Београдски локални топоними

Београдски локлани топоними су незванични и популарни називи делова града или читавих насеља, који нису званични, али су устаљени код грађана Београда.^[1] Неки од устаљених назива су:

• Аутокоманда — назив дела града и саобраћајне петеље на ауто-путу Београд—Ниш. Назив је добила по војном објекту, у коме су се раније налазила команда ауто јединица (аутокоманда) Југословенске војске, а касније Југословенске народне армије.^[2]
• Бајлони — назив пијаце „Скадарлија”, као и дела града у њеној околини, настао по породици Бајлони, чији је родоначелник био чешки индустријалац Игњат Бајлони, који се 1985. доселио у Кнежевину Србију, а на овом простору је изградио пивару, а потом и парни млин.^[3]
• Богословија
• Вуков споменик
• Градић Пејтон
• Дваедесетдевети (скарћено од Двадесетдевети новембар)
• Кинески зид — назив зграде у новобеоградском блоку 8, која је због своје дужине названа Кинески зид.^[4]
• Код Баније — назив за део Булевара деспота Стефана, од раскрснице са Улицом Џорџа Вашингтона до раскрснице са Улицом Милана Кашанина, код ресторана „Банија”. У непосредној близини кафане налази се Градски завод за јавно здравље „Београд”.^[5]
• Код коња
• Код Лондона — назив раскрснице улица Краља Милана и Кнеза Милоша, која је назив добила по хотелу и кафани „Лондон”, изграђеним 1868. године.^[6]
• Код Цветка — назив пијаце „Звездара”, као и дела града око раскрснице Булевара краља Александра и Устаничке улице, настао по Цветковој механи, незваничном називу кафане „Врачарско поље”, власника Цветка Јовановића.^[7]
• Круг двојке
• Меандер — назив најдуже зграде у Београду, која представља спој девет ламела, изграђених 1960—1966. у новобеоградском блоку 21. Назив је добила због свог кривудавог облика, који подсећа на меандар (река кривудавог тока у облику латиничког слова S).^[8] Ова зграда се чето у медијима погрешно назива Кинески зид.
• Митићева рупа
• Плави мост
• Фонтана
• Шест каплара — назив стамбених кула у новобеоградском блоку 21 изграђених 1963. године. Назив су добиле јер су станове у овим зградама углавном добијала војна лица, односно припадници тадашње Југословенске народне армије (ЈНА).^[8]