Пегаз

Пегаз (грч. Πήγασος) (лат. Pegasus) је у грчкој митологији био крилати коњ, Посејдонов и Медузин син.^[1]^[2]

Митологија

Пегазово име (грч. Πήγασος) Хесиод повезује са речи (грч. πηγή), или pêgế, што значи „извор“, „врело“,^[3] јер, где год да је Пегаз дотакао тло, настао би извор - Хеликону извор „коњски извор“ - Hippocrene.

Али име Пегаз највероатније потиче од лувијске речи „pihassas“ или муња, или од речи „pihassasas“ што значи бог времена и муње, а и Хесиод описује Пегаза да служи као доносилац муња Зевсу.^[4]^[5]

Пегаз је летео брзином ветра, био је нежан и мудар, чиста срца, а живио на високим планинама, највише на Хеликону, месту где су обитавале Музе. Био је предивно грађен, снажан и јаких копита, а са својим моћним крилима могао се винути и до самог Олимпа.^[6]

Пегаз је доносио Зевсу муње,^[7] а након смрти Белерофонта вратио се на Олимп да помаже боговима. Касније се оженио Еуипом са којом је зачео нараштај крилатих коња.

Белерофонт и Пегаз

За постојање крилатог коња Пегаза, Белерофонт је знао још из свог родног града, јер је Пегаз често долетао на Акрокоринт да тамо пије воде, па је тако и кренуо у потрагу за њим. Вребао је коња данима и ноћима и напокон га је и дочекао. По савету врача Полида, он је зауздао Пегаза златном уздом коју му је дала богиња Атина, а затим је на Пегазу одлетео у Лакију.

Белерофонт се са Пегазом спустио у дубоку долину, над стеновити процеп где је живела Химера, и чекао је да она измили из своје јазбине. Када се Химера појавила, он је погодио са стрелом, али је само ранио тако да га је она напала са три своја пламена језика, и покушавајући да га дохвати својим отровним змијским репом. Летећи на Пегазу, Белерофонт је успевао да избегне ударце репа и на крају је савладао и убио Химеру. Убијену Химеру је донео Јобату.^[8]^[9]

Сазвежђе Пегаз

Пегаз је помогао Белерофонту у борби против Химере и Амазонки, а после победе Белерофонт се осећао толико моћним да је одлучио да узлети на небо и да провери има ли богова на Олимпу.^[10]^[11] Пегаз је знао да то није у реду, али га је послушао и узлетио. Зевс се толико наљутио да је послао беснило на Пегаза, који се почео врпољити те се Белерофонт стрмоглавио са њега и погинуо, а затим се сажалио над Пегазом и претворио га у сазвежђе Пегаз, а из пера, које је из Пегазовог крила пало на земљу, настао град Тарсус.

