Боатенг.[111] Одмах затим, у следећем колу, Јовић је био стрелац првог гола на сусрету са Шалкеом, када је у другом минуту погодио на асистенцију Мијата Гаћиновића.[112] На прва два одиграна сусрета у 2018. години, Јовић је у игру улазио са клупе. По ступању на терен, на обе утакмице, против Волфсбурга,[113] односно Борусије из Менхенгладбаха, Јовић је био стрелац и на тај начин потврдио победе свог тима.[114] На наредном сусрету, у поразу од 3 : 0 од Аугзбурга, Јовић је на терену провео читав меч.[115] После тога је био асистент код поготка Антеа Ребића, у победи од 4 : 2 над саставом Келна.[116] Током марта и априла 2018, Јовић је био стрелац на четири узастопне бундеслигашке утакмице, против Борусије из Дортмунда, Мајнца, Вердера из Бремена и Хофенхајма.[117][118][119][120] У полуфиналу Купа Немачке, Јовић је постигао једини погодак за минималну победу над Шалкеом, чиме је обезбедио пласман свог тима у финале.[121] Јовић је на финалном сусрету са минхенским Бајерном, који је Ајнтрахт добио резултатом 3 : 1, преседео на клупи за резервне фудбалере. Ајнтрахт је тако, након 30 година поново освојио трофеј у том такмичењу.[122]

Сезона 2018/19 : Откуп уговора

[уреди | уреди извор]

Јовић је своју прву утакмицу у такмичарској 2018/19. одиграо у Суперкупу Немачке, против минхенског Бајерна, 12. августа 2018. године. У игру је том приликом ушао уместо Себастијена Алеа, у 76. минуту, при вођству противничког тима од 4 : 0, док је тадашњи ривал до краја утакмице постигао још један погодак.[123] Неколико дана касније, Јовић је одиграо свих 90 минута на сусрету првог кола Купа Немачке, када је његов тим поражен резултатом 2 : 1 од састава домаћег Улма и елиминисан из даљег такмичења.[124] После променљивих игара и ограничене минутаже на почетку сезоне, Јовић је свој први гол у новој сезони постигао на отварању групне фазе Лиге Европе, када је поставио коначних 1 : 2 на гостовању Олимпику у Марсељу.[125][126][127] Последњег дана септембра 2018, Јовић је био стрелац у победи од 4 : 1 над саставом Хановера, ушавши у игру са клупе.[128][129] Јовић је голгетерску серију наставио на наредним утакмицама. У другом колу, Лиге Европе, 4. октобра, Ајнтрахт је на свом терену убедљиво победио екипу Лација, истим резултатом који је остварио на претходном такмичарском сусрету, док је Јовић био стрелац трећег поготка за свој тим.[130] У наредном колу Бундеслиге забележио је гол и асистенцију за победу свог тима од 2 : 1 над Хофенхајмом,[131] док је 19. октобра постигао пет голова у победи од 7 : 1 против Фортуне из Диселдорфа, у оквиру осмог кола Бундеслиге.[132] Јовић је тако постао први фудбалер у историји Ајнтрахта који је дао пет голова на једном мечу,[133] као и најмлађи фудбалер са таквим учинком у историји немачке Бундеслиге.[134] Запажен учинак Јовић је остварио и у 10. колу немачког шампионата, када је био асистент код поготка Антеа Ребића у победи од 3 : 0 на гостовању екипи Штутгарта.[135] Одмах затим, погодио је на гостовању свом бившем клубу, Аполону, у Лимасолу,[и] где је Антрахт остварио победу резултатом 3 : 2.[138] После тога, у 11. колу Бундеслиге постигао је два од три гола у победи против Шалкеа.[139][140] У следећем колу тог такмичења био је асистент код другог од три поготка своје екипе у победи од 3 : 1 над Аугзбургом.[141] Неколико дана касније, Јовић је два пута погодио у 5. колу Лиге Европе, у победи од 4 : 0, против Олимпика.[142] У 13. колу Бундеслиге, Јовић је постигао једини гол за свој тим у поразу од 2 : 1 од Волфсбурга, на домаћем терену.[143] Победом над Лациом у последњем колу групне фазе Лиге Европе, Антрахт је освојио максималних 18 бодова из свих 6 победа, чиме се позиционирао на 1. месту на табели.[144] До краја календарске 2018, Јовић је био стрелац још и против Мајнца, када је постигао оба поготка за свој тим у ремију од 2 : 2.[145]

Свој први погодак у 2019. години, Јовић је постигао у 18. колу Бундеслиге, 19. јануара, у победи од 3 : 1 над Фрајбургом.[146] Почетком наредног месеца, Јовић је искористио асистенцију Денија да Косте,[147] те је својим поготком обезбедио бод против Борусије из Дортмунда.[148] На првој утакмици шеснаестине финала Лиге Европе, Јовић је уписао асистенцију Филипу Костићу у ремију од 2 : 2, са Шахтјором, на Спортском комплексу Металиста у Харкову.[149] У реванш сусрету, на домаћем терену, Јовић је постигао први гол за свој тим у победи свог тима са 4 : 1, којом је обезбеђен пролаз у следећу фазу такмичења.[150] У 23. колу Бундеслиге, Јовић је директно учествовао код сва три гола Ајнтрахта на утакмици против Хановера, забележивши гол и две асистенције.[151] После прве утакмице без погодака, против Интера из Милана, у осмини финала Лиге Европе,[152] Јовић је у реваншу на стадиону Ђузепе Меаца постигао једини погодак за минималну победу свог тима и пласман у четвртфинале.[153] Последњег дана марта 2019, Јовић је био стрелац у победи своје екипе од 3 : 0 над Штутгартом,[154] док је неколико дана касније постигао одлучујући погодак за победу од 2 : 1 над Шалкеом на Фелтинс арени у Гелзенкирхену.[155] У четвртфиналу Лиге Европе, Ајнтрахт се састао са Јовићевим бившим клубом, Бенфиком.[156] На првој утакмици, у Лисабону, Бенфика је победила резултатом 4 : 2,[157] док је Јовић је био стрелац првог гола за Ајнтрахт.[158] На дан пред други сусрет, 17. априла 2019. године, Ајнтрахт је искористио опцију из уговора о позајмици и откупио Јовићев уговор.[159] У реваншу је Ајнтрахт победио са 2 : 0, што је било довољно за пласман у полуфинале, а Јовић је на терену био до 76. минута.[160] У полуфиналу тог такмичења, Ајнтрахт се сусрео са екипом Челсија. На првој утакмици, у Франкфуруту, било је нерешено, 1 : 1, а Јовић је био стрелац јединог гола за свој клуб.[161][162] Реванш на Стамфорд бриџу је након 90. минута завршен истим резултатом, док је Јовић поново био стрелац.[163] Ипак, након бољег извођења једанаестераца, Челси је прошао у финале Лиге Европе.[164] Јовић је сезону у Лиги Европе завршио са 10 постигнутих голова на 14 одиграних мечева, а испред њега је био само Оливије Жиру из Челсија, који је постигао један гол више.[165] Јовић је заједно са саиграчем Костићем уврштен у најбољи тим Лиге Европе за сезону 2018/19.[166] Нешто касније, уврштен је и у идеални тим Бундеслиге за сезону 2018/19. Трку за најбољег стрелца лиге је завршио на деоби трећег места са 17 погодака, а уз то поделио је и шест асистенција. Играо је на 32 утакмице.[167] Током сезоне 2018/19, Јовић је одиграо укупно 48 утакмица и постигао 27 голова у свим такмичењима.[168]

Реал Мадрид

[уреди | уреди извор]
Јовић у трећој гарнитури опреме Реал Мадрида, лета 2019.

После вишедневних медијских објава, Реал из Мадрида је, 4. јуна 2019. године, потврдио да је договорена шестогодишња сарадња са Луком Јовићем.[169][170][171] Неколико дана касније, клуб је послао авион по Јовића, који се налазио на припремама са младом репрезентацијом Србије у Порторожу, како би званично представио свог новог фудбалера.[172] Јовић је, после лекарских прегледа и обављених формалности око потписивања уговора, званично представљен у дресу Реала, а том приликом није носио број на леђима.[173][174][175] Иако износ исплаћеног обештећења званично није објављен, шпански спортски лист Марка пренео је информацију да је за играча издвојена цифра од 65 милиона евра. Јовић је тиме постао најскупљи српски фудбалер у историји.[176] За клуб је дебитовао на Међународном купу шампиона, против минхенског Бајерна.[177] Пред почетак такмичарске сезоне и званично је задужио број 18, који је преузео након одласка Маркоса Љорентеа у редове градског ривала, Атлетика.[178] У шпанској Примери, Јовић је дебитовао на отварању такмичарске 2019/20, ушавши у игру уместо Карима Бенземе, на гостовању Селти у Вигу, где је његов тим остварио победу резултатом 3 : 1.[179] У наредном колу је дебитовао и на Стадиону Сантијаго Бернабеу, када је ушао у игру у 68. минуту утакмице против Ваљадолида, која је завршена нерешеним резултатом, 1 : 1.[180] У трећем колу, по први пут је заиграо као стартер. Реал је на гостовању Виљареалу одиграо нерешено 2 : 2, а Јовић је утакмицу почео у нападу заједно са Бенземом и на терену се задржао до 68. минута када га је заменио Лука Модрић.[181] Јовић је на тој утакмици учествовао у акцији код првог гола Реала који је постигао Гарет Бејл.[182] Наступио је и на отварању групне фазе Лиге шампиона, на гостовању Париз Сен Жермену, када је заменио Хамеса Родригеза, при резултату од 2 : 0 за домаћи састав.[183] Први пут је на терену провео свих 90 минута на утакмици шестог кола шпанског шампионата, у којој је Реал у Мадриду савладао Осасуну са 2 : 0.[184]

Према анализи Марке, средином октобра 2019, Јовић је у том моменту без поготка одиграо 218 минута, што га је на листи од 16 нападача који су узети у разматрање, сврстало на 13. место.[185] Претпоследњег дана истог месеца, Јовић је постигао свој први гол у дресу Реала, на утакмици 11. кола Примере, у којој је Реал на домаћем терену Мадриду савладао Леганес са 5 : 0. Јовић је у игру ушао у 70. минуту уместо Бенземе, а у 91. минуту поставио је коначан резултат.[186] На сусрету 13. кола, против Ејбара, Јовић је по први пут изостављен из протокола, због лакше повреде мишића.[187] Поред те утакмице, Јовић ни на наредна три лигашка сусрета није улазио у игру.[188] Тренер Зинедин Зидан је после тога потврдио да надаље рачуна на Јовића,[189][190][191] те је српски нападач најављен као стартер на последњем сусрету групне фазе Лиге шампиона, против Клуб Брижа.[192] На тој утакмици, одиграној на Стадиону Јан Брејдел у Брижу, Јовић је играо до 77. минута, без конкретног учинка.[193] Неколико дана касније, остао је на клупи за резервне фудбалере у Ел Класику, који је завршен без погодака.[194]

