Pređi na sadržaj

Franc Velzer-Mest

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Franc Velzer-Mest
Franz Leopold Maria Möst
Velzer-Mest snimljen 27. februara 2020. kako diriguje Njujorškom filharmonijom
Puno imeFranz Leopold Maria Möst
Datum rođenja(1960-08-16)16. avgust 1960. (64 god.)
Mesto rođenjaLinc, Austrija
ZanimanjeDirigent
SuprugaAngelika
RoditeljiFranc i Marija Elizabet Mest
Veb-sajtwelsermoest.com

Franc Leopold Marija Mest (nem. Franz Leopold Maria Möst; Linc, 16. avgust 1960) je austrijski dirigent profesionalno poznat kao Franc Velzer-Mest. Trenutno je muzički direktor Klivlendskog orkestra.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Franc Mest je rođen je u Lincu u Austriji. Studirao je kod kompozitora Balduina Sulcera. Kao mladić u Lincu, učio je violinu i razvio interesovanje za dirigovanje. Nakon što je zadobio povrede u saobraćajnoj nesreći koja je dovela do oštećenja nerava, prekinuo je studije violine i fokusirao se na studije dirigovanja.[1]

Godine 1985. Mest je preuzeo umetničko ime Velzer-Mest na predlog svog mentora, barona Andreasa von Benigsena od Lihtenštajna, u znak omaža gradu Velsu u kojem je odrastao.[2] [3] Godine 1986. usvojio ga je Benigsen. Godine 1992. Velzer-Mest se oženio bivšom Benigsenovom ženom Angelikom.[4] [5] [6] Njegovi prvi veliki debi bili su na Salcburškom festivalu 1985. godine, nakon čega su usledili Londonski filharmonijski orkestar 1986. i Orketar muzičke škole iz Vintertura (nem. Orchester Musikkollegium Winterthur) 1988. godine.

Između 1986. i 1991. Velzer-Mest je bio glavni dirigent Simfonijskog orkestra Norčeping u Švedskoj, a 1990. postao je glavni dirigent Londonske filharmonije (engl. London Philharmonic Orchestra)[7] gde je dirigovao sve do 1996. godine.

Od 1995. do 2000. bio je muzički direktor Ciriške opere. Postao je generalni muzički direktor Ciriške opere u septembru 2005, sa originalnom posvećenošću Operi do 2011. Međutim, on je napustio funkciju u Cirihu u julu 2008, nakon što je pristao da služi u istom svojstvu u Bečkoj državnoj operi. Velzer-Mest je prvi put dirigovao u Bečkoj državnoj operi 1987. godine, kao zamena za Klaudija Abada u dirigovanju opere Đoakina Rosinija Italijanka u Alžiru. Austrijska vlada je 6. juna 2007. imenovala Velzer-Mesta da od septembra 2010. godine služi na poziciji generalnog direktora Bečke državne opere.[8] [9] Septembra 2014. najavio je ostavku iz Bečke državne opere, koja je stupila na snagu odmah.[10] Velzer-Mest je počasni član Bečkog pevačkog udružnja.[11] Dirigovao je Bečkom filharmonijom na Bečkom novogodišnjem koncertu 2011, 2013. i 2023.[12]

Velzer-Mest diriguje Njujorškom filharmonijom (27. februar 2020.)

Velzer-Mest je debitovao kao dirigent u Sjedinjenim Državama sa Simfonijom Sent Luisa 1989. godine. Prvi put je kao gost dirigovao Orkestrom Klivlenda u februaru 1993.[13] U sezoni 2002–03, Velzer-Mest je postao sedmi muzički direktor Klivlendskog orkestra. Njegov poslednji ugovor je produžen do sezone 2026–27.[14] Tokom svog mandata, Velzer-Mest je vodio stalnu rezidenciju orkestra u Muzikferajnu u Beču, koja je započela prvom evropskom turnejom Velzer-Mesta 2003. godine. Pored toga, pod Velzer-Mestom, orkestar je 2007. pokrenuo godišnji program u Karnevalskom centru za scenske umetnosti u Majamiju (engl. Carnival Center for the Performing Arts), koji je kasnije preimenovan u Centar za scenske umetnosti Adriena Aršt (engl. Adrienne Arsht Center for the Performing Artss). [15]