Референце

^ Замаровски 1985, стр. 260.
^ Bulfinch, Thomas (2003). „Greek Mythology and Homer”. Bulfinch's Greek and Roman Mythology. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-30881-9.
^ Noted by Karl Kerényi, The Heroes of the Greeks, 1959:80: "In the name Pegasos itself the connection with a spring, pege, is expressed."
^ The connection of Pegasus with Pihassas was suggested by H.T. Bossert, "Die phönikisch-hethitischen Bilinguen vom Karatepe", Jahrbuch für kleinasiatische Forschung, 2 1952/53:333, P. Frei, "Die Bellerophontessaga und das Alte Testament", in B. Janowski, K. Koch and G. Wilhelm, eds., Religionsgeschichtliche Beziehungen zwischen Kleinasien, Nordsyrien und der Alte Testament, 1993:48f, and Hutter, "Der luwische Wettergott pihašsašsi under der griechischen Pegasos", in Chr. Zinko, ed. Studia Onomastica et Indogermanica... 1995:79–98. Commentary was provided by R. S. P. Beekes in his Etymological Dictionary of Greek, Brill, 2009, p. 1183.
^ "a storm god is not the origin of a horse. However, he had a like-sounding name, and Greek visitors to Cilicia may have connected their existing Pegasus with Zeus's lightning after hearing about this 'Pihassassi' and his functions and assuming, wrongly, he was their own Pegasus in a foreign land." Robin Lane Fox, Travelling Heroes in the Epic Age of Homer, Knopf Doubleday Publishing Group, 2009, ISBN 9780307271518, pp. 207ff.
^ Roman, Luke; Roman, Monica (2010). Encyclopedia of Greek and Roman Mythology (на језику: енглески). Infobase Publishing. стр. 103. ISBN 978-1-4381-2639-5.
^ „Hesiod, Theogony, line 270”.
^ Carpenter, Rhys (1950). „Argeiphontes: A Suggestion”. American Journal of Archaeology. 54 (3): 177—183. JSTOR 500295. S2CID 191378610. doi:10.2307/500295.
^ Katz, J. (1998). „How to be a Dragon in Indo-European: Hittite illuyankas and its Linguistic and Cultural Congeners in Latin, Greek, and Germanic”. Ур.: Jasanoff; Melchert; Oliver. Mír Curad. Studies in Honor of Calvert Watkins. Innsbruck. стр. 317—334. ISBN 3851246675.
^ Homer (1924). The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, MA: Harvard University Press. Vol. I (book 6, lines 202-204). Приступљено 2020-06-11.
^ Pindar, Olympian Odes, xiii.87–90, and Isthmian Odes, vii.44; Bibliotheke ii.3.2; Homer, Iliad vi.155–203 and xvi.328; Ovid, Metamorphoses ix.646.

