Списак познатих Новосађана

Списак познатих становника Новог Сада, који живе или су живели у граду, као и оних који су у њему рођени.

А

Димитрије Аврамовић (1815—1855), сликар. Становао је у Улици Јована Суботића (Роткварија).
Александар Адамовић (1838—1906), велетрговац и виноградар. Становао је у Улици краља Александра (Стари Град).
Александар Адамовић (1877—1938), виноградар. Становао је у Улици краља Александра (Стари Град).
Др Стеван Адамовић (1870—1945), адвокат, градоначелник (1918—1920). Становао је на Позоришном тргу (Стари Град).
Божана Адамовић Дубска Бижић (1897—1976), оперска певачица и музички педагог. Становала је у Футошкој улици (Сајмиште).
Алберт Ајнштајн (1879—1955), теоријски физичар, један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Становао је у Кисачкој улици у новосадском насељу Салајка 1905. и 1907. године. Посећивао је кафану „Ержебет кираљне“.
Никола Алексић (1811—1873), сликар. У Новом Саду је учио у атељеу Арсе Теодоровића, а и касније је више пута краће боравио у граду. Као ученик, становао је у Улици Матице српске (Подбара).
Мирослав Антић (1932—1986), књижевник и новинар Дневника. Становао је на више места у граду, између осталих на Булевару ослобођења (Лиман) и у Улици Михала Бабинке (Авијатичарско насеље).
Владан Арсенијевић (1848—1900), природњак и књижевник.
Борисав Атанасковић (1931—1994), југословенски и српски књижевник, сценариста, драмски писац за децу и одрасле, глумац (Државну позоришну школу у Новом Саду дипломирао 1953. године у класи Јурија Ракитина), новинар, редитељ, драматург и уредник Говорно уметничког програма за децу у Радио Новом Саду1. Становао је у улицама Доситејевој (Салајка), Беле њиве (Подбара), Вука Караџића (Сремска Каменица) и Футошком путу (Сателит).
Богобој Атанацковић (1824—1858), књижевник из Баје. У Новом Саду је провео годину дана (1851—1852) као секретар бачког владике Платона Атанацковића.
Јожеф Ач (1914—1990), сликар. Становао је у Улици Максима Горког (Стари Град).
Карло Ашенбренер (1877—1940), индустријалац. Становао је у Футошкој улици (Грбавица).

Б

Михал Бабинка (1927—1974), песник. Становао је на Булевару краља Петра I (Сајмиште).
Исидор Бајић (1878—1915), композитор, учитељ, издавач.
Милош Бајић (барон) (1822—1897), народни ��обротвор, посланик у угарском парламенту.
Гаврило Бајчевић (?—1849), окружни управитељ српских школа у Бачкој. Кућа му се налазила на Тргу Тозе Марковића (Стари Град).
Јаким Јаша Баков (1906—1974), професор и атлетичар. Становао је на Булевару ослобођења (Лиман).
Аладар Бала (1867—?), велики жупан у Новом Саду (1905—1909). Становао је у Алмашкој или Темеринској улици (Подбара).
Јаника Балаж (1925—1988), тамбураш. Становао је у Улици Достојевског (Роткварија).
Ђорђе Балашевић (1953—2021), музичар, кантаутор, песник, глумац. Становао на Салајци.
Мира Бањац (рођена 1929), глумица.
Глигорије Барусковић (1841—1927), професор. Становао је у Скерлићевој улици (Подбара).
Мирко Беговић (1921—1976), новинар. Становао је у Футошкој улици (Адамовићево насеље).
Наташа Беквалац (1980), певачица
Николај Белопољски (1889—1958), капетан, гардијски официр. носилац Ордена Светог Ђорђа. Становао је на Тргу галерија (Стари Град).
Габријел Белохорски (1837—1922), свештеник, историчар Новог Сада, дугогодишњи сениор великог Бачко-сремског евангелистичког сениората, један од најобразованијих Словака свога времена. Становао је у Улици Јована Суботића (Роткварија).
Ђорђе Бељански (1905—1966), новинар. Становао је у Улици Петра Драпшина (Стари Град).
Александар Бењак (1932—1990), атлетичар. Становао је у Улици Соње Маринковић (Стари Град).
Јован Београдац (1812—1889), књижевник и краљевски капетан.
Фрања Ферика Бергер (1909—1989), стоматолог. Становао је у Улици Душана Васиљева (Подбара).
Петар Бига (1811—1879), српски генерал у буни 1848—1849, бранилац Србобрана. Становао је на Позоришном тргу (Стари Град).
Озрен Бингулац (1904—1984), учитељ, оперски певач. Становао је у Улици браће Рибникар (Грбавица).
Проф. др Бранко Бјелић (рођен 1948), редовни професор Економског факултета. Одрастао у Толстојевој улици. Данас станује на Адамовићевом насељу.
Константин Богдановић (1811—1854), писац, адвокат. Становао је у Змај Јовиној улици (Стари Град).
Петар Богдановић (1875—1927), професор и секретар краља Николе на Цетињу.
Шандор Богданфи (1912—1987), књижевник и новинар. Становао је у Улици краља Александра (Стари Град).
Тијана Богићевић (1981), певачица и представница Србије на Песми Евровизије
Владимир Божовић (1906—1979), професор француског језика. Становао је у Улици Жарка Зрењанина (Стари Град).
Зора Бокшан Танурџић (*1930), српски режисер, драмски педагог и писац.
Бранислав Борота (1888—1945), адвокат, судија, градоначелник и први председник Народног одбора Новог Сада. Становао је у Улици Огњена Прице (Сајмиште) и на Тр��фковићевом тргу (Стари Град).
Анастас Боцарић (1864—1944), сликар. Становао је у Улици Саве Вуковића (Подбара).
Слободан Бошкан (1975), српски одбојкаш, олимпијски и европски шампион
Вујадин Бошков (1931—2014), фудбалер и фудбалски тренер, олимпијски вицешампион.
Јован Бошковић (1834—1892), професор, филолог. Становао је у Улици Мите Ружића (Стари Град).
Лукијан Бранковић (1860—1941), комедиограф и новелиста. Становао је у Улици Руђера Бошковића (Адамовићево насеље).
Благоје Бранчић (1860—1915), професор, преводилац. Становао је у Змај Јовиној улици (Стари Град).
Максим Брежовски (1809—1890), учитељ и глумац.
Рудолф Бручи (1917—2002), композитор и први декан новосадске Академије уметности, један од оснивача нове зграде опере, филхармоније и средње музичке школе и Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ).
Бранислав Букуров (1909—1986), професор универзитета, академик. Становао је у Улици Стевана Брановачког (Стари Град).
Драгутин Бурић (1907—1984), оперски певач, тенор. Становао је у Улици Максима Горког (Стари Град).
Лазар Бута (1915—1984), диригент. Становао је у Улици Данијела Константина.