Након повреде Карима Бенземе пред сусрет полуфинала Суперкупа Шпаније, Јовић се нашао у стартној постави против екипе Валенсије. На тој утакмици уписао је асистенцију за Луку Модрића код трећег поготка своје екипе, док га је у 83. минуту на терену заменио Маријано Дијаз.[195][196][197]

Фјорентина

[уреди | уреди извор]

Дана 8. јула 2022. године, Јовић је званично прешао у италијански клуб Фјорентину.[198]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Развојни узрасти

[уреди | уреди извор]

Јовић је до 2013. био члан млађе кадетске репрезентације Србије, код селектора Бранислава Николића.[199] На 12 утакмица, одиграних у том узрасту, Јовић је постигао 10 погодака.[в] Исте године, Јовић је добио позив и у кадетску репрезентацију, те је током октобра, са четири поготка, био најбољи стрелац квалификационог турнира одржаног у Србији.[201][202][8] На пријатељском мечу против одговарајуће селекције Хрватске, одиграном 11. децембра, на терену Спортског центра Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови, Јовић је постигао хет-трик у победи домаће екипе, резултатом 4 : 1.[203] У елитној рунди квалификација за Европско првенство, одиграној на пролеће 2014, Јовић је наступио на све три утакмице. На првој, против Ирске, Јовић је био стрелац, други сусрет, против Грузије, завршио је без конкретног учинка, док је против Немачке асистирао Ивану Шапоњићу за једини погодак Србије у ремију резултатом 1 : 1.[204][205][206] Због боље гол-разлике, Немачка је задржала прво место на табели и пласирала се на завршни турнир, док је Србија на тај начин елиминисана из даљег такмичења.[207]

Селектор омладинске репрезентације Србије, Вељко Пауновић прикључио је тренинзима тог састава и Луку Јовића, као најмлађег члана, у мају 2014.[208] Лета исте године, Пауновић га је уврстио и на шири списак репрезентативаца,[209] а затим и на коначан списак путника на Европско првенство у Мађарској.[210] Дебитовао је на отварању турнира, против Украјине, када је заменио Станишу Мандића у 62. минуту.[211] На следећој утакмици, против селекције Немачке, Јовић се нашао у стартној постави своје екипе, за коју је у 41. минуту постигао погодак након асистенције Андрије Живковића.[212] На јесен исте године, пред почетак меморијалног турнира Стеван Ћеле Вилотић, у договору Црвене звезде и Фудбалског савеза Србије, Јовић је остао да тренира са клубом,[213] па је изостављен са списка селектора Ивана Томића.[214] На почетку новог квалификационог цуклуса за Европско првенство, Јовић је био стрелац у победи од 4 : 0 над селекцијом Сан Марина.[215] У марту 2015. године, Јовић је дебитовао за селекцију до 18 година старости,[г] док је на крају квалификација за Европско првенство постигао два поготка и уписао две асистенције у победи над Норвешком.[217] Исте године, репрезентација Србије до 20 година, под вођством Вељка Пауновића, освојила је Светско првенство, које се одржало на Новом Зеланду. Јовић тада није био у саставу репрезентације.[ж] Почетком септембра, Јовић је са својом генерацијом учествовао на турниру Стеван Ћеле Вилотић, где је на првом сусрету постигао погодак и асистирао Ивану Шапоњићу, у победи од 3 : 1 против селекције Сједињених Америчких Држава. На наредне две утакмице, против Француске и Црне Горе, није наступао.[220][221][222] На старту квалификација за Европско првенство, Јовић је постигао хет-трик и уписао двоструку асистенцију у победи од 5 : 0 над саставом Естоније.[ј] Одмах затим, на следећем сусрету, Јовић је погодио и у победи од 4 : 0 против Јерменије.[229] У елитној рунди квалификација, одиграној крајем марта у Крагујевцу и Горњем Милановцу, Јовић је одиграо све три утакмице, од којих је био стрелац из једанаестерца у победи од 4 : 1 над Црном Гором. Екипа Србије елиминисана је минималним поразом од Француске и није се пласирала на завршни турнир.[230][231][232]

Млада селекција

[уреди | уреди извор]

У новембру 2015, Јовић је добио позив селектора Томислава Сивића, да се прикључи окупљању младе репрезентације Србије.[233] Дебитовао је на квалификационој утакмици за Европско првенство, против екипе Италије, ушавши у игру уместо Огњена Ожеговића у 75. минуту игре.[234] У игру је, такође, ушао и неколико дана касније, на гостовању Словениј��, где је Србија поражена резултатом 2 : 0.[235] Последњег дана маја 2016, Јовић је наступио на сусрету са саставом Аутрије, одиграном у оквиру турнира Валериј Лобановски у Украјини. Као и на претходној утакмици за младу репрезентацију, Јовић је на терену заменио Александра Чаврића.[236] Током сезоне 2016/17, Јовић није био стални члан младе репрезентације Србије, али је редовно добијао позиве у млађу селекцију, за коју је одиграо неколико пријатељских утакмица.[д] Није се нашао на коначном списку Ненада Лалатовића за Европско првенство 2017. године, одржано у Пољској.[242] На почетку новог квалификационог циклуса, септембра исте године, под вођством Горана Ђоровића, Јовић је био стрелац и асистент у победи од 4 : 0 над селекцијом Гибралтара.[243] Наредног месеца, наступио је против Македоније у Скопљу,[244] као и Русије на Стадиону Карађорђе у Новом Саду, када је био стрелац два гола у победи своје екипе резултатом 3 : 2.[245] Затим је погодио на гостовању Аустрији, у новембру 2017, чиме је завршен први круг квалификационог циклуса.[246] У марту наредне године, када је противник поново био Гибралтар, Јовић је по два пута погађао и асистирао, за победу Србије од 6 : 0.[247] Последњи погодак у квалификацијама, Јовић је постигао против Русије на стадиону у Нижњем Новгороду, из једанаестерца који је претходно изнудио.[248] Ремијем без погодака против Јерменије, када је Јовић у игру ушао у другом полувремену, уместо Луке Илића, Србија је освојила прво место у групи и остварила пласман на Европско првенство 2019. године.[249] Првог дана јуна 2019, Ђоровић је саопштио коначан списак фудбалера за завршни турнир у Италији и Сан Марину, те се Јовићево име нашло међу 23 путника у играчком кадру.[250] На старту такмичења, одиграо је читав сусрет са Аустријом, када је Србија поражена са 2 : 0, док је при минималном вођству противника погодио пречку.[251] На другом сусрету, са екипом Немачке, у другом полувремену га је заменио Дејан Јовељић,[252] док је на последњој утакмици, против Данске, остао на клупи за резервне играче и није улазио у игру.[253] Србија је тиме окончала учешће као последњепласирана, без освојених бодова.[254]

Сениорски састав

[уреди | уреди извор]
Немања Радоњић, Лука Јовић и Владимир Стојковић на утакмици између Србије и Бразила на Светском првенству у Русији, 2018.

Услед запажених игара на клупском нивоу, Јовић је као стандардни млади репрезентативац био у ширем кругу потенцијалних сениорских репрезентативаца, током пролећа 2018.[255] Крајем маја исте године, тадашњи селектор, Младен Крстајић, уврстио је Јовића на шири списак играча за Светско првенство.[256] По скраћењу списка, Јовић се нашао међу 23 путника у Русију, где је одржан завршни турнир.[257] За сениорску репрезентацију Србије, Јовић је дебитовао 4. јуна 2018. у припремном мечу за Светско првенство, против репрезентације Чилеа, у Грацу, где је његов тим поражен минималним резултатом. Јовић је у игру ушао у 84. минуту, ступивши на терен уместо Александра Митровића.[258] Свој једини наступ на турниру у Русији је, Јовић је забележио на последњој утакмици, против Бразила када је ушао у игру у 89. минуту.[259] После Светског првенства у Русији, Јовић се вратио у састав младе репрезентације,[260] са којом се 2019. такмичио на Европском првенству за играче до 21 године, лета 2019.[261] У међувремену, Јовић је наступио на сусрету Лиге нација са Црном Гором.[262] Свој први погодак у сениорској репрезентацији постигао је 20. марта 2019. године, у пријатељској утакмици против Немачке, која је завршена резултатом 1 : 1. Тада је по први пут увршен у стартну поставу Србије, а из игре је изашао након 70 минута, после чега га је на терену заменио Милан Павков.[263] Пред одлазак на Европско првенство са младом репрезентацијом, Јовић је такође био у саставу сениорске екипе.[264] У стартној постави нашао се у Лавову, где је Србија претрпела пораз од 5 : 0 од домаће Украјине,[265] док је неколико дана касније постигао свој други погодак у дресу репрезентације, у победи од 4 : 1 над Литванијом.[266]

У августу 2019. Јовић се нашао на првом списку новог селектора, Љубише Тумбаковића.[267] Под његовим вођством, Јовић је по први пут наступио против Португалије, 7. септембра исте године, када је у завршници сусрета у игру ушао уместо Луке Миливојевића.[268] Фудбалски савез Србије је после те утакмице саопштио да је Јовић обновио повреду, због чега није био у саставу за меч против Луксембурга.[269] Јовић је, потом, изостављен са следећег Тумбаковићевог списка,[270] док је спортска јавност у Србији била подељена по питању те одлуке.[271] Према писању спортских и таблоидних медија, Јовић је повреду пријавио због незадовољства статусом код шефа стручног штаба репрезентације и минималне минутаже коју је добио против селекције Португала, што је искористио као изговор да слободно време проведе у Београду.[272] С друге стране, Тумбаковић је био незадовољан односом играча, који је неколико дана касније наступио за клуб.[273] Услед кршења дисциплине, Тумбаковић надаље није звао Јовића у састав репрезентације.[274][275][276]

Приватно

[уреди | уреди извор]