Литература

Замаровски, Војтех (1985). Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије. Загреб.
Grevs, Robert (2002). Grčki mitovi. Beograd: Familet. ISBN 978-86-7646-007-6.
Hesiod (1914). Theogony. Превод: Hugh Gerard Evelyn-White — преко Викизворника.
Plato, Apology. See original text in Perseus program.
Plato, Theaetetus. See original text in Perseus program.
Ackerman, Robert (1991). „Introduction”. Prolegomena to the Study of Greek Religion by Jane Ellen Harrison (Reprint изд.). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01514-9.
G, Albala Ken; Durst, Johnson Claudia; Johnson Vernon E. (2000). „Origin of Mythology”. Understanding the Odyssey. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-41107-1.
Algra, Keimpe (1999). „The Beginnings of Cosmology”. The Cambridge Companion to Early Greek Philosophy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44667-9.
Allen, Douglas (1978). „Early Methological Approaches”. Structure & Creativity in Religion: Hermeneutics in Mircea Eliade's Phenomenology and New Directions. Walter de Gruyter. ISBN 978-90-279-7594-2.
„Argonaut”. Encyclopædia Britannica. 2002.
Betegh, Gábor (2004). „The Interpretation of the poet”. The Derveni Papyrus. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80108-9.
Bonnefoy, Yves (1992). „Kinship Structures in Greek Heroic Dynasty”. Greek and Egyptian Mythologies. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-06454-3.
Burkert, Walter (2002). „Prehistory and the Minoan Mycenaen Era”. Greek Religion: Archaic and Classical (translated by John Raffan). Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-15624-6.
Burn, Lucilla (1990). Greek Myths. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-72748-9.
Bushnell, Rebecca W. (2005). „Helicocentric Stoicism in the Saturnalia: The Egyptian Apollo”. Medieval A Companion to Tragedy. Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-0735-8.
Chance, Jane (1994). „Helicocentric Stoicism in the Saturnalia: The Egyptian Apollo”. Medieval Mythography. University Press of Florida. ISBN 978-0-8130-1256-8.
Caldwell, Richard (1990). „The Psychoanalytic Interpretation of Greek Myth”. Approaches to Greek Myth. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-3864-4.
Calimach, Andrew (2002). „The Cultural Background”. Lovers' Legends: The Gay Greek Myths. Haiduk Press. ISBN 978-0-9714686-0-3.
Cartledge, Paul A. (2002). „Inventing the Past: History v. Myth”. The Greeks. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280388-7.
Cartledge, Paul A. (2004). The Spartans (translated in Greek). Livanis. ISBN 978-960-14-0843-9.
Cashford, Jules (2003). „Introduction”. The Homeric Hymns. Penguin Classics. ISBN 978-0-14-043782-9.
Dowden, Ken (1992). „Myth and Mythology”. The Uses of Greek Mythology. Routledge (UK). ISBN 978-0-415-06135-3.
Dunlop, John (1842). „Romances of Chivalry”. The History of Fiction. Carey and Hart. ISBN 978-1-149-40338-9.
Edmunds, Lowell (1980). „Comparative Approaches”. Approaches to Greek Myth. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-3864-4.
„Euhemerus”. Encyclopædia Britannica. 2002.
Foley, John Miles (1999). „Homeric and South Slavic Epic”. Homer's Traditional Art. Penn State Press. ISBN 978-0-271-01870-6.
Gale, Monica R. (1994). „The Cultural Background”. Myth and Poetry in Lucretius. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-45135-2.
„Greek Mythology”. Encyclopædia Britannica. 2002.
„Greek Religion”. Encyclopædia Britannica. 2002.
Griffin, Jasper (1986). „Greek Myth and Hesiod”. The Oxford Illustrated History of Greece and the Hellenistic World edited by John Boardman, Jasper Griffin and Oswyn Murray. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-285438-4.
Grimal, Pierre (1986). „Argonauts”. The Dictionary of Classical Mythology. Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-20102-1.
Hacklin, Joseph (1994). „The Mythology of Persia”. Asiatic Mythology. Asian Educational Services. ISBN 978-81-206-0920-4.
Hanson, Victor Davis; Heath, John (1999). Who Killed Homer (translated in Greek by Rena Karakatsani). Kakos. ISBN 978-960-352-545-5.
Hard, Robin (2003). „Sources of Greek Myth”. The Routledge Handbook of Greek Mythology: based on H. J. Rose's "A Handbook of Greek mythology". Routledge (UK). ISBN 978-0-415-18636-0.
„Heracles”. Encyclopædia Britannica. 2002.
Jung Carl Gustav, Kerényi Karl (2001). „Prolegomena”. Essays on a Science of Mythology (Reprint изд.). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01756-3.
Jung, C.J. (2002). „Troy in Latin and French Joseph of Exeter's "Ylias" and Benoît de Sainte-Maure's "Roman de Troie"”. Science of Mythology. Routledge (UK). ISBN 978-0-415-26742-7.
Kelly, Douglas (2003). „Sources of Greek Myth”. An Outline of Greek and Roman Mythology. Douglas Kelly. ISBN 978-0-415-18636-0.
Kelsey, Francis W. (1889). A Handbook of Greek Mythology. Allyn and Bacon.
Kirk, Geoffrey Stephen (1973). „The Thematic Simplicity of the Myths”. Myth: Its Meaning and Functions in Ancient and Other Cultures. University of California Press. ISBN 978-0-520-02389-5.