В

Андрија Вајлер (1932—1977), електроинжењер. Становао је на Тргу незнаног јунака (Стари Град).
Петар Иванович Вандровски (1897—1971), инжењер, руски емигрант. Становао је у Улици војводе Путника (Стари Град).
Раја Васиљевић (1922—1979), новинар и новински уредник. Становао је у Улици Мирослава Антића (Стари Град).
Иванка Веселинов (1914—1990), професор и библиотекар. Становала је на Булевару ослобођења (Лиман).
Тодор Веселиновић (1910—1991), нумизматичар, колекционар. Становао је у Улици Ђуре Јакшића (Стари Град).
Алексије Везилић (1753—1792), учитељ, писац.
Милован Видаковић (1780—1841), писац.
Др Вилим Вилт (1875—1939), лекар, оснивач Јодне бање. Становао је у Улици Мирослава Антића (Стари Град).
Ангело Влатковић (1925—1995), композитор, музичар, уредник Радио Новог Сада.
Јарослав Војтеховски (1902—1979), композитор, диригент. Становао је у Улици Алексе Шантића (Грбавица).
Радивој Врховац (1863—1946), професор, филолог.
Јоаким Вујић (1772—1847), познати позоришни радник, „отац српског позоришта“.
Никола Вујић (1901—1962), лекар-радиолог. Становао је у Футошкој улици (Грбавица).
Иван Вуковић (1915—1990), судија. Становао је у Улици Павла Симића (Стари Град).
Лазар Вукотић (1882—1967), учитељ. Становао је у Стеријиној улици (Подбара).
Миро Вуксановић (рођен 1944), писац, добитник НИН-ове награде. Станује на Сателиту / Новом Насељу.
Милош Вучевић (1974), председник Владе Србије
Др Никола Вучковић (1892—1964), стоматолог. Становао је у Улици војвођанских бригада (Стари Град).

Г

Ласло Гал (1902—1976), новинар, песник и хумориста. Становао је у Улици Мише Димитријевића (Грбавица).
Мијат Гаћиновић (1995), српски фудбалер, омладински светски и ��вропски шампион
Олга Гере (1942), југословенска атлетичарка, европска вицешампионка
Андрија Герић (1977), српски одбојкаш, олимпијски и европски шампион
Др Стеван Гоулдман (1914—1988), лекар, академик ВАНУ. Становао је у Улици Мирослава Антића (Стари Град).
Никола Гошић (1885—1934), глумац.
Драгослава Градинчевић-Савић (*1957), потпредседница АТИЦОМ-а, немачког Савеза професионалних тумача и преводилаца.
Милка Гргурова (1840—1924), глумица.
Милан Гуровић (1975-), кошаркаш, светски и европски шампион
Јанош Гросингер (1864—1952), апотекар. Становао је у Његошевој и Улици Илије Огњановића (Стари Град).
Јован Миленко Грчић (1846—1875), песник. У Новом Саду је похађао гимназију.
Јован Грунчић (1994), српски репер. Одрастао је на Лиману, ишао у Карловачку гимназију.

Д

Ђура Давидовац (1898—1968), инспицијент СНП-а. Становао је у Натошевићевој улици (Стари Град).
Сава Дамјанов (1956), књижевник и професор емеритус Универзитета у Новом Саду. Станује у Улици Доже Ђерђа.
Ђура Даничић (1825–1982). Становао је у Улици Златне греде бр. 31.
Адолф Дајч (1851—1932), инжењер, градитељ Синагоге. Становао је у Улици Јана Колара (Роткварија).
Миливоје Деановић (1883—1938), сликар. Становао је у Гундулићевој улици (Подбара) и Кисачкој улици (Роткварија).
Драга Дејановић (1843—1871), глумица, списатељица и борац за женска права.
Војислав Деспотов (1950—2000), писац. Становао је на Тргу незнаног јунака (Стари Град).
Милош Миле Димитријевић (1824—1896), правник, политичар и председник Матице српске.
Миша Димитријевић (1846—1889), новинар и политичар.
Трифун Димић (рођен 1956), књижевник, покретач и руководилац културних акција Рома. Посветио се културној афирмацији и еманципацији Рома у Војводини, покренуо је иницијативу за оснивање покрајинског Друштва за књижевност и језик Рома, а 1996. године, уз његово ангажовање формирана је Матица ромска, у којој му је поверена дужност председника. Сачинио је први превод Светог писма (Новог завета) на ромски језик. Становао је на Клиси / Сланој бари.
Милан Добренов (1902—1972), професор. Становао је у Даничићевој улици (Подбара).
Јеца Добриновић (1841—1898), глумица. Становала је у Улици Хаџић Светића (Подбара).
Пера Добриновић (1853—1923), глумац, редитељ, управник позоришта. Становао је у Улици Хаџић Светића (Подбара).
Нанка Добрић (1829—1912), прва српска дилетанткиња у Новом Саду. Становала је у Улици Милована Видаковића (Подбара).
Петар Добровић (1890—1942), сликар.
Душан Домовић Булут (1985), српски баскеташ, освајач бронзане олимпијске медаље, светски и европски шампион
Лука Дотлић (1913—1984), театролог. Становао је у Улици Максима Горког (Стари Град).
Милорад Багаж Драгојлов (1897—1978), професор. Становао је у Стражиловској улици (Стари Град).
Миливој Дражетин (1952—1970), песник.
Марко Драгосављевић (1994), српски кајакаш, европски шампион
Младен Дражетин (1951—2015), доктор друштвених наука, интелектуалац, економиста, позоришни стваралац, песник, књижевник и филозоф. Рођен је и умро у Новом Саду. Становао је на Сателиту / Новом Насељу.
Др Петар Дрезгић (1914—1980), професор универзитета, академик ВАНУ. Становао је у Фрушкогорској улици (Лиман).
Михаил Дудаш (1989), српски атлетичар, освајач бронзане медаље на европском првенству
Јефта Душановић (1861—1917), глумац СНП-а. Становао је у улицама Грчкошколској (Стари Град), Јадранској (Подбара) и Марка Нешића (Подбара).
Станоје Душановић (1906—1987), глумац СНП-а, редитељ и хроничар. Становао је у Дунавској улици (Стари Град).