Лука Јовић је рођен као млађе дете у породици Софије и Милана Јовића.[277] Како је његово село, Батар, од Бијељине којој припада, удаљено 17 километара, на свет је дошао у Лозници. Иако се тај град налази са друге стране реке Дрине, у Србији, ближи је месту где је фудбалер одрастао.[а] Услед ратних сукоба на простору Босне и Херцеговине и Распада Југославије, његов отац, који се аматерски бавио фудбалом, није се професионално остварио у том спорту. Он се старао се о Лукином фудбалском развоју, редовно га возио на утакмице у Београд и у својству правног заступника потписивао уговоре док је Лука био малолетан. На својим фудбалским почецима у Мини макси лиги, Јовић је био плаћен 50 евра по утакмици, уз додатак од 2000 динара за трошкове до Лознице, где су се догађаји одржавали.[9] Уз то, због здравствених проблема које је у то време претрпела његова сестра, Јовић је као дете помагао деди у пословима на њиви.[278] Јовићи су изразили захвалност Саву Милошевићу, рођаку из Бијељине, који им је пружио финансијску и организациону подршку у тим тренуцима, као и касније, током Лукиног Развоја.[279] До преласка у Београд, Јовић је више пута недељно путовао у родну Лозницу, где је индивидуално тренирао са тренером Павлом Јефтићем, са којим је изградио пријатељски однос и остао у контакту када је постао професионалац.[280] Средином новембра 2015, према писању Блица, рекеташ из околине Лознице, упутио је претње Милану Јовићу, да ће поломити ноге његовом сину, уколико не добије тражена средства.[281] Исти извор наводи да су особе блиске ухапшеном, у чију се умешаност сумњало, негирале постојање било каквих претњи, као и да су контакти са Јовићем били повезани са изнудом новца.[282]

Према писању медија, Јовић је 27. децембра 2018. учествовао у саобраћајном удесу, који се догодио на магистралном путу који повезује Бијељину и Зворник. Том приликом није било теже повређених, а возила су претрпела материјалну штету.[283] Крајем фебруара 2019. године, Јовић је са својом бившом девојком, Анђелом Маниташевић, добио сина.[284] Детету су дали име Давид.[285] На јесен исте године, медији су објавили да је Јовић отпочео везу са манекенком Софијом Милошевић.[286][287][288] Пар се верио наредне године и имају два сина, Алексеја и Теодора.[289] Лука и његова породица остали су у добрим односима са његовом бившом девојком.[290][291][292]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клупска

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 8. јануара 2020.[5]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Лига куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Црвена звезда 2013/14.[27] Суперлига Србије 1 1 0 0 — — — 1 1
2014/15.[293] 22 6 2 0 — — — 24 6
2015/16.[294] 19 5 2 1 — 2[к] 0 — 23 6
Укупно 42 12 4 1 — 2 0 — 48 13
Бенфика Б 2015/16.[295] Друга лига Португалије 7 2 — — — — 7 2
2016/17.[295] 11 2 — — — — 11 2
Укупно 18 4 — — — — 18 4
Бенфика 2015/16.[295] Прва лига Португалије 1 0 0 0 0 0 1[л] 0 0 0 2 0
2016/17.[295] 1 0 0 0 1 0 —[љ] 0 0 2 0
Укупно 2 0 0 0 1 0 1 0 0 0 4 0
Ајнтрахт Франкфурт
(позајмица)
 2017/18.[296] Бундеслига Немачке 22 8 5 1 — — — 27 9
2018/19.[297] 32[б] 17 1 0 — 14[м] 10 1[н] 0 48 27
Укупно 54 25 6 1 — 14 10 1 0 75 36
Реал Мадрид 2019/20.[2] Прва лига Шпаније 17 2 3 0 — 4[њ] 0 2[о] 0 26 2
Каријера 133 43 13 2 1 0 21 10 3 0 171 55

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 20. јуна 2024.[299]
Србија
Година Утакмице Голови
2018 3 0
2019 4 2
2020 4 3
2021 9 2
2022 10 3
2023 1 0
2024 6 1
Укупно 37 11

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1.[263] 20. март 2019. Волфсбург, Немачка  Немачка 0 : 1 1 : 1 Пријатељска утакмица
2.[266] 10. јун 2019. Београд, Србија  Литванија 3 : 0 4 : 1 Квалификације за Европско првенство 2020.
3.[300] 12. новембар 2020.  Шкотска 1 : 1 1 : 1
4. 18. новембар 2020.  Русија 2 : 0 5 : 0 Лига нација 2020/21.
5. 4 : 0
6. 1. септембар 2021. Дебрецен, Мађарска  Катар 2 : 0 4 : 0 Пријатељска утакмица
7. 11. новембар 2021. Београд, Србија 2 : 0 4 : 0
8. 5. јун 2022. Београд, Србија  Словенија 3 : 1 4 : 1 Лига нација 2022/23.
9. 9. јун 2022. Стокхолм, Шведска  Шведска 0 : 1 0 : 1
10. 18. новембар 2022. Арад, Бахреин  Бахреин 1 : 5 1 : 5 Пријатељска утакмица
11. 20. јун 2024. Минхен, Немачка  Словенија 1 : 1 1 : 1 Европско првенство 2024.

Трофеји и признања

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]
Црвена звезда
Бенфика
Ајнтрахт Франкфурт
Реал Мадрид

