Македонска војно-инспекцијска област

Овај чланак је део серије о историји Србије
Историја Србије
Преисторија Камено доба Бронзано доба Гвоздено доба
Предримско доба Илири Аутаријати Дардани Трибали Мези Скордисци Дачани
Рано римско доба Илирик Панонија Доња Панонија Далмација Мезија Горња Мезија Дакија Дакија Аврелијана
Касно римско доба Прва Мезија Средоземна Дакија Приобална Дакија Дарданија Превалис Панонија Друга Дијецеза Мезија Дијецеза Дакија Дијецеза Панонија Префектура Илирик
Рани средњи век Бела Србија око 600. Кнежевина Србија Дукља, Травунија, Захумље, Неретљанска кнежевина, Рашка, Босна 7—10. век Катепанат Рас око 969—976.
Високи средњи век Дукља (Зета) 11th—12. век Тема Сирмијум 1018—1071. Великожупанска Србија 1071—1217. Краљевина Србија 1217—1346. Сремска земља 1282—1325. Српско царство · распад 1346—1371. Моравска Србија · Косовска битка (1389) 1371—1402. Српска деспотовина · пад 1402—1537.
Рано савремено доба Србија под османсом влашћу 1459—1804. Царство Јована Ненада / Сремско војводство Радослава Челника 1526—1530. Лугошка и карансебешка бановина 16—17. век Србија под хабзбуршком влашћу 1686—1918. Велике сеобе Срба 1690. и 1737—1739. Војна крајина 1702—1882. Хабзбуршка Србија 1718—1739. Кочина крајина 1788—1791.
Србија 1804—1918 Револуција 1804—1815. Књажество Србија 1815—1882. Српска Војводина 1848—1849. Србија и Банат 1849—1860. Краљевина Србија · Велики рат 1882—1918.
Србија од 1918. Краљевина Србија 1918—1941 Немачка војна управа · НОБ 1941—1944. Федерална јединица социјалистичке Југославије 1944—1992. Конститутивна држава са Црном Гором 1992—2006. Република Србија од 2006.
Регионалне историје Београд Војводина Косово и Метохија
Портал Србија
п р у

Македонска војно-инспекцијска област или Македонска област (буг. Македонска военноинспекционна област) била је област формирана у току Првог светског рата од окупираних делова Србије од стране Бугарске на просторима Вардарске Македоније, Косова и Метохије.

Македонска војно-инспекцијска област формирана је 8. децембра 1915. године са седиштем у Скопљу и налазила се у оперативној зони до 29. септембра 1918. год��не.

Административно подручје је обухватало следеће округе (срезове):

• Скопски, Кумановски, Тетовски, Штипски, Тиквешки (Кавадарски), Битољски, Охридски, Призренски и Приштински.

Генерал-губернатор области од стварања и до 1918. године био је генерал Рачо Петров, а од 1918. године генерал Стефан Тошев. Током 1917. године начелник области био је генерал Православ Тенев.

У седишту округа 1916. године формирана је једна брдска дивизија. Од јуна 1918. године раздељена је на окупационе рејоне, а од 11. августа исте године — на Скопску и Штипску дивизиону област са по 5 пуковска војна округа. Од 7. октобра 1918. године седиште се налази у Софији. Од 1918. године шеф комуникација у Македонској војно-инспекцијској области био је генерал Симеон Јанков. Расформирана је 16. децембра 1918. године.

У области се отвара биро, који има за циљ да израђује спискове и скице, те да фотографише откривене војне гробове, као и да се брине за њихово одржавање.

Према примирју потписаним 29. септембра 1918. године од стране Бугарске са Антантом у Солуну, Бугарска је дужна да изврши непосредну демобилизацију окупираних територија у Србији и Грчкој, и да не извози никакве провизије са тих територија које морају да остану неоштећене^[1].

• Топлички устанак
• Моравска војно-инспекцијска област (Поморавље)
• Драмска војно-инспекцијска област (Егејска Македонија)
• Стара Србија
• Јужна Србија
• Вардарска бановина

• Недев, С., Командването на българската войска през войните за национално обединение, София, 1993, Военноиздателски комплекс „Св. Георги Победоносец“
• Заповед №1 на началника на Македонската военно-инспекционна област генерал Рачо Петров за формиране на областта.
• Калчева, М., Луков, Г., Издирване и опазване на военните паметници и гробове в Македония между двете световни войни, Военноисторически сборник, 2006
• Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Митровић, Андреј (1987). Устаничке борбе у Србији 1916-1918. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Митровић, Андреј (1993). Топлички устанак: Место у српској историји. Београд: Српска академија наука и уметности. 
• Поповић, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914—1918. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа. 
• Јагодић, Милош (2015). „Процена демографских губитака Срба у периоду 1910-1921” (PDF). Српске студије (6): 11—65. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 08. 2018. г. Приступљено 31. 07. 2017. 
• Ракић, Хранислав (1988). „Бугарски програм денационализације српског живља у првом и другом светском рату”. Лесковачки зборник. 28: 55—59. 

• Административна подела Бугарске у Првом светском рату