Ђ

Др Веселин Ђисаловић (1873—1945), професор, филолог. Становао је на углу улица Ђуре Јакшића и Николајевске (Стари Град) и у улици Пап Павла (Роткварија).
Јован Ђорђевић (1826—1900), позоришни и јавни радник.
Сима Ђорђевић (1813—1878), добротвор. Живео је у Улици Светозара Милетића (Стари Град).
Бранислав Ђурђев (1908—1993), академик, професор. Становао је у Улици Васе Стајића (Стари Град) и на Булевару ослобођења (Сајмиште).
Др Славко Ђуришић (1911—1966), гинеколог. Становао је у Улици Душана Васиљева (Подбара).

Е

Катинка Евингер Ковачевић (1904—1990), текстилац-уметник. Становала је у Улици Драгише Брашована (Лиман).
Мелхиор Ердујхељи (1860—1912), историчар Новог Сада.
Јелена Ерић (1979), српска рукометашица, светска вицешампионка
Јосип Ернст (1861—1920), председник Јеврејске општине. Становао је у Змај Јовиној улици (Стари Град).
Миклош Естергоми (1839—1921), мађарски официр и племић. Становао је у Јеврејској улици (Стари Град).
Васа Ешкићевић (1867—1933), сликар. Имао је атеље у Змај Јовиној улици (Стари Град).

Ж

Душан Животић (1892—1964), глумац, редитељ, управник СНП-а. Становао је у Његошевој улици (Стари Град).

З

Андрија Задор (1908—1967), судија Врховног суда Војводине и председник Јеврејске општине. Становао је у Улици Полита Десанчића (Стари Град).
Димитрије Зекавица (1928—1989), професор српскохрватског језика. Становао је у Сремској улици (Стари Град).
Лајош Зилахи (1891—1974), књижевник, уредник, филмски продуцент и режисер.
Перо Зубац (рођен 1945), књижевник. Станује на Лиману.

И

Иван Иванић (?—1845), молер и златар из Петроварадина, радио углавном иконе.
Ђорђе Ивковић (1856—1920), књижар и штампар. Становао је у Дунавској улици (Стари Град).
Александра Ивошев (1974-), српска стрелкиња, олимпијска шампионка
Јаков Јаша Игњатовић (1822—1889), књижевник. Становао је у Улици Алексе Шантића (Грбавица).
Др Бранко Илић (1889—1966), лекар-гинеколог и председник града Новог Сада. Становао је у Железничкој улици (Стари Град).
Др Радослав Илић (1894—1980), адвокат, политичар. Становао је у Радничкој улици (Стари Град).
Сава Ипић (1894—1958), сликар. Становао је у Улици Филипа Вишњића (Подбара).

Ј

Васа Јагазовић (1826—1890), трговац, добротвор. Становао је у Улици краља Александра (Стари Град).
Ђура Јакшић (1831—1878), књижевник и сликар. Становао је на Тргу Тозе Марковића (Стари Град).
Милета Јакшић (1869—1935), књижевник. Становао је у Његошевој улици (Стари Град).
Милутин Јакшић (1863—1937), историчар, јавни радник, професор гимназије.
Јосип Јелачић (1801—1859), хрватски бан. Рођен је у Петроварадину.
Др Здравко Јелесић (1919—1964), радиолог. Становао је у Улици војводе Книћанина (Адамовићево насеље).
Др Ђура Јовановић (1892—1977), оснивач и први управник Дечје болнице у Новом Саду. Становао је у Улици Илије Огњановића (Стари Град).
Јован Јовановић (1732—1805), епископ бачки. Становао је у старом Владичанском двору.
Јован Јовановић Змај (1833—1904), песник, књижевник, лекар, преводилац.
Милан Јовановић (1834—1896), писац драма, путописа, позоришних чланака и приказа.
Петар Јовановић (1800—1855), адвокат и професор.
Слободан Јовановић (1869—1958), правник, историчар, књижевник, политичар.
Стојан Јовановић (1900—1986), глумац и певач, члан Драме СНП-а. Становао је у Улици Милете Јакшића (Стари Град).
Тодор Тоза Јовановић (1915—1964), градоначелник. Становао је у Улици Васе Стајића (Стари Град).
Др Младен Јојкић (1839—1917), лекар, медицински писац, социјални радник. Становао је на Трифковићевом тргу (Стари Град).
Коста Јорговић (1883—1918), сликар.
Сава Јосић (1920—1979), оснивач Издавачког предузећа Матице српске. Становао је у Улици Максима Горког (Стари Град).
Др Стеван Јосифовић (1906—1988), професор, филолог, историчар и истраживач. Становао је у улицама Ђорђа Рајковића (Подбара) и Фрушкогорској (Лиман).