Појединачно

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Иако се у већем броју извора Бијељина наводи као место рођења,[4][5][2] Јовић је у интервјуу за лист Блиц, у марту 2019, рекао да је рођен у Лозници, која је његовом селу ближа од припадајућег града у Републици Српској.[6]
  2. ^ а б Ајнтрахт је 17. априла 2019. године откупио уговор Луке Јовића.[159]
  3. ^ а б в г д Број одиграних утакмица изведен је према статистици веб-сајта Трансфермаркт.[5] За више информација погледати секцију вести на званичној интернет страни Фудбалског савеза Србије.[200]
  4. ^ а б Јовић је за млађу омладинску репрезентацију Србије наступио на сусрету са одговарајућом селекцијом Пољске, 3. марта 2015. године. Србија је тада победила резултатом 5:2, док је Јовић био стрелац једног од погодака.[216]
  5. ^ а б Јовић је од 2016. до 2017. године редовно наступао за репрезентацију Србије до 20 година, код тренера Ненада Лалатовића, Илије Петковића и Милана Обрадовића. У том периоду забележио је 5 наступа, на којима није постизао поготке.[237][238][239][240][241]
  6. ^ а б Његов рекорд био је на снази до фебруара 2016, када је фудбалер Партизана Душан Влаховић постао најмлађи дебитант у историји вечитих дербија са само 16 година и 30 дана.[42]
  7. ^ У тренутку потписивања уговора са клубом, Јовић је био малолетан.[52] Са играчима испод 18 година старости дозвољено је потписати уговор у трајању до три године, на колико је и склопљена сарадња.[53]
  8. ^ а б Као званични разлог за изостанак са списка репрезентативаца на Светском првенству наведена је повреда колена,[218] коју је Јовић претрпео на утакмици Црвене звезде против Чукаричког, неколико дана раније.[59] У интервјуу за веб-сајт Redstarbelgrade.info, почетком 2017, генерални директор Црвене звезде, Звездан Терзић, рекао је да Пауновић није рачунао на Јовића као стартера. Пошто су тада биле припреме на клупском нивоу, усагласили су се да играч не путује са екипом. Уз то, како је Терзић навео, ни Јовић није желео да учествује, из личних разлога.[219]
  9. ^ Према пропозицијама Међународне федерације фудбалских асоцијација, инострани трансфери дозвољени су само за играче старије од 18 година, сем у посебним случајевима, за које су прописани одређени услови.[53]
  10. ^ Иако Јовић претходно није наступао за тај клуб, Аполон је формално био већински власник права на уговор играча приликом преласка у Бенфику.[136] Клуб из Лимасола заступа инвестициони фонд Пинија Захавија, који је откупио 70 процената уговора од Јовићевог матичног клуба, Црвене звезде. На основу тога је касније имао право првенства у односу на београдски клуб, приликом преговора о Јовићевом следећем ангажману.[137]
  11. ^ У различитим изворима се као стрелац четвртог поготка на сусрету наводе Лука Јовић и Иван Шапоњић.[223][224][225] Постојала је дилема да ли је приликом шута Јовића лошта прешла гол линију, или је Шапоњић потврдио погодак. Гол је званично приписан Луки Јовићу.[226][227][228] Поред тога, Јовић је био асистент код преосталих голова, Шапоњића и Главчића.[5]
  12. ^ Односи се на утакмице првог кола квалификација за Лигу Европе, против казахстанског Каирата.[62][63][64]
  13. ^ Односи се на реванш сусрет четвртине финала Лиге Шампиона, против минхенског Бајерна.[93]
  14. ^ Јовић није био на списку лиценцираних играча за Лигу шампиона, током такмичарске 2016/17.[97]
  15. ^ Све утакмице одигране су у оквиру Лиге Европе.[298]
  16. ^ Односи се на сусрет Суперкупа Немачке, против минхенског Бајерна, 12. августа 2018. Јовић је тада у игру ушао уместо Себастијена Алеа у 76. минуту, при вођству противничког тима од 4 : 0.[123]
  17. ^ Све утакмице одигране су у оквиру Лиге шампиона.[298]
  18. ^ Односи се на сусрет полуфинала Суперкупа Шпаније, против екипе Валенсије.[197]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „FIFA World Cup Russia 2018 List of Players” [Састави репрезентација на Свјетском првенству у фудбалу 2018.] (PDF) (на језику: енглески). ФИФА. стр. 27. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 06. 2018. г. Приступљено 4. 6. 2019. 
  2. ^ а б в „Luka Jović” (на језику: шпански). bdfutbol.com. Приступљено 2. 12. 2019. 
  3. ^ а б „Luka Jović”. ФК Реал Мадрид, званична презентација (на језику: шпански). Приступљено 29. 11. 2019. 
  4. ^ а б „Лука Јовић”. ФК Црвена звезда, званична презентација. Приступљено 30. 11. 2019. 
  5. ^ а б в г д ђ е Лука Јовић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
  6. ^ „EVROPSKI HIT Luka Jović za Blicsport: Roditelji su dali i poslednji dinar da bih uspeo”. Блиц. 10. 3. 2019. Приступљено 4. 12. 2019. 
  7. ^ Jović, Luka (16. 7. 2019). „Hola, Madrid” [Здраво, Мадрид]. theplayerstribune.com (на језику: енглески). Приступљено 12. 12. 2019. 
  8. ^ а б Цветојевић, Б. (16. 10. 2013). „Звездин бисер Јовић: Хоћу као Панчев”. Вечерње новости. Приступљено 1. 12. 2019. 
  9. ^ а б „Čudesan slučaj Luke Jovića, ili - Kako je klinac koji je spavao u gepeku stigao do velike pozornice”. mozzartsport.com. 27. 12. 2013. Приступљено 29. 11. 2019. 
  10. ^ Vladimir (23. 4. 2012). „„Осмица“ пионира као увертира за дерби”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 1. 12. 2019. 
  11. ^ Стефана (8. 9. 2011). „Звездина деца за пример омладинцима”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 1. 12. 2019. 
  12. ^ Vladimir (26. 11. 2012). „Успешан викенд млађих категорија ФК Црвена звезда”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 1. 12. 2019. 
  13. ^ J, N. (23. 5. 2013). „"Makazice" za aplauz, bezobrazluk za osudu”. mondo.rs. Приступљено 1. 12. 2019. 
  14. ^ „Profesionalni ugovori za četvoricu Zvezdinih klinaca! (VIDEO)”. Телеграф. 28. 5. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. 
  15. ^ „Омладинци „Слоге“ тријумфовали на турниру на Авлаџиници”. ТВ Галаксија 32. 6. 8. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. 
  16. ^ „Zvezdinoj deci ne smeta kriza? Omladinci, kadeti i pioniri dominiraju srpskim terenima”. mozzartsport.com. 20. 10. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. 
  17. ^ „Омладинске лиге : Вошин берићетан викенд”. ФК Војводина, званична презентација. 27. 10. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. [мртва веза]
  18. ^ „Podmladak: Radnički – Sloga 3:0 (3:0)”. plusonline.rs. 2. 11. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. 
  19. ^ Daišević, Aleksandar (20. 11. 2013). „Novi poraz omladinaca kraljevačke Sloge”. srbijasport.net. Приступљено 1. 12. 2019. 
  20. ^ „U Zvezdi kažu da je danas rano za Luku Jovića, možda će u junu biti kasno? (ANKETA)”. mozzartsport.com. 10. 1. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  21. ^ „Zvezda počela pripreme: Stojanović prozvao 34 igrača, nema Rakića! (FOTO)”. Телеграф. 10. 1. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  22. ^ Цветојевић, Б. (11. 1. 2014). „Чудан потез на “Маракани”: Гашић може, а Јовић не?!”. Вечерње новости. Приступљено 1. 12. 2019. 
  23. ^ М, М. (16. 5. 2014). „Звезда продаје и Дауду и Мрђу”. Вечерње новости. Приступљено 1. 12. 2019. 
  24. ^ Radonić, Aleksandar (19. 5. 2019). „KAKO JE SLAVIŠA STOJANOVIĆ GURNUO LUKU U VATRU: Jović je novi Darko Pančev, ima urođeni i ubilački golgeterski instinkt! (VIDEO)”. Курир. Приступљено 29. 11. 2019. 
  25. ^ „Војводина - Црвена звезда 3 : 3”. ФК Војводина, званична презентација. 28. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. [мртва веза]
  26. ^ „Војводина - Црвена звезда 3:3 (0:1)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 28. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  27. ^ а б „30.Kolo: Vojvodina - Crvena zvezda”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 28. 5. 2014. Архивирано из оригинала 4. 6. 2019. г. Приступљено 1. 12. 2019. 
  28. ^ „Лука Јовић најмлађи стрелац Звезде у историји!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 28. 5. 2014. Приступљено 1. 6. 2014. 
  29. ^ а б „Лука Јовић, нови Звездин рекордер”. Радио-телевизија Србије. 28. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  30. ^ „"Luka Jović neće otići dok ne napuni 18"”. Информер. mondo.ba. 30. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  31. ^ а б Stokkermans, Karel (18. 4. 2019). „Serbia 2013/14” (на језику: енглески). rsssf.com. Приступљено 1. 12. 2019. 
  32. ^ „Успеси ОШ се нижу - Омладинци шампиони!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 19. 6. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  33. ^ K, A. (17. 8. 2014). „Terzić: Plan da Jović donese 8m €”. Б92. Приступљено 1. 12. 2019. 
  34. ^ „Уефа избацила Звезду из Лиге шампиона!”. Радио-телевизија Србије. 6. 6. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  35. ^ Pašić, M. (27. 6. 2014). „GUŽVA: Na Zvezdinoj prozivci 34 fudbalera!”. srbijadanas.com. Приступљено 2. 12. 2019. 
  36. ^ „Од суботе у Термама Чатеж”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 4. 7. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  37. ^ „Crveno-beli ponovo u Sloveniji”. ФК Црвена звезда, званична презентација. Вести онлајн. 22. 7. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  38. ^ Ilić, Aleksandar (11. 6. 2019). „LALATOVIĆ NAKON TRANSFERA JOVIĆA: Verovao sam u Luku kada niko nije!”. hotsport.rs. Архивирано из оригинала 09. 10. 2023. г. Приступљено 29. 11. 2019. 
  39. ^ Terzić, Jovan (9. 8. 2014). „Milijaš srušio Radnički i tradiciju!”. mondo.rs. Приступљено 2. 12. 2019. 
  40. ^ „Црвена звезда - Раднички Ниш 2:0 (2:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 9. 8. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  41. ^ „KUP SRBIJE: Borac namučio Zvezdu (VIDEO)”. hotsport.rs. 24. 9. 2014. Архивирано из оригинала 09. 10. 2023. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  42. ^ „Dva rekorda u jednom derbiju: Vlahović je svojim srušio Luku Jovića (VIDEO)”. Телеграф. 27. 2. 2016. Приступљено 29. 11. 2019. 
  43. ^ „Zvanično: Luka Jović najmlađi igrač derbija ikada!”. mondo.rs. 26. 6. 2018. Приступљено 18. 10. 2014. 
