Pređi na sadržaj

Šapsugi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Šapsugi (rus. Шапсуги, šaps. Шапсыг), jedno su od dvanaest čerkeskih plemena (Čerkezi su kavkaski narod koji pretežno živi u Rusiji i Turskoj).[1] Žive u Tuapsinskom i Lazarevskom okrugu — Krasnodarski kraj.[2] Nema preciznih podataka o promenama broja Šapsuga kroz vreme, jer na popisima nisu registrovani kao posebna grupa, ali prema indirektnim podacima, 1926. godine bilo je više od 4 hiljade Šapsuga, a danas pleme broji oko 10 hiljada ljudi.[2] Pored Rusije, veće šapsuške zajednice nalaze se u Turskoj, Izraelu (Kfar Kama), Jordanu, Iraku, Siriji, zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Krajem 1700-ih godina ovo pleme postaje sve bitnije i moćnije. Tokom 1860-ih, većina Čerkeza je ili ubijena ili se preselila u Tursku — Osmansko carstvo. Šapsugi govore šapsuškim dijalektom adigejskog jezika, a vera im je islam.[1]

Geografija

[uredi | uredi izvor]

Šapsugi u Rusiji žive na severnim obroncima Kavkaza, predstavljaju jednu od najvećih pricrnomorskih grupa Adigejaca. Naseljavaju zemlju između reke Džubge i reke Šahe (Mali Šapsug).[2]

Šapsuški nacionalni okrug

[uredi | uredi izvor]

Dana 6. septembra 1924. godine, boljševici su osnovali Šapsuški nacionalni region (Šapsugskiй nacionalьnый raйon) kao deo Crnomorskog okruga. U okrugu je bilo oko 3.400 Šapsuga, a centar okruga bio je obalni grad Tuapse. Početkom 1925. godine podeljena je na četiri sela: Karpovski, Kičmaj, Krasno-Aleksandrovski i Pseuško.

Nakon završetka Drugog svetskog rata, ovaj okrug je preimenovan u Lazarevski okrug.

1990. godine održan je prvi kongres plemena Šapsug, na kom je usvojena deklaracija o ponovnom uspostavljanju Šapsuškog nacionalnog regiona, a zvanično je prihvaćena 12. juna 1992. godine.[2]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Šapsuzi su bili veliko pleme koje je zauzimalo teritorije na obali Crnog mora i reke Kubanj. Različiti izvori pominju da je pre rata na Kavkazu broj Šapsuga bio u rasponu od 150.000 do 300.000. Postali su moćno pleme 1700—ih godina i tada nastaju prvi dogovori sa Rusima.[1] Šapsuzi su veoma aktivno učestvovali u Kavkaskom ratu. Imali su reputaciju nepobedivih ljudi i bili su jedno od poslednjih plemena koje je položilo svoje oružje pod pritiskom carskih trupa 1864. godine.[2] Nakon završetka rata, većina Šapsuga bila je prisilno iseljena u Tursku ili pobijena.[1] Ne više od 6.000 Šapsuga je ostalo na njihovoj rodnoj zemlji.

Kultura

[uredi | uredi izvor]

Kultura Šapsuga slična je svim ostalim plemenima Adigejaca. Sejali su pšenicu, raž, ječam, zob; Od kraja 18. veka kukuruz se široko rasprostranio. Poznati su po uzgoju konja. Značajno mesto je pripadalo vrtlarstvu i vinogradarstvu, ali i pčelarstvu.[2]

Muškarci nose krznene kapute u kombinaciji sa evropskim odelom, ženama je obavezna marama. Društveni i porodični život zadržao je mnoge patrijarhalne vrline: porodica i plemenska solidarnost, poštovanje starijih i dr. Venčanja su obično veoma raskošna i mogu trajati nekoliko dana, praćena konjaničkim takmičenjima. Folklor uključuje razne priče, mitove, legende.[2]