К

Ђорђе Камбер (1821—1891), градски капетан. Становао је у Улици Јована Суботића (Роткварија).
Илона Ковач (1914—), Новосађанка која је тренутно најстарија жива особа у Србији. ( живи у новосадском насељу сателит)
Јован Камбер (1773—1848), градоначелник. Становао је у Улици Јована Суботића (Роткварија).
Јован Капдеморт (1817—? после августа 1842), глумац.^[1]
Др Владимир Капор (1911—1983), академик ВАНУ, професор. Становао је у Улици Максима Горког (Стари Град).
Др Армин Касовиц (1864—1929), председник Јеврејске општине, лекар. Становао је на Тргу младенаца (Стари Град).
Данило Каћански (1895—1963), грађевински инжењер. Становао је на Булевару Михајла Пупина (Стари Град).
Слободан Качар (*1957), освајач златне Олимпијске и бронзане светске медаље, профи првак света.
Тадија Качар (*1956), освајач сребрних медаља на Олимпијским играма, светским и европским првенствима.
Др Јован Кашић (1933—1987), професор. Становао је у Руменачкој улици.
Михај��о Келбли (1930-), реномирани кларинетиста, редовни професор на Академији уметности (у пензији) у Новом Саду. Станује у Улици Народног Фронта број 20.
Милан Керац (1914—1980), сликар. Становао је у Улици Теодора Павловића (Адамовићево насеље).
Јован Кешански (1879—1940), сликар.
Др Димитрије Кириловић (1894—1956), директор Архива, научни сарадник Матице српске, педагог и историчар књижевности. Становао је у Улици Ђуре Јакшића (Стари Град).
Јованка Кирковић (1837—?), глумица.
Данило Киш (1935—1989), књижевник, романсијер, полемичар и преводилац. Становао је у Ћирпановој улици (Сајмиште).
Јован Клајић (1815—1888), сликар.
Јанош Клаћањи (?—1790), тумач за српски језик у Сремско-славонској генералној команди у Петроварадину, полиглот, јозефиниста, пријатељ Срба. Подносио је Бечу предлоге за решавање српских питања и агитовао против Турака. Због своје делатности по казни је премештен у Загреб, а затим отпуштен из државне службе.
Душан Ковачевић (1883—1968), велепоседник. Становао је у Улици Алексе Шантића (Грбавица).
Војислав Коларов (1925—1982), новинар, директор Стеријиног позорја, потпредседник града Новог Сада. Становао је у Улици Илије Огњановића (Стари Град).
Љубица Коларовић (1836—1890), глумица.
Зоран Колунџија (*1952), оснивач и уредник издавачке куће Прометеј
Ђорђе Кондороши (1821—1891), адвокат, професор, народни посланик. Становао је у Улици Златне греде (Подбара).
Ђерђ Копер (1842—1904), свештеник, декан Теолошког факултета у Будимпешти. Становао је у Католичкој порти (Стари Град).
Микола Кочиш (1928—1973), русински филолог и књижевник. Творац је русинског правописа и буквара. Становао је у Улици браће Рибникар (Грбавица).
Др Војислав Крајован (1903—1985), технолог, професор и први декан Технолошког факултета у Новом Саду. Становао је у Улици Данијела Константина.
Др Милош Крно (1869—1917), адвокат, словачки лидер у Војводини. Сарађивао је са Србима на културном и политичком пољу, одржавао је везе са Русијом и опирао се мађаризацији. Становао је у улицама Вука Караџића и Шафариковој (Роткварија).
Карољ Кромбхолц (1905—1991), композитор, пијаниста, педагог. Становао је у Стеријиној улици (Подбара).
Кумела (1995), српски соло музичар, бивши члан групе „Клика”. Одрастао је на Лиману, завршио Карловачку гимназију.

Л

Др Бене Лајтнер (1869—1931), председник Јеврејске општине.
Ондреј Лацо (1870—1906), учитељ и познати јавни радник Словака у Војводини.
Лазар Лазаревић (1805—1906), професор и драмски писац.
Арпад Лебл (1898—1983), књижевник и историчар.
Карољ Левингер (1824—1886), председник „Хевра кадише“.
Владимир Лежимирац (1898—1975), књижар и штампар.
Карл Лерер (1857—1900), грађевинар.
Крста Лозић (1901—1988), ваздухопловни официр.

Љ

Петар Љубојев, филмски и ТВ редитељ и теоретичар, професор универзитета.