  44. ^ Vidojević, Mihajlo (29. 10. 2014). „KUP: Rad - Crvena zvezda (KRAJ)”. sportske.net. Приступљено 2. 12. 2019. 
  45. ^ „El Atlético ofrece 2,5 millones por Luka Jovic, del Estrella Roja” [Атлетико нуди 2,5 милиона за Луку Јовића из Црвене звезде] (на језику: шпански). as.com. 17. 8. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  46. ^ „TERZIĆ NUDI IGRAČE ZAHAVIJU: Na listi su Rajković, Jović, Grujić, Jovanović…”. Спорт. hotsport.rs. 10. 10. 2014. Архивирано из оригинала 09. 10. 2023. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  47. ^ Марковић, М. (21. 11. 2014). „"Спорт": Захави уплатио Звезди капару за Јовића, они проследили паре на рачун Броновицког”. Вечерње новости. Приступљено 30. 11. 2019. 
  48. ^ „Gol iz ofsajda samoživog Parkera načeo, furizona Zvezda dotukla Staru damu! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 7. 3. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  49. ^ „Luka Jović: Ne možete da zamislite koliko mi ovaj gol znači”. mozzartsport.com. 8. 3. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  50. ^ „Zvezdina dobra žetva u bačkom ataru: Jović i Ristić preleteli Golubove! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 14. 3. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  51. ^ „Омладинска лига Србије: Звезда и Партизан ремизирали”. Вечерње новости. 15. 3. 2015. Приступљено 1. 2. 2019. 
  52. ^ „Zvezda završila veliki posao!”. Спорт. mondo.rs. 25. 3. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  53. ^ а б „FIFA Pravilnik o statusu i transferu igrača” (PDF). Фудбалски савез Србије. стр. 14—18. Приступљено 2. 12. 2019. 
  54. ^ Nedeljković, Darjan (13. 4. 2020). „Kako su rasle plate u Zvezdi? Lazoviću se dugovalo 500.000 evra, Marko Marin prvi milioner”. mozzartsport.com. Приступљено 13. 4. 2020. 
  55. ^ „Čarolija Luke Jovića skratila uspavanku na Rajku Mitiću: Zvezda ponovo na minus dva (VIDEO)”. mozzartsport.com. 9. 4. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  56. ^ „Zvezda položila ispit pred derbi: Luka Jović od bunkera Zmajeva napravio zgarište! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 18. 4. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  57. ^ „Доњи Срем - Црвена звезда 1:3 (0:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 29. 4. 2015. Приступљено 2. 12. 2019. 
  58. ^ „Katai zidao trijumf, rađa se tandem Jović - Orlandić (VIDEO)”. mozzartsport.com. 3. 5. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  59. ^ а б Marković, N. (12. 5. 2015). „Lalatović preforsirao “klince””. Данас. Приступљено 2. 12. 2019. 
  60. ^ M, M. (12. 6. 2015). „Zvezda počela pripreme! Božović: Ne smemo da pogrešimo sa pojačanjima (FOTO)”. Телеграф. Приступљено 7. 12. 2019. 
  61. ^ „Од уторка у Термама Чатеж”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 15. 6. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  62. ^ а б B, R. V. (2. 7. 2015). „Kairat ponizio Zvezdu”. Данас. Приступљено 7. 12. 2019. 
  63. ^ а б „Још једна Звездина брука, Каират и други пут славио против црвено-белих”. Спортски журнал. 9. 7. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  64. ^ а б Radonić, Aleksandar (11. 7. 2015). „BLAMAŽA ZVEZDE Luka Jović: Treba da nas je sramota!”. Курир. Приступљено 29. 11. 2019. 
  65. ^ K, A. (19. 7. 2019). „Zvezda od 0:2 na poluvremenu do 6:2”. Б92. Приступљено 29. 11. 2019. 
  66. ^ „Zvezdo, da li si to ti?”. mozzartsport.com. 31. 7. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  67. ^ „A možda u Zvezdinoj deci leži spas: Luka Jović izvadio crveno-bele iz živog blata! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 9. 8. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  68. ^ „Lider nastavio pobednički marš i kroz ravnicu: Zvezdin talisman je – Luka Jović! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 3. 10. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  69. ^ „Црвена звезда - Војводина 3:0 (1:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 21. 10. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  70. ^ „LIDER NASTAVIO DA MELJE Zvezda protiv OFK Beograda upisala 13. uzastopnu pobedu - 4:1”. Информер. 31. 10. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  71. ^ „Црвена звезда - Борац 1:5 (0:3)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 2. 12. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  72. ^ „Чукарички - Црвена звезда 2:7 (2:3)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 6. 12. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  73. ^ „Zvezda među 5 najefikasnijih timova u Evropi”. Вечерње новости. okradio.rs. 15. 12. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  74. ^ Vujičić, Milutin (25. 8. 2015). „Božovićevih 26!”. mondo.rs. Приступљено 7. 12. 2019. 
  75. ^ Čiča, Dragan (26. 11. 2018). „INTERVJU - Luka Jović: Pričali su da sam debeljko, a sada imam šest kilograma više nego u Zvezdi! Postoji san o Otkritije Areni”. Спорт клуб. Приступљено 2. 12. 2019. 
  76. ^ „"Gde je sada ta Zvezdina zlatna koka"?”. mondo.rs. 1. 10. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  77. ^ Milošević, M. (1. 10. 2015). „Jovićev otac: Moj Luka plače jer ne igra, ali ne želi iz Zvezde”. Блиц. Приступљено 29. 11. 2019. 
  78. ^ „GROF PROGOVORIO O LUKI JOVIĆU: Istina je, zvao sam ga JOVARA PEKARA, nadam se da sam mu POMOGAO”. srbijadanas.com. 15. 6. 2019. Приступљено 2. 12. 2019. 
  79. ^ „Kako je Grof "obeležio" Jovića nadimkom "Jovara Pekara": Luka otkrio i kada je saznao da ide u Real”. Телеграф. 1. 12. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  80. ^ „TERZIĆ O JOVIĆU: Tačno znamo koliko možemo da uzmemo za njega!”. Телеграф. 19. 1. 2016. Приступљено 2. 12. 2019. 
  81. ^ Vidojević, Mihajlo (19. 1. 2016). „Terzić otkrio koliko će Zvezda zaraditi na Joviću!”. sportske.net. Приступљено 2. 12. 2019. 
  82. ^ Jocić, Branislav (8. 3. 2016). „Terzić: Budžet za Evropu 11 miliona evra!”. Н1. Архивирано из оригинала 07. 12. 2019. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  83. ^ „Zvezdina klasa od 15.000.000 evra!”. mozzartsport.com. 1. 7. 2017. Приступљено 2. 12. 2019. 
  84. ^ а б „I oni su osvojili titulu! (VIDEO)”. mondo.rs. 25. 5. 2016. Приступљено 7. 12. 2019. 
  85. ^ „LUKA JOVIĆ ZALUDEO PORTUGALCE: Benfika otima Portu Zvezdinog Falkaa?”. Телеграф. 8. 5. 2015. Приступљено 8. 12. 2019. 
  86. ^ „Jović: "Aprender e melhorar todos os dias"” [Јовић: „Учити и напредовати свакодневно“] (на језику: португалски). ФК Бенфика, званична презентација. 2. 2. 2016. Архивирано из оригинала 23. 02. 2016. г. Приступљено 2. 2. 2016. 
  87. ^ Terzić, Jovan (26. 6. 2018). „Jović potpisao za Benfiku!”. mondo.rs. Приступљено 28. 1. 2016. 
  88. ^ „БЕНФИКА ОТКРИЛА: Јовић коштао 6.600.000, а Шапоњић 3.000.000 евра”. Вечерње новости. 17. 4. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  89. ^ „Novi "orao" Jović: Benfika? Pravi klub”. mondo.rs. 2. 2. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  90. ^ G, A. (18. 3. 2016). „Barsa na Atletiko”. Данас. Приступљено 8. 12. 2019. 
  91. ^ „SL Benfica B – SC Covilhã”. ligaportugal.pt (на језику: португалски). 9. 3. 2016. Архивирано из оригинала 09. 04. 2016. г. Приступљено 8. 12. 2019. 
  92. ^ „Triler debi Luke Jovića! Benfikin spas u poslednji čas! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 20. 3. 2016. Приступљено 29. 11. 2019. 
  93. ^ а б Rangelov, M. (13. 4. 2016). „IZ MINUTA U MINUT Benfika - Bajern 2:2”. Блиц. Приступљено 8. 12. 2019. 
  94. ^ „Trenutak za istoriju: Luka Jović dobio svojih 5 minuta protiv Bajerna! (VIDEO)”. espreso.rs. 13. 4. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  95. ^ „Segunda Liga: SL Benfica 'B' 3-3 V. Guimarães 'B'”. Information Glorious (на језику: португалски). Јутјуб. 25. 4. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  96. ^ а б Stokkermans, Karel; Di Maggio, Roberto (18. 7. 2019). „Portugal 2015/16” (на језику: енглески). rsssf.com. Приступљено 8. 12. 2019. 
  97. ^ а б „Srbi nisu dovoljno dobri za Ligu šampiona”. Вести онлајн. 3. 9. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  98. ^ „Jović pokazao Portugalcima zašto je dobio nadimak Srpski Falkao! (VIDEO)”. espreso.rs. 2. 10. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  99. ^ „SL Benfica B - SC Freamunde”. sofascore.com. 19. 2. 2017. Приступљено 8. 12. 2019. 
  100. ^ „Vitoria Setubal - Benfica: 1 - 0”. fcupdate.nl (на језику: холандски). 30. 1. 2017. Приступљено 8. 12. 2019. 
  101. ^ „Liveticker SL Benfica - FC Vizela 4:0”. fcupdate.nl (на језику: немачки). 3. 1. 2017. Приступљено 8. 12. 2019. 
  102. ^ а б Stokkermans, Karel; Di Maggio, Roberto (18. 7. 2019). „Portugal 2016/17” (на језику: енглески). rsssf.com. Приступљено 8. 12. 2019. 
  103. ^ „Godinu i po dana dana posle transfera vrednog 6.600.000 evra - Luka Jović ide iz Benfike”. mozzartsport.com. 22. 5. 2017. Приступљено 29. 11. 2019. 
  104. ^ „Fudbaler iz Bijeljine više nije igrač Benfike - Luka Jović potpisao novi ugovor!”. mondo.ba. desavanjaubijeljini.com. 17. 4. 2019. Архивирано из оригинала 08. 12. 2019. г. Приступљено 8. 12. 2019. 
  105. ^ „Potpisano: Luka Jović do 2019! Za 200.000 evra”. mozzartsport.com. 27. 6. 2017. Приступљено 29. 11. 2019. 
  106. ^ „Luka Jović na debiju dao šest komada!”. mozzartsport.com. 4. 7. 2017. Приступљено 29. 11. 2019. 
  107. ^ Moeller, Hans-Georg (12. 8. 2017). „DFB-Pokal: TuS Ernd tebrück zufrieden mit 0:3 gegen Frankfurt” [Ернтебрик задовољан после 0 : 3 са Франкфуртом]. wp.de (на језику: немачки). Приступљено 12. 12. 2019. 
  108. ^ Obrenović, Aleksandar (16. 9. 2017). „BL - Roben, Leva, ali i Luka Jović! Veljković tragičar!”. sportske.net. Приступљено 29. 11. 2019. 
  109. ^ „(VIDEO) BUNDESLIGA: Gol Luke Jovića glavom na debiju, Bajern ponovo moćan!”. Информер. 16. 9. 2017. Приступљено 29. 11. 2019. 
  110. ^ Willmerdinger, Mathias (12. 8. 2017). „Individuelle Klasse setzt sich durch: Schnüdel-Traum zu Ende” [Преовладао индивидуални квалитет: Крај сновима екипе Шнудела]. fupa.net (на језику: немачки). Приступљено 12. 12. 2019. 
