Stojan Čupić

Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. Pomozite u njegovom poboljšavanju navođenjem preciznijih izvora. (detaljnije o uklanjanju ovog šablona obaveštenja)

Biografije možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: ?. Ako ste u mogućnosti, poboljšajte ovaj Biografije. (januar 2012) (detaljnije o uklanjanju ovog šablona obaveštenja)

Stojan Čupić
Stojan Čupić
Datum rođenja	1765.
Mesto rođenja	Piva, Osmansko carstvo
Datum smrti	1815.
Mesto smrti	Zvornik, Osmansko carstvo

Stojan (Dobrilović) Čupić , poznat i pod imenom Zmaj od Noćaja (Piva, 1765 — Zvornik, 1815) bio je jedan od najznačajnijih vojvoda Prvog srpskog ustanka.

Stojan je rođen u Pivi, u Hercegovini negde oko 1765. godine. Veoma rano je ostao bez roditelja, pa iako mlad, ali i najstariji u porodici, odlučio je da se preseli u Srbiju. Sa tri sestre zaputio se u Mačvu u Crnobarski salaš, gde mu je živeo deda po ocu. Iako krajem 18. veka u Srbiji nije bilo nikakvih škola u kojima bi se deca opismenjavala, Stojanu je to nekako pošlo za rukom, verovatno, smatra se, u nekom od mačvanskih manastira.^[1]

U Crnobarskom salašu i okolini počeo je da se bavi trgovinom stoke. Bistrog, okretnog i odlučnog momka zapazio je Strahinja Čupić iz susednog Noćajskog Salaša. Mladić mu se svideo, pa mu je predložio da ga posini. Stojan je to prihvatio i svom imenu dodao poočimovo prezime Čupić. Strahinja mu je dodelio nešto zemlje i uputio ga kako da je obrađuje. Stojan se oženio, a legende u Srbiji kažu da je Čupić čak tri puta na svojim njivama nailazio na zakopani novac.^[1]

Početkom pobune protiv dahija Čupića je zatekao kao čuvenog i poštovanog domaćina. Čim je saznao za početak bune on je oko sebe počeo da okuplja ljude i priprema zasede Turcima na putevima i prolazima. Postao je jedan od najznačajnijih vojvoda Prvog srpskog ustanka, poznat i pod imenom Zmaj od Noćaja. Istakao se u bojevima na Mišaru (gde je izazvao i pobedio turskog junaka Musu Sarajliju) i na Crnobarskom Salašu (u kojoj je pobedio Mehmed-kapetana). U boju kod Bajine Bašte je prešao preko Drine i izazvao na megdan bega Zumbulića. U borbi na Glavici preko Drine je spasao Cincar Janka. Ostao je zapamćen u narodnoj epskoj pjesmi „Zmaj od Noćaja“. Bio je poznat i kao dobar govornik, a o tome govore i Karađorđeve reči: Ko mi nadgovori Čupića i natpiše Molera, daću što zatraži.^[2]

Nakon propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine otišao je u Srem. Međutim, ubrzo se vratio i krijući se po Mačvi očekivao je novi ustanak. Na početku Drugog srpskog ustanka sastao se u Valjevu sa Milošem Obrenovićem i započeo je sa organizovanjem ustanka u Mačvi.^[3] Uhvaćen je u turskoj zasedi i potom ubijen u Zvorniku juna 1815,^[4] gde je i sahranjen.^[5] Smatralo se da je bio žrtva izdaje, ali nije sigurno čije - kneza Miloša ili seljaka koji su se razilazili s njim povodom dizanja ustanka.^[4] Sokolsko društvo u Bogatiću je na leto 1938. odlučilo da bude prenet u njegovu zadužbinu u Salašu Noćajskom,^[6] a sledećeg septembra mu je podignut spomenik na zvorničkom groblju.^[7]

• Zmaj od Noćaja (album)
• Sabor vojvode Stojana Čupića

• Jovan R. Ćalasan: Znameniti ljudi Pive, Novi Sad 2003.

Stojan Čupić na Vikimedijinoj ostavi.

Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Boj na salašu.

• „Ko je izdao Zmaja od Noćaja“, Zoran Milošević, Srpsko nasleđe, istorijske sveske, broj 13, januar 1999.
• Biografija Zmaja od Noćaja, etno kuća, galerija slika
• „Kako je ubijen Zmaj od noćaja“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2013), Vlada Arsić, Press magazin, istorijska čitanka, 18. januar 2008.
• Ko je ubio Zmaja?, Vlada Arsić, Politikin zabavnik, 2011.