М

Золтан Мађар-Унгар (1894—1951), новинар, писац и глумац.
Јожеф Мајер (1877—1935), новинар и уредник часописа "Újvideki Hirlap", "Újvideki Ujság" и "Újvideki sport". Поборник српско-мађарског зближења. Један је од лидера Независне странке код Мађара.
Михаљ Мајтењи (1901—1974), књижевник и уредник "Magyar Szo"-а и "Hid"-а.
Аксентије Максимовић (1844—1873), композитор и капелник. Компоновао је песму „Где је Српска Војводина“.
Родољуб Маленчић (1903—1959), правник, полицијски инспектор, аутор је првог аматерског филма у Југославији и истакнути спортиста, фудбалски репрезентативац Југославије.
Др Ђорђе Малетић (1900—1976), лекар. Организовао је смештај и здравствену заштиту колониста у Војводини.
Јован Марић (1856—1898), учитељ, уредник часописа „Виноград“ и „Школски одјек“.
Сретен Марић (1903—1992), књижевник, академик, преводилац.
Вук Маринковић (1807—1859), природњак.
Ђорђе Марковић Кодер (1806–1891), песник и преводилац.
Јоаким Марковић (?-1757), сликар.
Јован Марковић (1811—1879), новосадски парох и сликар.
Др Лазар Марковић (1876—1935), лекар и драмски писац.
Михаило Марковић (1860—1917), глумац.
Паја Марковић-Адамов (1855—1907), књижевник и професор у Карловцима. У Новом Саду је завршио гимназију.
Аксентије Мародић (1838—1909), сликар. Радио је иконостас манастира Ковиљ.
Иван Марушевић (1921—1984), виолиниста.
Андрија Матић (1851—1926), професор.
Данило Медаковић (1819—1881), историчар и публициста.
Др Габријел Меневишеан (1864—1936), јерменски свештеник, полиглота, филолог.
Јожеф Менрат (1863—1933), фабрикант намештаја, члан Градског одбора.
Војин Мијатовић (1907—1986), адвокат, књижевник.
Ђорђе Мијатовић (1848—1878), лекар, први социјалиста из Новог Сада.
Стеван Мијатовић (1901—1929), вођа логоша (дезертера из аустроугарске војске), таксиста.
Др Имре Милер (1909—1973), лекар, управник Покрајинске болнице.
Сергеј Милинковић Савић (1995), српски фудбалер, омладински светски и европски шампион
Вања Милинковић Савић (1997), српски фудбалер, омладински светски и европски шампион
Трива Милитар (1889—1977), историчар, писац, новинар, уредник „Заставе“, хроничар Новог Сада, управник рукописног одељења Матице српске.
Дарко Миличић (1885), српски кошаркаш, НБА шампион
Вељко Милковић, проналазач.
Димитрије Милованов (1912—1991), грађевински инжењер, један од организатора изградње хидро-система Дунав—Тиса—Дунав.
Др Никола Милутиновић (1879—1970), историчар, секретар Матице српске, главни уредник „Летописа“ и „Гласа Матице српске“, аутор више монографских историјских студија.
Никола Милутинов (1894), освајач бронзане олимпијске медаље и светски вицешапмион
Бранислав Миндић (1939—1987), архитекта, градоначелник.
Никола Мирков (1890—1957), хидротехнички инжењер, идејни творац хидросистема Дунав-Тиса-Дунав.
Коста Миросављевић (1869—1948), трговац, председник града Новог Сада, председник Трговачко-индустријске коморе у Новом Саду, председник Црквене општине у Новом Саду.
Ненад Митров (1896—1941), песник.
Бранислав Митровић (1985), српски ватерполиста, олимпијски, светски и европски шампион
Ђорђе Михајловић (1865—1913), учитељ, просветни и књижевни радник, писац неколико популарних књига у серији Матичиних „Књига за народ“, уредник листова „Баштован“ и „Школски гласник“.
Никола Михајловић (1885—1942), сликар.
Ђула Молнар (1823—1901), архитекта, градитељ Градске куће и Католичке цркве на Тргу слободе.
Александар Морфидис-Нисис (1803—1878), композитор, наставник музике.
Лука Мркшић (1899—1976), председник Извршног већа и Народне скупштине Војводине, првоборац.
Лукијан Мушицки (1777—1837), песник, шишатовачки архимандрит, у Новом Саду је похађао гимназију.
Роберт Мишкић(рођен 1979) писац. Детињство провео у Петроварадину.

Н

Фрањо Нађ (1923—1986), председник Извршног већа Војводине, члан Савезног извршног већа и члан Председништва Војводине.
Јован Нако (1814—1889), народни добротвор.
Мирјана Наранџић (1925—2008), сликарка и добротворка. Живела у Балзаковој улици (Лиман).
Милутин Недељковић (1894—1968), учесник оба светска рата.
Иштван Немет (1922—1985), новинар, уредник "Magyar Szo"-а, управник Новосадског позоришта и директор Стеријиног позорја.
Шандор Немеш (1855—1905), адвокат, мецена позоришне уметности Мађара у Новом Саду. Покренуо је и издавао „Новосадски позоришни лист“, био је водећа личност мађарске Независне левичарске странке у Новом Саду.
Јанош Немешањи (1832—1899), краљевски саветник и књижевник, угарски племић.
Др Јован Ненадовић (1875—1966), лекар, управник Јодне бање у Новом Саду.
Викентије Нецков (1909—1986), оперски певач, првак опере СНП-а.
Марко Нешић (1873—1938), музичар и композитор, један од првих есперантиста у Војводини.
Миливој Николајевић (1912—1988), сликар, академик ВАНУ, професор Академије уметности, председник Матице српске и управник Галерије Матице српске.
Атанасије Николић (1803—1882), организатор просвете и позоришта у Србији. Живео је неколико година у Новом Саду, где је основао приватну школу цртања (1824). Од ђака основних школа и гимназије основао је 1826. дилетантску дружину. Написао је и више драмских дела.
Рајко Николић (1911—1990), етнолог, један од оснивача и директор Војвођанског музеја, уредник Зборника за друштвене науке Матице српске.
Ничке 3000 (1992), ��м-си и репер новог таласа, један од оснивача групе „Клика”. Одрастао је на Лиману, завршио Карловачку гимназију.
Бошко Новаковић (1905—1986), професор књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду и први проректор Новосадског универзитета.
Оливер Новаковић (1927—1990), адвокат, потпредседник Народне радикалне странке.
Јоксим Новић (1807—1868), песник и приповедач.

Њ

Др Драго Његован (рођен 1955. године), политиколог, научни саветник, музејски саветник Музеја Војводине, публициста. Рођен у Лукавицама крај Санског Моста, у Војводину дошао 1992. године. Носилац златне медаље Републике Србије за постигнуте резултате у очувању културног наслеђа и у области музејске делатности.

О

Славко Обадов (*1948), џудиста, освајач прве Олимпијске медаље (појединачни спортови) за новосадски спорт.
Др Ђорђе Огњановић (1898—1957), лекар-интерниста.
Др Илија Огњановић (1845—1900), лекар и писац.
Др Марија Огњановић (1912—1990), лекар.
Илија Округлић (1827—1897), писац. Живео је у Петроварадину.
Захарија Орфелин (1726—1785), писац. Био је учитељ у Новом Саду. Променио је много занимања и места боравка, а умро је у Новом Саду, на имању новосадског владике. Познат му је спев „Плач Сербији“, историјско дело „Живот Петра Великог I", а покретач је и најстаријег југословенског часописа под називом „Славено-сербски магазин“.
Васа Остојић (-1791), сликар, племић. Радио је иконостас у Успенској цркви.
Тихомир Остојић (1865—1921), професор и писац. У Новом Саду је учио гимназију и био професор, а затим секретар и уредник Матице српске.
Горан Обрадовић-Челе (1971), најтрофејнији атлетски тренер у историји Србије.