  111. ^ „Hamburger SV - Eintracht Frankfurt - 1:2”. ran.de (на језику: немачки). 12. 12. 2017. Архивирано из оригинала 12. 12. 2019. г. Приступљено 12. 12. 2019. 
  112. ^ Pavlović, Marko (16. 12. 2017). „Srpska veza u Ajntrahtu, Bajern teško, Keln uspeo!”. Спорт клуб. Приступљено 12. 12. 2018. 
  113. ^ „Wolfsburg 1 - 3 Frankfurt - Match Report & Highlights” [Волфсбург 1 : 3 Франкфурт - извештај и детаљи са утакмице] (на језику: енглески). skysports.com. 20. 1. 2018. Приступљено 12. 12. 2019. 
  114. ^ „Boateng i Jović pogurali Ajntraht na DRUGO mjesto!”. mondo.ba. 26. 1. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  115. ^ „Augsburg 3-0 Eintracht Frankfurt: As it happened!” [��угзбург 3 : 0 Ајнтрахт Франкфурт, след догађаја] (на језику: енглески). Бундеслига Немачке у фудбалу, званична презентација. 4. 2. 2018. Архивирано из оригинала 12. 12. 2019. г. Приступљено 12. 12. 2019. 
  116. ^ Vojinović, Jovan (10. 2. 2018). „BUNDESLIGA Jović bolji od Jojića: Asistencijom doprineo ubedljivoj pobedi, Kostićev HSV poražen u Dortmundu”. Блиц. Приступљено 12. 12. 2018. 
  117. ^ „Bundesliga: Jović strelac, ali Ajntraht poražen u Dortmundu u sudijskoj nadoknadi (VIDEO)”. Вести онлајн. 11. 3. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  118. ^ „Jović opet strelac, Šalke odložio slavlje Bajerna”. mondo.rs. 17. 3. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  119. ^ „Jović ponovo cepao mrežu, nula u Majncu! (VIDEO)”. espreso.rs. 1. 4. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  120. ^ Rees, James (8. 4. 2018). „Eintracht Frankfurt 1-1 TSG 1899 Hoffenheim: Serge Gnabry earns die Kraichgauer a point” [Серж Гнабри ставио тачку за бод Крајхгауера]. vavel.com (на језику: енглески). Приступљено 12. 12. 2019. 
  121. ^ „GOLČINA Luke Jovića, za finale Kupa!”. mondo.rs. 18. 4. 2018. Приступљено 18. 10. 2014. 
  122. ^ а б Protić, Marko (19. 5. 2018). „Nikov poklon za oproštaj - Ajntraht osvojio kup posle 30 godina, Gaćinović dotukao Bajern! (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 29. 11. 2019. 
  123. ^ а б Lovell, Mark (5. 8. 2017). „David Alaba injury sours Bayern Munich's third straight German Super Cup title” [Повреда Давида Алабе закиселила Бајернову трећу узастопну победу у Суперкупу Немачке] (на језику: енглески). ESPN. Приступљено 6. 12. 2019. 
  124. ^ „SSV Ulm 1846 - Eintracht Frankfurt 2:1” (на језику: немачки). sport.de. 18. 8. 2018. Приступљено 13. 12. 2019. 
  125. ^ „Odjeknula Lukina bomba na praznom Velodromu – Radonjić kumovao! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 20. 9. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  126. ^ „Јовић докрајчио Марсељ, Реми у Пиреју”. Радио-телевизија Србије. 20. 9. 2018. Приступљено 13. 12. 2019. 
  127. ^ „LIGA EVROPE: Jović golčinom pokorio Marsej, Vilijan utišao Solun (VIDEO)”. hotsport.rs. 20. 9. 2018. Архивирано из оригинала 09. 10. 2023. г. Приступљено 13. 12. 2019. 
  128. ^ „Jović opet iskoristio minute - prvi gol u Bundesu”. mondo.rs. 30. 9. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  129. ^ Andonov, Vladimir (30. 9. 2018). „AJNTRAHT UBEDLJIV PROTIV FENJERAŠA Pogledajte PRVENAC Luke Jovića!”. Блиц. Приступљено 30. 11. 2019. 
  130. ^ Klisarić, Strahinja (4. 10. 2018). „ЛИГА ЕВРОПЕ! Hladnokrvni Jović majstorski bocka, Mijat sve pakuje, dali ga i Kostić, Marković, Prijović… (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 30. 11. 2019. 
  131. ^ „Luka Jović is on fire! Tri zaredom! Najbolji golgeter Ajntrahta u 2018. (VIDEO)”. mozzartsport.com. 7. 10. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  132. ^ LJ, M. (19. 10. 2018). „Jović "petardom" uništio Fortunu, Kostić dvaput asistirao!”. Б92. Приступљено 19. 10. 2018. 
  133. ^ а б „Petarda iz snova! Niko nikad kao Luka (VIDEO)”. mozzartsport.com. 19. 10. 2018. Приступљено 29. 11. 2019. 
  134. ^ а б Vesić, Vladimir (20. 10. 2018). „Jović: Reči nisu potrebne”. Спорт клуб. Приступљено 12. 12. 2019. 
  135. ^ „Umesto gola, asistencija Luke Jovića”. mondo.rs. 2. 11. 2018. Приступљено 13. 12. 2019. 
  136. ^ P, D. (25. 10. 2018). „LUKI JOVIĆU SE CEPA SRCE: Kako ću protiv mog Apolona?”. Курир. Приступљено 13. 12. 2019. 
  137. ^ V, S. (25. 1. 2016). „Zvezda: O transferu Jovića se pita Apolon”. Танјуг. Б92. Приступљено 13. 12. 2019. 
  138. ^ „Luka Jović ne staje, samo je Levandovski ispred njega; Mijat gol i asistencija, Marselj ispao (VIDEO)”. mozzartsport.com. 8. 11. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  139. ^ K, Z. (11. 11. 2018). „Jović briljirao, dva puta strelac protiv Šalkea”. Б92. Приступљено 11. 11. 2018. 
  140. ^ „Opet je to uradio i to dva puta - Luka GOLić prvi strelac Bundeslige! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 11. 11. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  141. ^ „Augsburg 1-3 Eintracht Frankfurt” (на језику: енглески). Бундеслига Немачке у фудбалу, званична презентација. 24. 11. 2019. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  142. ^ Stanković, Dejan (29. 11. 2018). „Luka Jović prvi strelac Lige Evrope! Karijus izgubio kompas, ali Lens je znao put do pobede! Monstruozne makazice i Saša Marković srušili Lacio (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 30. 11. 2019. 
  143. ^ Pavlović, Marko (30. 11. 2018). „Vukovima ceo plen u Frankfurtu, novi gol Luke Jovića”. Спорт клуб. Приступљено 2. 12. 2018. 
  144. ^ Ž, V. (13. 12. 2018). „OLIMPIJAKOS IZBACIO MILAN, SELTIK PREŽIVEO! Preokret Ajntrahta na "Olimpiku", kakva golčina Gaćinovića, jedan dribling, drugi, pa bomba u rašlje! (VIDEO)”. Б92. Ало!. Приступљено 19. 12. 2019. 
  145. ^ „Bombaš Jović stigao Alkasera! Ajntraht konačno preživeo u Majncu! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 19. 12. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  146. ^ „Kud svi tu i Luka - nastavlja se teror u Bundesligi (VIDEO)”. mozzartsport.com. 19. 1. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  147. ^ Nikolić, Strahinja (2. 2. 2019). „BUNDESLIGA: Jović akrobacijom za bod protiv Dortmunda, nova šamarčina Bajernu! (VIDEO)”. hotsport.rs. Приступљено 13. 12. 2019. [мртва веза]
  148. ^ „Luka Jović piše istoriju: Zaustavio je lidera!”. mondo.rs. 30. 11. 2018. Приступљено 2. 2. 2019. 
  149. ^ „Kostić gol, Jović asistencija - Šahtjor izvukao 2:2, celu utakmicu s čovekom manje (VIDEO)”. mozzartsport.com. 14. 2. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  150. ^ „Ajntraht drhtao, pa uzleteo - Luka i Ale za dugi prolećni san! Salcburg se sada i iživljava (VIDEO)”. mozzartsport.com. 21. 2. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  151. ^ „Luka bilduje cenu - gol i dve asistencije! Levandovski, uhvati ga ako možeš... (VIDEO)”. mozzartsport.com. 24. 2. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  152. ^ Jovanović, Nenad (7. 3. 2019). „Burno u Frankfurtu, ali bez golova - Inter promašio penal, pa spasavao živu glavu (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 30. 11. 2019. 
  153. ^ Nedeljković, Darjan (14. 3. 2019). „ON JE TOP KLASA! Jović pred Barsinim direktorima kupio kartu za Kataloniju (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 30. 11. 2019. 
  154. ^ Todić, Maja (30. 11. 2018). „Kostić i Jović kreirali novu pobedu Ajntrahta”. Спорт клуб. Приступљено 31. 3. 2019. 
  155. ^ „Jović i Kostić vode u Ligu šampiona - Luka u 99. minutu za veliki trijumf Ajntrahta (VIDEO)”. mozzartsport.com. 6. 4. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  156. ^ „Luka Jović ponovo u Lisabonu: Osveta? Nije mi to u glavi”. mozzartsport.com. 10. 4. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  157. ^ „Јовић стрелац у поразу Ајнтрахта, Арсенал бољи од Наполија, Челси сигуран у Прагу”. Радио-телевизија Војводине. 11. 4. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  158. ^ „OPET JOVIĆ! Srbin je NEZAUSTAVLJIV, spakovao gol i svojoj bivšoj ekipi u četvrtfinalu Lige Evrope! Kostiću PONIŠTEN GOL”. Блиц. 11. 4. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  159. ^ а б „ZVANIČNO: Ajntraht otkupio Luku Jovića”. mozzartsport.com. 17. 4. 2019. Приступљено 17. 4. 2019. 
  160. ^ K, Z. (18. 4. 2019). „Kostić i Ajntraht precrtali i Benfiku za polufinale Lige Evrope”. Б92. Приступљено 30. 11. 2019. 
  161. ^ „Luka Jović ga dao i Čelsiju! Majstorija na kiflu Kostića (VIDEO)”. mozzartsport.com. 2. 5. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  162. ^ „Ajntrahtu i Srbima svaka čast, ali Čelsi i majstor Pedro moraju u finale (VIDEO)”. mozzartsport.com. 2. 5. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  163. ^ „Od njega nema odbrane: Luka Jović ponovo dao gol Čelsiju (VIDEO)”. Телеграф. 9. 5. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  164. ^ T, P. (9. 5. 2019). „Ajntrahtu malo gol Jovića – Kepa briljirao u penalima i odveo Čelsi u finale!”. Б92. Приступљено 30. 11. 2019. 
  165. ^ Zarić, Milan (29. 5. 2019). „SRBIN OSTAO PRAZNIH ŠAKA Evo zašto Luka Jović nije nikako srećan zbog ŽIRUOVOG GOLA”. Блиц. Приступљено 29. 5. 2019. 
  166. ^ а б „Jović, Kostić i osmorica Plavaca u timu sezone Lige Evrope”. mozzartsport.com. 30. 5. 2019. Архивирано из оригинала 31. 05. 2019. г. Приступљено 30. 11. 2019. 
  167. ^ а б „Jović i Kostić u idealnom timu Bundeslige”. mozzartsport.com. 24. 5. 2019. Архивирано из оригинала 26. 05. 2019. г. Приступљено 30. 11. 2019. 
  168. ^ „JOVIĆ "OČISTIO" SVLAČIONICU! Napadač Ajntrahta se spema za selidbu u Madrid!”. Информер. 31. 5. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  169. ^ V, S. (4. 6. 2019). „Luka Jović potpisao za Real Madrid!”. Б92. Приступљено 4. 6. 2019. 
  170. ^ „Comunicado Oficial: Jović” [Званична потврда: Јовић]. ФК Реал Мадрид, званична презентација (на језику: шпански). 4. 6. 2019. Приступљено 4. 6. 2019. 
  171. ^ Smilić, Branimir (4. 6. 2019). „Kako je Real 'predstavio' Jovića?”. Спорт клуб. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 13. 12. 2019. 