Kirk, Geoffrey Stephen (1974). The Nature of Greek Myths. Harmondsworth: Penguin. ISBN 978-0-14-021783-4.
Klatt J. Mary, Brazouski Antoinette (1994). „Preface”. Children's Books on Ancient Greek and Roman Mythology: An Annotated Bibliography. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-28973-6.
Lexicon Iconographicum Mythologiae Classicae. Artemis-Verlag. 1981—1999. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Miles, Geoffrey (1999). „The Myth-kitty”. Classical Mythology in English Literature: A Critical Anthology. University of Illinois Press. ISBN 978-0-415-14754-5.
Morris, Ian (2000). Archaeology As Cultural History. Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-19602-0.
„myth”. Encyclopædia Britannica. 2002.
Nagy, Gregory (1992). „The Hellenization of the Indo-European Poetics”. Greek Mythology and Poetics. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8048-5.
Nilsson, Martin P. (1940). „The Religion of Eleusis”. Greek Popular Religion. Columbia University Press.
North John A.; Beard Mary; Price Simon R.F. (1998). „The Religions of Imperial Rome”. Classical Mythology in English Literature: A Critical Anthology. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-31682-8.
Papadopoulou, Thalia (2005). „Introduction”. Heracles and Euripidean Tragedy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85126-8.
Percy, William Armostrong III (1999). „The Institutionalization of Pederasty”. Pederasty and Pedagogy in Archaic Greece. Routledge (UK). ISBN 978-0-252-06740-2.
Poleman, Horace I. (март 1943). „Review of "Ouranos-Varuna. Etude de mythologie comparee indo-europeenne by Georges Dumezil"”. "Journal of the American Oriental Society". 63 (1): 78—79. JSTOR 594160.
Reinhold, Meyer (20. 10. 1970). „The Generation Gap in Antiquity”. "Proceedings of the American Philosophical Society". 114 (5): 347—65. JSTOR 985800.
Rose, Herbert Jennings (1991). A Handbook of Greek Mythology. Routledge (UK). ISBN 978-0-415-04601-5.
Segal, Robert A. (1991). „A Greek Eternal Child”. Myth and the Polis edited by Dora Carlisky Pozzi, John Moore Wickersham. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-2473-1.
Segal, Robert A. (4. 4. 1990). „The Romantic Appeal of Joseph Campbell”. "Christian Century". Архивирано из оригинала 7. 1. 2007. г.
Segal, Robert A. (1999). „Jung on Mythology”. Theorizing about Myth. Univ of Massachusetts Press. ISBN 978-1-55849-191-5.
Stoll, Heinrich Wilhelm (translated by R. B. Paul) (1852). Handbook of the religion and mythology of the Greeks. Francis and John Rivington.
Trobe, Kala (2001). „Dionysus”. Invoke the Gods. Llewellyn Worldwide. ISBN 978-0-7387-0096-0.
„Trojan War”. Encyclopaedia The Helios. 1952.
„Troy”. Encyclopædia Britannica. 2002.
„Volume: Hellas, Article: Greek Mythology”. Encyclopaedia The Helios. 1952.
Walsh, Patrick Gerald (1998). „Liberating Appearance in Mythic Content”. The Nature of the Gods. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-282511-7.
Weaver, John B. (1998). „Introduction”. The Plots of Epiphany. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-018266-8.
Winterbourne, Anthony (2004). „Spinning and Weaving Fate”. When the Norns Have Spoken. Fairleigh Dickinson University Press. ISBN 978-0-8386-4048-7.
Wood, Michael (1998). „The Coming of the Greeks”. In Search of the Trojan War. University of California Press. ISBN 978-0-520-21599-3.
Gantz, Timothy (1993). Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-4410-2.
Graves, Robert (1993) [1955]. The Greek Myths (Cmb/Rep изд.). Penguin (Non-Classics). ISBN 978-0-14-017199-0.
Hamilton, Edith (1998) [1942]. Mythology (New изд.). Back Bay Books. ISBN 978-0-316-34151-6.
Kerenyi, Karl (1980) [1951]. The Gods of the Greeks (Reissue изд.). Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-27048-6.
Kerenyi, Karl (1978) [1959]. The Heroes of the Greeks (Reissue изд.). Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-27049-3.
Luchte, James (2011). Early Greek Thought: Before the Dawn. Bloomsbury. ISBN 978-0-567-35331-3.
Morford M.P.O., Lenardon L.J. (2006). Classical Mythology. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530805-1.
Pinsent, John (1972). Greek Mythology. Bantam. ISBN 978-0-448-00848-6.
Pinsent, John (1991). Myths and Legends of Ancient Greece. Library of the World's Myths and Legends. Peter Bedrick Books. ISBN 978-0-87226-250-8.
Powell, Barry (2008). Classical Myth (6th изд.). Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-606171-7.
Powell, Barry (2001). A Short Introduction to Classical Myth. Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-025839-7.
Ruck Carl, Staples Blaise Daniel (1994). The World of Classical Myth. Carolina Academic Press. ISBN 978-0-89089-575-7.
Smith, William (1870), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology.
Veyne, Paul (1988). Did the Greeks Believe in Their Myths? An Essay on Constitutive Imagination. (translated by Paula Wissing). University of Chicago. ISBN 978-0-226-85434-2.
Woodward, Roger D. (editor) (2007). The Cambridge Companion to Greek Mythology. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84520-5.