П

Миленко Пауновић (1889—1925), композитор, У Новом Саду је похађао гимназију и био једно време капелник и хоровођа.
Јован Пачић (1771—1849), официр и песник из Баје. У Новом Саду је живео од 1813. до 1838. године.
Др Лаза Пачу (1855—1915), социјалиста. Покренуо је први социјалистички часопис у Војводини под називом „Стража“.
Висарион Павловић (1689—1756), епископ бачки. У Новом Саду је основао Латинску школу, прву новосадску гимназију.
Др Милорад Павловић (лекар) (1919—1972), лекар, покрајински секретар за здравље, творац Дечјег села.
Стеван Павловић (1829—1908), публициста и политичар. Издавао је и уређивао лист „Наше доба“, објавио је књигу о сабору у Карловцима од 1869. до 1870. године и превео историјско дело Пикоа под називом „Срби у Угарској“.
Арса Пајевић (1841—1905), штампар, књижар, издавач и добротвор. Био је главни издавач Змајевих дела.
Феликс Парчетић (1839—1889), велики жупан, племић. У његово време је урбанизован Нови Сад, а радио је на пољу сарадње Срба и Мађара, посебно на просветном плану.
Василиј Александрович Пејхељ (1888—1964), професор. Један је од к��еатора реформе основног образовања у Краљевини Југославији.
Јасмина Перазић (1960-), кошаркашица, члан Женске америчке куће славних.
Јован Перваз Јоца (1885—1947), грађевински предузимач, председник СЗПД Невен 1933/1934, изградио Первазово насеље тако што је 1935. откупио земљиште од града и испарцелисао.
Никола Перваз (1904—1977), доктор правних наука, адвокат.
Софија Перић-Нешић (1906—1987), позоришна и филмска глумица, првакиња драме СНП-а.
Лазар Перишић, сликар, песник, лекар и инспектор. Станује на Роткварији.
Бошко Петровић (1922—1982), академски сликар, професор Академије уметности у Новом Саду, оснивач прве југословенске радионице за израду таписерија „Атеље 61" у Новом Саду.
Бошко Петровић (1915—2001), књижевник и књижевни преводилац, почасни председник Матице српске и члан Српске академије наука и уметности.
Гедеон Петровић (1785—1832), епископ бачки заслужан за оснивање гимназије.
Ђорђе Петровић - Карађорђе (1762—1817), вожд Првог српског устанка. Интерниран је на Петроварадинску тврђаву са ограниченим кретањем 1813. године.
Иван Петровић (1894—1962), светски познати филмски глумац.
Гојко Пијетловић (1983), српски ватерполиста, олимпијски, светски и европски шампион
Душко Пијетловић (1985), српски ватерполиста, олимпијски, светски и европски шампион
Марко Подрашчанин (1987), српски одбојкаш, европски шампион
Богданка Познановић (1930—2013), Авангардна вишемедијска уметница и професорка Академије уметности у Новом Саду.
Гаврил Ползовић (1797—1865), градоначелник.
Васко Попа (1922—1991), књижевник, академик, преводилац. Добитник је више књижевних награда.
Петар Попадић (1841—1917), трговац и добротвор Матице српске.
Гавра Попов (1926—1991), грађевински инжењер, атлетичар.
Алимпије Поповић (1888—1967), прота, први председник МНОО у Новом Саду, писац више радова из историје Новог Сада.
Давид Поповић (1886—1967), историчар, писац, политичар.
Ђорђе Поповић Даничар (1832–1914), уредник часописа и преводилац. Уређивао је листове „Седмица”, „Даница” и „Србски дневник”.
Јован Поповић (1905—1952), књижевник и револуционар.
Константин Поповић (1795—1871), драматург.
Лаза Поповић (1839—1892), глумац.
мр Љубица Поповић Бјелица (1948—2018), југословенска и српска књижевница, књижевна критичарка, сценаристкиња и уредница. Живела и радила у Новом Саду и Черевићу.
Милорад Поповић (1847—1895), књижевник и педагошки радник.
Милош Поповић (1820—1879), политичар и новинар.
Панта Поповић (1843—1918), новинар у „Застави“ и уредник недељног листа „Глас народа“.
Павле Поповић (1923—2002), књижевник. Објавио је око петнаест књига поезије и добитник је неколико значајних награда и признања. Становао је у Балзаковој улици (Лиман).
Стеван Поповић (1845—1917), политичар родом из Бечеја, највећи део живота провео је у Пешти као управник Текелијанума. У Новом Саду је живео од 1872. до 1873. године, уређујући календар „Орао“, „Српске илустроване новине“ и др. Као политичар припадао је Милетићевом покрету, а истицао се и као културни и јавни радник.
Др Ђорђе Поштић (1928—1980), офталмолог, професор универзитета.
Др Светозар Поштић (1896—1969), лекар, професор офталмологије, експерт Уједињених нација за трахом.
Ангела Прокоп Јездић (1940—1971), књижевница.
Бела Профума (1869—1932), градоначелник Новог Сада 1914-1918. године.
Мојсије Путник (1728—1790), архиепископ и митрополит.
Васа Пушибрк (1836—1917), професор и директор гимназије. Написао је „Историју Новосадске гимназије“.
Милош Пушић (1980-), режисер.