  172. ^ „Real šalje avion po Luku na pripreme "orlića"”. mondo.rs. 11. 6. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  173. ^ „Jović potpisao za Real Madrid i predstavljen na stadionu (VIDEO)”. Новинска агенција Бета. 12. 6. 2019. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  174. ^ „Јовић представљен у Мадриду: Најсрећнији сам човек на свету”. Политика. 12. 6. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  175. ^ „Jović predstavljen u Madridu i dočekan superlativima”. Н1. 12. 6. 2019. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  176. ^ „Luka je najskuplji srpski fudbaler u istoriji!”. mondo.rs. 4. 6. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  177. ^ „Jović debitovao za Real a onda su usledile oštre kritike”. meridian-sport.com. 24online.info. 21. 7. 2019. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  178. ^ Todorović, Nebojša (9. 8. 2019). „MAKAZICE, PA IZBOR Jović uzeo broj u Realu, Azaru velikani na leđima”. meridian-sport.com. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  179. ^ „Ovo već liči na Real: Bomba Krosa, akcija iz udžbenika, debi Jovića i lagana trojka u Vigu (VIDEO)”. mozzartsport.com. 17. 8. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  180. ^ „Lekcije nisu naučene, Zidanov Real se zagrcnuo u svojoj kući (VIDEO)”. mozzartsport.com. 24. 8. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  181. ^ „Majstorija Luke Jovića: Peta Srbina prethodila golu Reala, Bejl spasio kraljevski klub (VIDEO)”. Телеграф. 1. 9. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  182. ^ „Genijalna peta Luke Jovića izmislila gol Reala (VIDEO)”. mozzartsport.com. 1. 9. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  183. ^ „Kako je Real potučen u Parizu”. mondo.ba. 19. 9. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  184. ^ „Jović postigao gol, ali VAR "kaže" da još čeka (VIDEO)”. mondo.rs. 25. 9. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  185. ^ А, Б. (12. 10. 2019). „ЈОВИЋ ВЕЋ ЧЕКА 63 ДАНА: "Марка" анализирала колико је нападачима Реала требало за првенац���. Марка. Вечерње новости. Приступљено 19. 12. 2019. 
  186. ^ „KONAČNO! Luka Jović podigao Bernabeu na noge (VIDEO)”. mozzartsport.com. 30. 10. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  187. ^ T, P. (8. 11. 2019). „Otkriveno zašto je Jović ispao iz tima”. Б92. Приступљено 2. 12. 2019. 
  188. ^ „Реал преживео гостовање Алавесу, Јовић четврти узастопни меч без минута”. Радио-телевизија Србије. 30. 11. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  189. ^ Volcano, Carlos (4. 12. 2019). „Luka Jovic reveals crunch Zizou talks over Real Madrid future” [Лука Јовић открио делић разговора са Зизуом о будућности у Реалу] (на језику: енглески). tribalfootball.com. Приступљено 12. 12. 2019. 
  190. ^ „SVE SE POKLOPILO Povreda superzvezde i razgovor sa Zidanom - šansa za Luku Jovića protiv Barselone!”. Блиц. 5. 12. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  191. ^ „Luka, vreme je”. as.com. mozzartsport.com. 10. 12. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 
  192. ^ „Zidan veruje u Jovića, za dobar rad na treninzima nagradiće ga mestom startera u sledećem meču”. mozzartsport.com. 9. 12. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 
  193. ^ „Реал славио у Бриселу, Лука Јовић стартер, али без гола”. Спортски журнал. 11. 12. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 
  194. ^ „EL KLASIKO BEZ GOLOVA: Videli smo sve osim onoga zbog čega se igra fudbal! Luka Jović presedeo meč na klupi!”. espreso.rs. 18. 12. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 
  195. ^ „Benzema povređen, sad ili nikad za Jovića”. mozzartsport.com. 7. 1. 2020. Приступљено 7. 1. 2019. 
  196. ^ „Kakva podrška Zidana Luki Joviću: Daćeš mnogo golova za Real!”. mozzartsport.com. 7. 1. 2020. Приступљено 8. 1. 2019. 
  197. ^ а б „Luka za Luku i - velemajstorski gol (VIDEO)”. mozzartsport.com. 8. 1. 2020. Приступљено 8. 1. 2019. 
  198. ^ „Jovic signs for Fiorentina” [Јовић је потписао за Фјорентину]. ФК Фјорентина, званична презентација. Архивирано из оригинала 09. 07. 2022. г. Приступљено 18. 11. 2022. 
  199. ^ Vladimir (22. 2. 2013). „Шесторица Звездиних кадета у репрезентацији”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 6. 12. 2019. 
  200. ^ „Архива вести”. Фудбалски савез Србије. Архивирано из оригинала 19. 7. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2024. 
  201. ^ И, Н. (1. 10. 2013). „Шестица кадета на старту квалификација”. Вечерње новости. Приступљено 6. 12. 2019. 
  202. ^ „Savladani i Estonci, kadeti u drugom krugu kvalifikacija”. hotsport.rs. 4. 10. 2013. Архивирано из оригинала 01. 06. 2023. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  203. ^ „Luka Jović terorisao Hrvate u Pazovi!”. mozzartsport.com. 11. 12. 2013. Приступљено 6. 11. 2019. 
  204. ^ Vidojević, Mihajlo (26. 3. 2014). „EP (kval.) - Šaponjić i Jović poveli Srbiju ka Malti!”. sportske.net. Архивирано из оригинала 06. 12. 2019. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  205. ^ N, Đ. (28. 3. 2014). „Šaponjić i Karišić nose Srbiju”. Б92. Приступљено 6. 12. 2019. 
  206. ^ Živković, P. (31. 3. 2014). „Nemci nam se provukli: "Orlići" bez Evropskog prvenstva”. Вести онлајн. Приступљено 6. 12. 2019. 
  207. ^ „Реми недовољан за првенство Европе”. Радио-телевизија Србије. 31. 3. 2014. Приступљено 6. 12. 2019. 
  208. ^ „Luka Jović i Ivan Šaponjić među omladincima Srbije”. mozzartsport.com. Вести онлајн. 10. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  209. ^ „Пауновић објавио шири списак играча за ЕП у Мађарској”. Спортски журнал. 8. 7. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  210. ^ „Paunović skratio spisak: Čekaju se Totenhem i Genk da puste Veljkovića i Savića”. sportal.rs. 16. 7. 2014. Архивирано из оригинала 19. 7. 2014. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  211. ^ „“Orlići” remijem počeli odbanu evropskog zlata”. hotsport.rs. 19. 7. 2014. Архивирано из оригинала 09. 10. 2023. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  212. ^ „Србија - Немачка 2:2”. Новинска агенција Бета. Радио-телевизија Војводине. 22. 7. 2014. Приступљено 6. 12. 2019. 
  213. ^ „Lalatovićeve lekcije Luki Joviću: Ajde, sine, nije ti ovo izlet!”. mozzartsport.com. 2. 9. 2014. Приступљено 6. 12. 2019. 
  214. ^ Иљукић, Н. (2. 9. 2014). „У среду почиње 21. меморијални турнир “Стеван Ћеле Вилотић”: "Орлићи" на црту "петлићима"”. Вечерње новости. Приступљено 6. 12. 2019. 
  215. ^ L. N, M. (10. 10. 2014). „Srbija U19 razbila San Marino”. Б92. Приступљено 6. 12. 2019. 
  216. ^ „У-18 Србијa –Пoљскa 5:2 (3:1)”. Фудбалски савез Србије. 3. 3. 2015. Архивирано из оригинала 5. 3. 2015. г. Приступљено 6. 6. 2019. 
  217. ^ „Dva gola Jovića nedovoljna ‘Orlićima’: Srbija pobedila Norvešku, ali ostala bez Evropskog prvenstva”. dnevno.rs. 31. 3. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  218. ^ „Пауновић саопштио списак за СП на Новом Зеланду”. Дневник холдинг. 18. 5. 2015. Приступљено 2. 12. 2019. 
  219. ^ „ПРЕСЕК ПРЕЛАЗНОГ РОКА: Звездан Терзић, специјално за РСБ”. redstarbelgrade.info. 17. 1. 2017. Архивирано из оригинала 19. 1. 2017. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  220. ^ „Fudbaleri Srbije na startu turnira "Stevan Ćele Vilotić" bolji od SAD (3:1)”. subotica.com. 4. 9. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  221. ^ Vuković, Dejan (6. 9. 2015). „Francuska i Ukrajina u finalu Memorijalnog turnira Stevan Ćele Vilotić”. subotica.info. Приступљено 6. 12. 2019. 
  222. ^ „U19: Četvrto mjesto za "sokoliće"”. Фудбалски савез Црне Горе. 7. 9. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  223. ^ BS (8. 10. 2015). „RASPUCANI JOVIĆ I ŠAPONJIĆ: Omladinci ubedljivi u Estoniji”. Спорт клуб. Приступљено 6. 12. 2019. 
  224. ^ „"ORLOVI", IGRAJTE KAO OMLADINCI! Jović i Šaponjić razbili Estoniju”. Информер. 8. 10. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  225. ^ „OMLADINCI UBEDLJIVI: Tandem Jović-Šaponjić za petardu Srbije!”. supersport.rs. 8. 10. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  226. ^ „Pakleni tandem Jović-Šaponjić: Razbili Estoniju!”. mondo.ba. 8. 10. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  227. ^ „ЕП: Паклени тандем Јовић-Шапоњић разбио Естонију!”. РТВ БН. 8. 10. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  228. ^ Спорт клуб (13. 10. 2015). „U19: Briljirali Šaponjić i Jović”. Н1. Архивирано из оригинала 06. 12. 2019. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  229. ^ Milosavljević, Aleksandar (10. 10. 2015). „KVALIFIKACIJE ZA EP: Šaponjić i Jović torpedovali i Jermene”. hotsport.rs. Архивирано из оригинала 30. 11. 2023. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  230. ^ Lazarević, Igor (24. 3. 2016). „Remi Srbije i Danske na „Čika Dači“ (FOTO)”. ritamgrada.rs. Приступљено 2. 12. 2019. [мртва веза]
  231. ^ „U19: Sokoli poraženi od Srbije”. Фудбалски савез Црне Горе. 26. 3. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  232. ^ „Srbija OPET ne ide na EURO!”. mondo.rs. 29. 3. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  233. ^ „Prozivka "orlića": Rajković, Šaponjić, Jović...”. mondo.rs. 9. 11. 2015. Приступљено 19. 12. 2019. 
  234. ^ „(VIDEO) DERBI ZAVRŠEN BEZ POBEDNIKA Srbija - Italija 1:1”. Информер. 13. 11. 2015. Приступљено 19. 12. 2019. 
  235. ^ „KRAJ: Slovenija - Srbija 2:0, Šporar načeo, a Hotič dokusurio Orliće!”. mozzartsport.com. 17. 11. 2015. Приступљено 19. 12. 2019. 
  236. ^ „"Orlići" u finalu turnira Valerij Lobanovski”. mondo.rs. 31. 5. 2016. Приступљено 19. 12. 2019. 
  237. ^ Vladan (13. 11. 2016). „Mlada reprezentacija poražena od Srbije”. reprezentacija.me. Приступљено 6. 6. 2019. 
  238. ^ „Prva provera omladinaca: Poraz u Slovačkoj, igrali Dača Pantić, Luka Jović, Lutovac...”. mozzartsport.com. 23. 3. 2019. Приступљено 6. 6. 2019. 
  239. ^ N, D. (28. 3. 2019). „Petkovićevi "Orlići" odigrali nerešeno protiv Ukrajine (VIDEO)”. zerobetportal.com. Архивирано из оригинала 06. 06. 2019. г. Приступљено 6. 6. 2019. 