Pod Velzer-Mestom, orkestar je od 2009. počeo da predstavlja trogodišnji ciklus opera Mocarta i Da Ponta: Figarova ženidba, Don Đovani i Tako čini sve, kao i Salome Riharda Štrausa (2011–2012), Janačekovu Lukava mala lisica (2013–2014 i 2017–2018), Štrausovu Dafnu (2014–2015) i Arijadnu na Naksosu (2018–2019), Bartokovog Čudesnog Mandarina i Dvorac Plavobradog u sezoni 2015-16, i Debisijevu Peleas i Melisanda (2016–17).[16]

Velzer-Mest je 2020. objavio svoju autobiografiju Kako sam otkrio tišinu: Molba protiv svetske buke (nem. Als ich die Stille fand: Ein Plädoyer gegen den Lärm der Welt). Autobiografija je objavljena na engleskom u maju 2021. pod naslovom From Silence: Finding Calm in a Dissonant World.[17] [18]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Hewett, Ivan (18. 8. 2005). „Why all those insults made me stronger”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  2. ^ „"Was glauben Sie?" – Der Dirigent Franz Welser-Möst” (na jeziku: nemački). ORF Religion. 25. 2. 2006. Arhivirano iz originala 8. 2. 2012. g. Pristupljeno 4. 9. 2007. 
  3. ^ „Der Auslandsösterreicher des Jahres 2001–Franz Welser-Möst” (PDF). RotWeissRot (na jeziku: nemački). Auslandsösterreicher-Weltbund. januar 2003. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 11. 2005. g. Pristupljeno 4. 9. 2007. 
  4. ^ Lebrecht, Norman (12. 2. 2004). „Franz Welser-Möst — The conductor they loved to hate”. La Scena Musicale. Pristupljeno 4. 9. 2007. 
  5. ^ Lebrecht, Norman (16. 8. 2000). „He might be smiling now... — Franz Welser-Möst Returns to Conduct the Proms”. La Scena Musicale. Pristupljeno 4. 9. 2007. 
  6. ^ Naredi-Rainer, Ernst (27. 6. 2006). „Schwierige Annäherung an Wien”. Neue Vorarlberger Tageszeitung (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 29. 9. 2007. g. Pristupljeno 4. 9. 2007. 
  7. ^ Kenyon, Nicholas (15. 3. 1992). „A Young Conductor Starts at the Top”. The New York Times. Pristupljeno 3. 11. 2007. 
  8. ^ Pelinka, Nikolaus (6. 6. 2007). „Kulturministerin Claudia Schmied: "Dominique Meyer wird 2010 Direktor der Wiener Staatsoper"” (na jeziku: nemački). Bundesministerium für Unterricht, Kunst und Kultur. Pristupljeno 4. 9. 2007. 
  9. ^ Westphal, Matthew (6. 6. 2007). „Vienna State Opera Appoints Dominique Meyer Its Next Director, with Franz Welser-Möst as Music Director”. Playbill Arts. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 16. 7. 2007. 
  10. ^ Lewis, Zachary (5. 9. 2014). „Cleveland Orchestra music director Franz Welser-Most resigns from Vienna State Opera”. The Plain Dealer. Cleveland, Ohio. Pristupljeno 3. 10. 2014. 
  11. ^ Dr. Reiber. „Wiener Singverein” (na jeziku: nemački). Wiener Singverein. Arhivirano iz originala (Microsoft Word) 28. 7. 2007. g. Pristupljeno 30. 8. 2008. 
  12. ^ Tošić, Ljubiša (1. 1. 2023). „Neujahrskonzert mit Franz Welser-Möst: Knapp am Klimaprotest vorbei!”. Der Standard. Pristupljeno 2. 1. 2023. 
  13. ^ „Cleveland Hails New Conductor”. Sun-Sentinel. 16. 9. 2012. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. Pristupljeno 3. 10. 2014. 
  14. ^ „The Cleveland Orchestra and Music Director Franz Welser-Möst extend acclaimed partnership to 2027” (Saopštenje). Cleveland Orchestra. 21. 9. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2019. 
  15. ^ Johnson, Lawrence A. (24. 3. 2017). „Cleveland Orchestra slashes 2018 Arsht residency with no explanation to Miami”. South Florida Classical Review. Pristupljeno 4. 1. 2021. 
  16. ^ „A Century of Excellence: An Extraordinary Future”. Cleveland Orchestra. 
  17. ^ „Franz Welser-Möst's new book, From Silence: Finding Calm in a Dissonant World, to be published in the U.S. in May” (Saopštenje). Cleveland Orchestra. 2. 4. 2021. Pristupljeno 8. 1. 2023. 
  18. ^ Welser-Moest, Franz (29. 6. 2021). From Silence. Clearview. ISBN 978-1-908337-60-3. 

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франц_Велзер-Мест&oldid=28803417”