Хрватска Костајница
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Хрватска Костајница | |
|---|---|
 Поглед на Хрватску Костајницу са моста преко Уне. | |
.gif) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. |  1.485 |
| Агломерација (2011.) | 1.946 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 13′ 39″ С; 16° 32′ 29″ И / 45.22763° С; 16.54131° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
  Хрватска Костајница Хрватска Костајница на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Далибор Бишћан (ХДЗ) |
| Поштански број | 44430 |
| Позивни број | +385 44 |
| Регистарска ознака | SK |
| Веб-сајт | |
| www.hrvatska-kostajnica.hr | |
Хрватска Костајница (до 1995. Костајница) је град у Хрватској, у Сисачко-мославачкој жупанији. Према попису из 2021. године, Град Костајница је имао 1 946 становника.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]
Костајница је градић на Банији (Сисачко-мославачка жупанија). Смештен је у средишњем делу Поуња, подно Зринске горе. Град је настао на острвцету усред реке Уне, а главнина насеља пружа се уз леву обалу реке.
Кроз Костајницу пролазе важни саобраћајни смерови првенствено долином реке Уне према југу.
Историја
[уреди | уреди извор]Костајница је основана 1564. године, а ослобођена је од турске власти 1688. године. Од 1713. до 1771. године постојала је српска православна Костајничка епархија. Почетком 20. века Костајница је град, седиште православне црквене општине и парохије у саставу Костајничког протопрезвитерата. Као парохијске филијале припадају јој околна села: Чукур, Паљани (са црквом Вазнесења Господњег), Мрачај и Мајур. У месту је 1905. године било 134 српска дома са 708 православних Срба. Православно парохијско звање је основано 1777. године, то је парохија треће класе са парохијским домом.[2]
Православна црква у Костајници је посвећена Св. Архангелима Михаилу и Гаврилу, грађена 1743. године. Године 1905. председник црквене општине је Ђуро Комленовић а парох је поп Стеван Матијевић, рођен 1841. године у Јаворњу, који служи 31 годину у месту.
Српски превод једне мудре књиге набавили је 1814. године из Костајнице, синови Радаковића купца месног.[3]
Школске 1905/1906. године у Костајници је српска народна школа са једним школским здањем подигнутим 1883. године. У њој предаје учитељица Анка Славнић, са 22 ђака.[4]
Други свјетски рат
[уреди | уреди извор] | Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
У Хрватској Костајници су двојица усташа јурили једну жену да силују. "Она је бежала док је могла, а када је посустала, стигли су је и оборили је на земљу и један од њих је ударио ногом у потиљак тако снажно да јој је одвалио свод лобање. Крв и мозак су се пролили по његовој ципели, а он је њеном косом обрисао мало ципелу и продужио даље".[5]
У истом селу су Марици, жени председника општине Боре Лукића, родом из Лапова из Србије "пробушили образ жицом, провукли је кроз уста и уши, а међу ноге јој забили колац". Жицу су стезали док јој нису раздерали цело лице"[5]
На први дан Духова 1941. године натпоручник Јелача је Алексу Остојића из Хрватске Костајнице у затвору извео у двориште и наредио му да легне на леву страну. "Онда му је пришао, држећи велики клин у једној а чекић у другој руци, и закуцао несрећном Остоји клин у десну слепоочницу, а затим га је један усташа убио из револвера.[6]
У Костајници је одржавана седница на којој се већало о судбини православног гробља. Том приликом Марко Лукинић, пекар из Хрватске Костајнице је рекао „Треба све споменике полупати, па направити од њих калдрму на сточној пијаци, а све лешеве који су сахрањени уназад две године из земље повадити и бацити у реку Уну, па затим гробље потпуно преорати, тако да се не зна ни трага те влашке гамади“.
Рат у Хрватској
[уреди | уреди извор]У периоду од 1991. до августа 1995. Костајница се налазила у саставу Републике Српске Крајине. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Костајницу протеравајући већинско српско становништво у граду и околини.
Становништво
[уреди | уреди извор]Попис 2021.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2021. године, општина Хрватска Костајница је имала 1.879 становника, следећег националног састава:
Попис 2011.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, општина Хрватска Костајница је имала 2.756 становника, следећег националног састава:
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]По попису становништва из 1991. године, општина Костајница је имала 14.851 становника, распоређених у 39 насељених места.
| година пописа | укупно | Срби | Хрвати | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|
| 1991. | 14.851 | 9.343 (62,91%) | 4.295 (28,92%) | 581 (3,91%) | 632 (4,25%) |
Бивша велика општина Костајница је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су: град Костајница и општине: Доњи Кукурузари, Дубица и Мајур.
Према новој територијалној подели, национални састав 1991. године је био следећи:
| * | укупно | Срби | Хрвати | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|
| град Костајница | 4.996 | 2.984 (59,72%) | 1.401 (28,04%) | 321 (6,42%) | 290 (5,80%) |
| општина Доњи Кукурузари | 3.063 | 2.858 (93,30%) | 126 (4,11%) | 35 (1,14%) | 44 (1,43%) |
| општина Дубица | 4.237 | 2.120 (50,03%) | 1.732 (40,87%) | 153 (3,61%) | 232 (5,47%) |
| општина Мајур | 2.555 | 1.381 (54,05%) | 1.036 (40,54%) | 72 (2,81%) | 66 (2,58%) |
Костајница (насељено место), попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Костајница је имало 3.480 становника, следећег националног састава:
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис становништва 2021.”. Државни завод за статистику РХ. 2021. Архивирано из оригинала 30. 1. 2022. г. Приступљено 16. 7. 2022.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", Беч 1814. године
- ^ Мата Косовац, наведено дело
- ^ а б Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 223
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 213
Литература
[уреди | уреди извор]- Дабић, Војин С. (1984). Банска крајина (1688-1751): Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији. Београд-Загреб: Историјски институт & Просвјета.
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
| ||
| Градови |  | |
|---|---|---|
| Општине | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