Спољашње везе

Пегаз у класичној литератури и уметности

[FOOTNOTEЗамаровски1985260-1] Замаровски 1985, стр. 260.

[2] Bulfinch, Thomas (2003). „Greek Mythology and Homer”. Bulfinch's Greek and Roman Mythology. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-30881-9.

[3] Noted by Karl Kerényi, The Heroes of the Greeks, 1959:80: "In the name Pegasos itself the connection with a spring, pege, is expressed."

[4] The connection of Pegasus with Pihassas was suggested by H.T. Bossert, "Die phönikisch-hethitischen Bilinguen vom Karatepe", Jahrbuch für kleinasiatische Forschung, 2 1952/53:333, P. Frei, "Die Bellerophontessaga und das Alte Testament", in B. Janowski, K. Koch and G. Wilhelm, eds., Religionsgeschichtliche Beziehungen zwischen Kleinasien, Nordsyrien und der Alte Testament, 1993:48f, and Hutter, "Der luwische Wettergott pihašsašsi under der griechischen Pegasos", in Chr. Zinko, ed. Studia Onomastica et Indogermanica... 1995:79–98. Commentary was provided by R. S. P. Beekes in his Etymological Dictionary of Greek, Brill, 2009, p. 1183.

[5] "a storm god is not the origin of a horse. However, he had a like-sounding name, and Greek visitors to Cilicia may have connected their existing Pegasus with Zeus's lightning after hearing about this 'Pihassassi' and his functions and assuming, wrongly, he was their own Pegasus in a foreign land." Robin Lane Fox, Travelling Heroes in the Epic Age of Homer, Knopf Doubleday Publishing Group, 2009, ISBN 9780307271518, pp. 207ff.

[6] Roman, Luke; Roman, Monica (2010). Encyclopedia of Greek and Roman Mythology (на језику: енглески). Infobase Publishing. стр. 103. ISBN 978-1-4381-2639-5.

[7] „Hesiod, Theogony, line 270”.

[8] Carpenter, Rhys (1950). „Argeiphontes: A Suggestion”. American Journal of Archaeology. 54 (3): 177—183. JSTOR 500295. S2CID 191378610. doi:10.2307/500295.

[9] Katz, J. (1998). „How to be a Dragon in Indo-European: Hittite illuyankas and its Linguistic and Cultural Congeners in Latin, Greek, and Germanic”. Ур.: Jasanoff; Melchert; Oliver. Mír Curad. Studies in Honor of Calvert Watkins. Innsbruck. стр. 317—334. ISBN 3851246675.

[10] Homer (1924). The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, MA: Harvard University Press. Vol. I (book 6, lines 202-204). Приступљено 2020-06-11.

[11] Pindar, Olympian Odes, xiii.87–90, and Isthmian Odes, vii.44; Bibliotheke ii.3.2; Homer, Iliad vi.155–203 and xvi.328; Ovid, Metamorphoses ix.646.

[1]

п р у Грчка митолошка створења
Дивови	Антеј Аргус Герион Гиганти Киклопи Орион Полифем Тал Титије Тифон Хекатонхири Хрисаор
Змије и змајеви	Делфина Ехидна Кампа Ладон Медејини змајеви Пена Питон
Ехиднина дјеца	Кербер Лернејска хидра Немејски лав Ортар Сфинга Химера
Коњи	Арион Балије и Ксант Диомедове кобиле Етон Пегаз Харпина Хипалектриони Хипокампи
Кентаури	Ихтиокентаури Кипарски кентаури Ламоски кентаури Еурином Спаргеј Фол Хирон Хтоније
Харпије	Аело Келено Окипета
Горгоне	Еуријала Медуза Стено
Аутоматони	Кавкаски орао Тал Халкотаури
Сатири	Ампел Силен Фереспонд
Морска створења	Ихтиокентаури Офиотаур Сирене Сцила Харибда Хипокампи
Звијери	Еримантски вепар Калидонски вепар Лелап Лисица из Теумесе
Остали	Ламије Керкопи Керинејска кошута Критски бик Ламија Минотаур Мормо Сил Стимфалске птице Харкинос

Нормативна контрола
Међународне	VIAF 2 3
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Чешка
Остале	Енциклопедија Британика IdRef