Р

Др Ђорђе Радић (1840-1923), агроном и пољопривредни писац из Новог Сада. 1862. је покренуо први пољопривредни часопис код нас - Сељак. Писао научно-популарне књиге из области пољопривреде.
Стефан Радичевић (1800-1871), родом из Новог Сада. Заузимао истакнуте положаје у државној управи у Кнежевини Србији. Израдио Пројекат устава за Војводину србску
Павле Радовановић (1923-1981), академски вајар, аутор многих споменика у Новом Саду.
Ђорђе Радојчић (1905-1970), академик, професор Филозофског факултета у Новом Саду.
Стеван Радосављевић (1922-1984), композитор и диригент.
Радомир Радујков (1913-1982), управник СНП-а, оснивач и потпредседник Стеријиног позорја, директор Слободне Војводине, градоначелник, председник Матице Српске 1969. године.
Јован Рајић (1726-1801), писац и историчар. У Новом Саду је живео око девет година, а ту је завршио и своју "Историју".
Јован Рајић (млађи) (1805-1856), први преводилац Гетеовог Вертера код нас. У Новом Саду је похађао гимназију и ту радио као адвокат.
Ђорђе Рајковић (1824-1886), књижевник. Родио се у Новом Саду. Писао стихове и чланке из педагогије и књижевности, уређивао и издавао новинске листове, бавио се сакупљањем народних песама и приповедака, писао чланке из националне и културне историје.
Марија Рајковић (1859-1887), глумица из Загреба. Од 1876. до 1884. наступала у новосадском позоришту.
Сава Рајковић (1848-1880), глумац из Београда. Наступао у Српском народном позоришту.
Симон Рајнер (1859-1939), председник "Хевра кадише".
Јурије Ракитин Љвович (1881-1952), редитељ у СНП-у.
Милош Ралетић (1883-1940), трговац и добротвор.
Драгиња Ружић (1834—1905), прва професионална глумица у Срба, чланица СНП-а од оснивања
Јосиф Руњанин (1821-1878), српски композитор и официр. Компоновао је хрватску химну. Становао у данашњој Улици Јосифа Руњанина.
Ђура Рушкуц (1908-1980), директор Стеријиног позорја.

С

Реља Савић (1917-1985), професор универзитета, редован члан ВАНУ.
Жарко Савић (1861-1929), оперски певач и управник позоришта.
Др Милан Секулић (1884-1954), адвокат и публициста.
Моника Селеш (1976), српска и америчка тенисарка, светски „број 1”, освајачица девет гренд слем турнира
Нина Сеничар (1985), српска манекенка.
Павле Симић (1818-1876), сликар.
Георгиј Васиљевич Скропадски (1873-1925), члан руске Државне думе и члан избегличког Руског савета. Становао је на данашњем Тргу младенаца у Новом Саду.
Слободан Соро (1978), српски и бразилски ватерполиста, освајач бронзане олимпијске медаље, светски и европски шампион
Васа Стајић (1878-1947), професор и писац родом из Мокрина. Био је професор у Новом Саду. 1918-1919. учествовао у раду Народне управе за Банат, Бачку и Барању. Био председник Матице српске. Издавао часописе и књиге.
Др Димитрије Стануловић (1904-1987), лекар-интерниста, професор Медицинског факултета, управник Интерне клинике у Новом Саду.
Др Жарко Стефановић (1875-1952), градоначелник Новог Сада.
Светислав Стефановић (1874-1944), књижевник, лекар у српским ратним болницама.
Страхиња Стојачић (1992), српски баскеташ, светски и евркпски шампион
Милица Стојадиновић - Српкиња (1830—1878), песникиња, родом из Буковца. Једно време је провела у Петроварадину.
Владимир Стојанов (рођен 1952), глумац, позоришни и ТВ редитељ, продуцент и новинар.
Лазар Стојковић (1904-1977), агроном, оснивач и први декан Пољопривредног факултета у Новом Саду, први ректор Новосадског универзитета. Творац је неколико сорти пшенице и кукуруза.
Јован Суботић (1817-1886), политичар и књижевник. Живео у Новом Саду од 1868. до 1873. Био председник Матице српске и уредник "Летописа". Издавао лист "Народ", писао песме, приповетке, историјске расправе, оставио опширну аутобиографију.
Каменко Суботић (1870-1932), писац и новинар. Био је библиотекар Матице српске.
Озрен Суботић (1873-1941), у једном периоду уредник "Заставе", писац путописа са Истока "Из жутог царства".
Савка Суботић (1834-1918), јавни радник, поборник женског покрета код Срба. Проучавала је српски народни вез и тканине у Војводини.

Т

Ђорђе Табаковић (1897-1971), архитекта и сликар. Израдио је пројекте за неколико великих грађевина у Новом Саду. Оставио низ слика старог Новог Сада.
Јоргованка Табаковић (рођена 1960), гувернерка НБС, рођена у Вучитрну, живи у Новом Саду.
Никола Танурџић (1887-1969), трговац. Подигао Танурџићеву палату у Новом Саду.
Драган Тарлаћ (1973), кошаркаш, европски шампион.
Сава Текелија (1761-1842), политичар, јавни радник и народни добротвор, први Србин са правним докторатом. Сакупио драгоцену библиотеку, која се сада налази у Матици српској.
Арсеније Теодоровић (1768-1826), сликар. Урадио око 25 иконостаса, а израђивао је и портрете и композиције.
Др Нестор Теодоровић (1895-1953), лекар хирург. Био је управник Главне покрајинске болнице.
Миленко Тепић (1987-), кошаркаш.
Александар Тишма (1924-2003), књижевник, књижевни преводилац, стални члан-сарадник Матице српске, члан САНУ, члан Академије уметности Берлин - Бранденбург. Писао поезију и прозу и преводио са мађарског језика. Добитник многих награда у земљи и иностранству.
Етелка Тоболка (1919-1989), таписериста и примењени уметник, руководилац радионице таписерија на Петроварадинској тврђави.
Бора Тот (1907-1987), шаховски мајстор, организатор шаха у Новом Саду и Војводини. Био шаховски историчар и теоретичар.
Коста Трифковић (1843-1875), књижевник и драмски писац. Писао песме, приповетке и комедије.
Др Јован Туроман (1840-1915), професор, филолог. Написао више уџбеника из грчког и латинског језика.