Šapsuške porodice

[uredi | uredi izvor]
čerkeski engleska
transkripcija 		čerkeski engleska
transkripcija 		čerkeski engleska
transkripcija 		čerkeski engleska
transkripcija 		čerkeski engleska
transkripcija 		čerkeski engleska
transkripcija
Nathъomэ яlIakъohэr Natkhoma Yalhakhokhar NэtIahъomэ яlIakъohэr Natkhoma Yalhakhokhar Koblы яlIakъohэr Kobl Yalhakhokhar Šъhьaptэhэ яlIakъohэr Shhaptakha Yalhakhokhar Gъuagъo-Šъэotэhmэ яlIakъohэr Ghorha-shawatkhma Yalhakhokhar Guaemэ яlIakъohэr Guayama Yalhakhokhar
Akьэžъ Achazh Abir (Abыr) Abir Ačъumыžъ Achmuzh Abrэgь Abreg BžьašIo Bzhasho BžыhьalI Bzhihalh
Ačъokъu Achoq Alaщэ Alasha Bastэ Basta Egъum Yagum Borэkъo Boraqo Gunaй Gunai
Bagьэ Baga Bэus Baws Batэ Bata Nэgъučъu Naghuchu Gusэr Gusar Dačъэ Dacha
Bzыщ Bzish Gъurыžъ Ghurezh Bgъanэ Bghana OgъulI Waghulh Džadэ Jada EkIuašъ Yaquash
Bыrkьэ Berka Dыžьы Dizh Džarыm Jarem Pcašэ Ptsasha Inыhъu Yinikho KIэsэbэžъ Chasabazh
BэgъэgušIu Baghagushu Dэdžэradžэ Dajaraja Dэbэhьu Dabahu Tыrkuao Tirquawa Kъanщэžь Qanshazh Kъэrэdžan Qarajam
Džarыm Jarem Ešъutalъэ Yashutalha Dэguf Daguf Hъud Khud Kъuadžэ Quaja LIыhъužъ Lhekhuzh
Emыzagъ Yamezagh KIakIыhъu Chachekhu LIыf Lhif HыdzэlI Khidzalh LIыhъužъыkъu Lhekhuzhequ Lъэcэrыkъu Lhatsariqu
Ergъužъ Yarghuzh MэzakIu Mazaku LIыhъužъ Lhekhuzh Hьagъur Haghur Lъэpšъыkъu Lhapshiqu Mэdžadžэkъu Majajaqu
KIuf Kuf Pэhъu Pakhu Nago Nago Hьahъu Hakhu Mыšъэ Misha Mэmэt Mamat
Kьэhъu Kakhu Thыžъ Tkhizh Naщэ Nasha Hьэlъakъu Halhaqu Mэt Met Mэt Met
LIыkьas Lhikas Hьazыkъu Haziqu Nэgъužъ Naghuzh Šъau Shaw PsэkIэkI Psachach Nэukъ Nawq
Mэlыщ Malish Hьahъuratэ Hakhurata Nэpsэu Napso Šъhьэlahъo Shhalakho Tыm Tim PщыukI Pshiwch
Mэfэud Mafawud Hьurыm Hurim Psэukъo Psoqo Ušъый Wshiy Sabыn (Sabыnыkъu) Sabeniqu)
Nathъo Natkho ŠIužъэkъu Shuzhaqu Pэkožъ Pakozh Hъun Khun ThьalI Thalh
NэmыlIэkъu Namilhaqu Šъuagьэ Shuaga RatIэkъu Rataqu Hьatыщ Hatish Hьagъun Haghun
Otэhь Watah Šъhьabэ Shhaba TIэšъu Tashu Čъušъhьэ Choshha HьamtIэhъu Hamtakhu
Sэhъut Sakhut ŠъhьakIumыdэ Shhakumida Tamuhъ Tamukh ŠIucIэ Shutsa
Thьэkъuahъo Thaquakho Thьakъuahъo Thaquakho Šъэgьašъ Shagash
Tыkъo Tiqo Tыu Tiw Šъэotэhьu Shawatahu
Tыu Tiw Hъupщ Khupsh Šыu Shiw
Hьapый Hapiy HъutIыžъ Khutezh ŠэkIolI Shakolh
Hьath Hatkh HьamtIыžъ (HьamtIэ) Hamtizh
Hьatыu Hatuw Hьantыu Hantuw
Šыumыžъ Shiwmizh Hьaratэ Harata
ŠэhэlI Shakhalh Hьэtaužъ Hatawzh
čemso Chemso ŠъэIužъu Shauzhu
Šъэumэn Shawman
ŠэrэlI Sharalh
Šэugьэn Shogan

Značajni ljudi

[uredi | uredi izvor]
  • Tirimüjgan Kadınefendi — majka sultana Abdula Hamida II
  • Karzeg Sait Bey (1887–1920)[3]
  • Hazret Sovmen
  • Suna Öz — majka dr Oza
  • Nili Natkho[4]
  • Bibras Natho

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g „Shapsug, Circassian in Russia”. 
  2. ^ a b v g d đ e „Šapsugi”. Arhivirano iz originala 18. 10. 2017. g. Pristupljeno 12. 09. 2017. 
  3. ^ „Karzeg Sait Bey”. 
  4. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 08. 08. 2010. g. Pristupljeno 12. 09. 2017. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шапсуги&oldid=28447766”