  240. ^ „Добро издање у Израелу селекције (У-20) која се припрема за наредни циклус квалификација за младе – 0:0”. Фудбалски савез Србије. 5. 6. 2017. Приступљено 6. 6. 2019. 
  241. ^ „Обрадовићеви "орлићи" после ремија у Израелу, победили Грчку у Новом Саду – 3:1(1:1)”. Фудбалски савез Србије. 9. 6. 2017. Приступљено 6. 6. 2019. 
  242. ^ T, P. (22. 5. 2017). „Lalatović objavio spisak za EP u Poljskoj”. Новинска агенција Бета. Б92. Приступљено 19. 12. 2019. 
  243. ^ „Рутинска победа „орлића“ против Гибралтара - 4:0(4:0)”. Фудбалски савез Србије. 1. 9. 2017. Приступљено 19. 12. 2019. 
  244. ^ „Rutina "orlića" u Skoplju, "bomba" Živkovića!”. mondo.rs. 6. 10. 2017. Приступљено 19. 12. 2019. 
  245. ^ K, A. (10. 10. 2017). „Goleada na "Karađorđu", treći trijumf "Orlića"”. Б92. Приступљено 19. 12. 2019. 
  246. ^ K, A. (10. 11. 2017). „КРАЈ: Аустрија-Србија 1:3”. Б92. Приступљено 19. 12. 2019. 
  247. ^ Stanković, Dejan (23. 3. 2018). „Tako mladi, a tako golova gladni! Orlići se igrali, Jović terorisao vršnjake - 6:0!”. mozzartsport.com. Приступљено 19. 12. 2019. 
  248. ^ „Pobeda kao Rusija - nepobediva Srbija ide na EURO!”. mondo.rs. 11. 9. 2018. Приступљено 19. 12. 2019. 
  249. ^ „„Orlići“ otaljavali posao protiv Jermena, sad se čeka žreb za EP”. sportskacentrala.com. 16. 10. 2018. Архивирано из оригинала 03. 11. 2018. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  250. ^ „Đorović objavio spisak za EP: Jović i Milenković predvode Srbiju, selektor precrtao Marka Grujića!”. Телеграф. 1. 6. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  251. ^ Davidović, Stefan (17. 6. 2019). „Razočaranje na startu EP - Srbija izgubila od Austrije”. Спорт клуб. Приступљено 19. 12. 2019. 
  252. ^ Babović, Žikica (20. 6. 2019). „Težak poraz Srbije, Nemci brojali do šest, zar se ovako igra Evropsko prvenstvo?!”. Б92. Приступљено 19. 12. 2019. 
  253. ^ Stanković, Dejan (23. 6. 2019). „Umesto titule prvaka, titula najgoreg tima na EP”. mozzartsport.com. Приступљено 19. 12. 2019. 
  254. ^ „POSLE KRAHA "ORLIĆA" Luka Jović se obratio naciji: Svima nam je mnogo žao i IZVINJAVAMO SE!”. Спорт клуб. Блиц. 24. 6. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  255. ^ Pijevac, Aleksandar (10. 4. 2018). „IZ DRUGOG PLANA Radonjić i Jović na radaru Krstajića, evo ko se još nameće za Mundijal”. Блиц. Приступљено 19. 12. 2019. 
  256. ^ Иљукић, Н. (24. 5. 2018). „ЗА СП КОНКУРИШЕ 27 ИГРАЧА: Крстајић објавио списак за Мундијал”. Вечерње новости. Приступљено 19. 12. 2019. 
  257. ^ Фудбалски савез Србије (1. 6. 2018). „Крстајић објавио коначан списак за Русију”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. Приступљено 23. 6. 2019. 
  258. ^ „У првој од две провере у Аустрији: Србија 0 – Чиле 1”. Фудбалски савез Србије. 4. 6. 2018. Приступљено 23. 6. 2019. 
  259. ^ „Serbia 0-2 Brazil” (на језику: енглески). ФИФА. 27. 6. 2018. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 23. 6. 2019. 
  260. ^ „Јовић: У репрезентацији није битно ко је најбољи стрелац”. Новинска агенција Бета. Вечерње новости. 13. 11. 2018. Приступљено 19. 12. 2019. 
  261. ^ „Iskreni Luka Jović: Mnogi na mom mestu ne bi igrali Evropsko prvenstvo za mlade”. mozzartsport.com. 17. 6. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  262. ^ „Лига нација: Србија-Црна Гора 2:1 (2:0) (уживо)”. Дневник холдинг. 17. 11. 2018. Приступљено 19. 12. 2019. 
  263. ^ а б „Сјајан меч и реми Панцера и Орлова у Волфсбургу уз првенац Јовића (ФОТО, ВИДЕО)”. Спортски журнал. 20. 3. 2019. Приступљено 23. 6. 2019. 
  264. ^ Tomković, Vujadin (6. 6. 2019). „Mitrović ili Jović ili Mitrović i Jović”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  265. ^ N, S. (7. 3. 2019). „Ukrajina ponizila Srbiju – 5:0 u Lavovu!”. Б92. Приступљено 19. 12. 2019. 
  266. ^ а б „Orlovi sa 4:1 isprašili slabašne Litvance: Jović nam servirao evrogol i nestvaran promašaj, dva pogotka Mitrovića! (VIDEO)”. Телеграф. 10. 6. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  267. ^ V, S. (23. 8. 2019). „Tumbaković objavio spisak reprezentativaca Srbije VIDEO”. Б92. Приступљено 19. 12. 2019. 
  268. ^ „KRAJ: Srbija - Portugalija 2:4 (VIDEO)”. mozzartsport.com. 7. 9. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  269. ^ Фудбалски савез Србије (8. 9. 2019). „Србија без Јовића против Луксембурга”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. Приступљено 19. 12. 2019. 
  270. ^ И, Н. (30. 9. 2019). „НИ МАТИЋ, НИ ЈОВИЋ: Тумбаковић саопштио списак за наредна два меча”. Вечерње новости. Приступљено 19. 12. 2019. 
  271. ^ Jovanović, Ivan (14. 10. 2019). „LUKA, SINE, SEDI DA TI KAŽEM... Jović treba reprezentaciji Srbije, taj problem mora da se reši”. Блиц. Приступљено 19. 12. 2019. 
  272. ^ „Kakav fudbal i povrede, Sofija Milošević je razlog kažnjavanja Luke Jovića?”. Телеграф. mondo.ba. 22. 10. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  273. ^ „Javio se Jović senior: Luka je povređen igrao za mlade, neka Tumabković to reši u četiri oka”. Ало!. mozzartsport.com. 15. 10. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  274. ^ „DOK JE TUMBAKOVIĆ SELEKTOR: Luka Jović neće igrati za Srbiju (FOTO)”. Информер. srbijadanas.com. 17. 10. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  275. ^ U, D.; M, M. (28. 10. 2019). „Potez Jovića koji je naterao Tumbu da ga precrta: Insajd info o frci posle Portugalije u Pazovi!”. Телеграф. Приступљено 19. 12. 2019. 
  276. ^ Jovanović, Ivan (8. 11. 2019). „JOVIĆ OSTAO PRECRTAN, TUMBA NE MENJA STAV! Selektor saopštio spisak Srbije sa nizom iznenađenja, tu je i ZABORAVLJENI NAPADAČ!”. Блиц. Приступљено 19. 12. 2019. 
  277. ^ Ivanović, Veljko (19. 5. 2019). „Luka Jović Priča o djetinjstvu plus nepoznata biografija Činjenice” (на језику: бошњачки). lifebogger.com. Архивирано из оригинала 29. 09. 2020. г. Приступљено 5. 12. 2019. 
  278. ^ „Ispovest Luke Jovića: Fudbalski početak, porodični problemi, ljubav prema Zvezdi, suze u Lisabonu i preporod u Frankfurtu”. mozzartsport.com. 15. 7. 2019. Приступљено 2. 12. 2019. 
  279. ^ Ivanović, Veljko (21. 2. 2018). „ZBOG BOLESNE SESTRE RADIO NA NJIVI Luka Jović za Blicsport o bravurama u Ajntrahtu: Ustao sam iz mrtvih”. Блиц. Приступљено 5. 12. 2019. 
  280. ^ Mitrović, D. (21. 3. 2019). „TRENER PAJA UME TALENAT DA UOČI Za fudbalera Luku Jovića još kada je bio dečačić Pavle Jeftić tvrdio da će biti naš reprezentativac”. sportskevesti.rs. Архивирано из оригинала 19. 08. 2019. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  281. ^ Milošević, Miljan (16. 11. 2015). „Reketaš pretio da će Luki Joviću da polomi noge”. Блиц. Приступљено 7. 12. 2019. 
  282. ^ A. Adžić, Ana (17. 11. 2015). „Zaplet u istrazi oko pretnji igraču Zvezde”. Блиц. Приступљено 7. 12. 2019. 
  283. ^ Lazić, Nemanja (29. 12. 2018). „VESTI IZ BIJELJINE: Luka Jović doživeo saobraćajku, jeziv prizor smrskanih automobila (FOTO)”. hotsport.rs. Приступљено 6. 12. 2019. [мртва веза]
  284. ^ B, M. (24. 2. 2019). „MLADI NAPADAČ POSTAO OTAC: Luka Jović dobio sina!”. Курир. Приступљено 6. 12. 2019. 
  285. ^ Nikolić, Darko (4. 4. 2019). „Luka Jović sa 22 GODINE postao otac, dao sinu IME IZ DAVNINA, a sada prvi put objavio fotografiju sa njim”. Блиц. Приступљено 6. 12. 2019. 
  286. ^ „Luka Jović vara devojku sa kojom ima bebu?! U tajnoj vezi sa ovom manekenkom?”. Вести онлајн. 3. 10. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  287. ^ „Luka Jović pokušao da smuva duplo stariju Daru Bubamaru? "Ne poznajem ga"”. Информер. Арена спорт. 30. 10. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  288. ^ „NE MOŽE DA SE OKANE OD NJE: Luka tvrdi da je RASKINUO sa Sofijom, a OVO je DOKAZ da je ponovo PRESPAVAO u njenom stanu”. srbijadanas.com. 3. 12. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  289. ^ „Luka Jović pre Sofije voleo je ovu lepoticu: Dugo se šuškalo da ju je prevario sa manekenkom, a ovo je prava istina”. stil.kurir.rs. 21. 11. 2022. Приступљено 26. 11. 2022. 
  290. ^ „Luka Jović i Sofija Milošević raskinuli: Fudbaler potvrdio da više ne ljubi manekenku”. Телеграф. 1. 12. 2019. Приступљено 2. 12. 2019. 
  291. ^ J, F. (2. 12. 2019). „Sestra Luke Jovića je STUDENTKINJA, obožava njegovog sina, a Sofija Milošević prati svaki njen korak uprkos RASKIDU sa fudbalerom”. Блиц. Приступљено 6. 12. 2019. 
  292. ^ J, F. (3. 12. 2019). „U JEKU RASKIDA SA SOFIJOM Bivša devojka Luke Jovića i dalje čuva jednu njegovu fotku i to BAŠ OVU - prizor je prelep”. Блиц. Приступљено 6. 12. 2019. 
  293. ^ „FK Crvena Zvezda - Igrački kadar”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 22. 3. 2015. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  294. ^ „FK Crvena Zvezda - Igrački kadar”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 5. 8. 2015. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  295. ^ а б в г „Luka Jovic” (на језику: португалски). foradejogo.net. Архивирано из оригинала 09. 08. 2016. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  296. ^ „Luka Jović — 2017/18.”. kicker.de (на језику: немачки). Приступљено 2. 12. 2019. 
  297. ^ „Luka Jović — 2018/19.”. kicker.de (на језику: немачки). Приступљено 2. 12. 2019. 
  298. ^ а б „Luka Jovic”. whoscored.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 12. 2019. 
  299. ^ „Luka Jović”. eu-football.info (на језику: енглески). Приступљено 2. 12. 2019. 
  300. ^ Marinković, Bojan (12. 11. 2020). „Putuj, Evropo: Penal serija presudila Orlovima!”. Н1. Архивирано из оригинала 13. 11. 2020. г. Приступљено 13. 11. 2020. 
  301. ^ „Marítimo M. – Marítimo M. 2 : 6”. ligaportugal.pt (на језику: португалски). 20. 5. 2016. Приступљено 19. 12. 2019. 
  302. ^ Miloradović, Nikola (7. 8. 2016). „Benfika osvojila Super Kup Portugalije”. sportske.net. Приступљено 19. 12. 2019. 
  303. ^ „Јовићева титула са Реалом, гол Лукића, стартери Фејса и Максимовић, Матић славио против Миливојевића”. Фудбалски савез Србије. 16. 7. 2020. Приступљено 25. 8. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лука_Јовић&oldid=28922500”