Ћ

Арсеније Ћирић (1826-1894), први председник Задруге Срба занатлија Новосађана.
Иринеј Ћирић (1884-1955), епископ бачки.
Милош Ћук (1990), српски ватерполиста, олимпијски, светски и европски шампион
Живојин Ћулум (1911-1991), физичар, професор универзитета, пионир истраживања соларне енергије код нас.

Ф

Осиф Фа (1882-1971), учитељ, истакнути русински просветитељ. Један је од оснивача Руског народног просветног друштва.
Балтазар (Божидар) Фајт (1828-1901), власник млинарске индустрије.
Ференц Фат (1874-1934), жупник, опат. Један од оснивача дневника на мађарском језику "Дел-Бачка". Писао је црквене књиге на мађарском језику.
Емерик Фејеш (1904-1969), сликар-наивац.
Петер Ференци, трговац и сенатор.
Ференц Фехер (1928-1989), књижевник и новинар.
Радослав Филиповић (1997), српски ватерполиста, олимпијски шампион
Др Карло Фишл (1907-1975), лекар, председник Јеврејске општине.
Др Виктор Флат Алфелди (1856-1920), велики жупан Новог Сада, витез Гвоздене круне.
Др Александар Форишковић (1932-1990), историчар, професор универзитета, покретач Српског биографског речника, уредник часописа "Истраживања".
Јулије Франкћула (1875-1947), председник Јеврејске општине.
Франц Фушхофер (1824-1890), вајар.

Х

Исидор Хаднађев (1909-1990), композитор, аранжер за тамбурашки оркестар, солисте и хор. Један од оснивача и први директор Музичке школе у Бечеју, уредник Српске народне музике у Радио Новом Саду.
Боривоје Ханауска (1915-1968), редитељ, носилац Стеријине награде. Режирао велики број представа.
Никола Хандлер (1890-1932), пројектант многих јавних грађевина.
Др Коста Хаџи (1868-1942), адвокат и истакнути политичар. Био је један од најистакнутијих фудбалских функционера Југославије.
Михајло Хаџидинић (1861-1941), глумац, редитељ и управник СНП-а.
Антоније Хаџић - Тона (1833—1916), писац и уредник Летописа Матице српске, секретар и председник Матице српске, управник СНП-а. Писао приповетке и историјске чланке, као и књижевне и позоришне критике.
Др Јован Хаџић (Милош Светић) (1799-1869), један од оснивача Матице српске и њен први председник, песник, писац историјских и филозофских расправа, преводилац, адвокат. Радио је на изради Устава Србије и водио полемику са Вуком Караџићем о језику.
Ленка Хаџић (1860-1897), глумица.
Др Адолф Хемпт (1874-1943), лекар, оснивач Пастеровог завода, радиолог познат у свету. Био је управник Пастеровог завода у Новом Саду.
Каспар Херман (1798-?), професор гимназије, учитељ главне школе и велики бележник магистрата.
Душан Хинић (1897-1972), хемичар.
Јован Храниловић (1855-1924), гркокатолички свештеник, песник и новинар. Био је први председник Југословенског новинарског удружења, председавао Великој народној скупштини у Новом Саду 1918. године на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Србији.
Георгије Хранислав (1775-1843), свештеник, професор Карловачке гимназије, епископ бачки. Издао је први кувар на српском језику и збирку надгробних говора.
Сигисмунд Хубер, адвокат, велики бележник новосадског магистрата.

Ц

Др Велимир Цанић (1916-1987), професор универзитета. Један од првих професора Технолошког факултета, директор Института за хемију, сарадник Института за прехрамбену индустрију.

Ч

Емил Чакра (1837-1884), публициста, писац, уредник листова и алманаха.
Др Милан Чанак (1932-1980), професор универзитета, академик ВАНУ, градоначелник Новог Сада. Био председник Друштва еколога Војводине.
Диодор Николајевич Чернојаров (1864-1929), председник Руске колоније у Новом Саду, васпитач принца Александра Карађорђевића у Петрограду.
Павле Чортановић (1830-1903), сликар. Радио иконостасе по Срему и Славонији. Такође је радио портрете и композиције, а бавио се и литографијом.
Петар Чортановић (1800-1868), сликар. Радио иконостасе и портрете.

Ш

Др Јанко Шафарик (1812-1876), лекар, научни радник.
Милан Шевић (1856-1937), педагог и писац. Издавао и уређивао "Педагошку књижницу" и "Педагошке класике". Предавао на Београдском универзитету.
Адалберт Шенборн (1904-1982), стручњак за пшеницу, увео је фаринологију као науку у Југославији. Био професор и декан на Пољопривредном и Технолошком факултету у Новом Саду.
Мартин Шиндлер (1871-1940), свештеник, консениор Бачког евангелистичког сениората.
Ервин Шинко (1898-1967), писац, револуционар, оснивач Мађарске катедре на Новосадском универзитету.
Фриђеш Шнајдер (1853-1922), хонведски пуковник.
Др Георг Шосбергер (1837-1888), лекар, члан Градског представништва.
Шандор Шосбергер (1873-1944), лекар, први управник нове болнице и шеф Акушерског одељења.
Андрија Шрек (1930-1970), архитекта, пројектовао је многе објекте у Новом Саду, један од најплодоноснијих стваралаца у градитељској историји Новог Сада.
Карло Штолц Заплетал (1895-1964), хотелијер.
Миленко Шуваковић (1923-1978), редитељ, драматург, директор Драме СНП-а и позоришни теоретичар.
Јожеф Шулхоф (1905-1970), књижевник и публициста, уредник Мађар Со-а. Написао више књижевних радова и објавио књигу о опери.
Станислав Шумарски (пре 1783-1845), официр и писац.

Референце

^ „Биографије IV том, И ‐ Ка, pp. 83” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 03. 2012. г. Приступљено 01. 11. 2011.

Литература

Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад, 2004.
Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.
Енциклопедија Новог Сада, књиге 1-30, Нови Сад, 1993-2009.

[1] „Биографије IV том, И ‐ Ка, pp. 83” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 03. 2012. г. Приступљено 01. 11. 2011.

[1]