Sveta Varvara

Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: članak je napisan hagiografskim stilom, a takođe je najverovatnije i istorijski neutemeljen. Ako ste u mogućnosti, poboljšajte ovaj članak. (detaljnije o uklanjanju ovog šablona obaveštenja)

Sveta Varvara (grč. Αγία Βαρβάρα) ( 3. vek n.e., Nikomedija — 4. decembar 306, Nikomedija), poznata kao i Sveta Barbara, je hrišćanska mučenica i svetiteljka. Sveta Varvara je zaštitnica rudara, vatrogasaca i artiljerije.

Živela je u 3. veku, u vreme rimskog cara Maksimijan. Otac joj je bio po imenu Dioskor. Bio je mnogobožac i vrlo strogo je vaspitavao svoju kćer. Ali jednom prilikom, kada je hteo da zida kupatilo, on zapovedi da se naprave dva prozora, a Varvara je zatražila tri, za Oca, Sina i Svetoga Duha. Kada je ovo čuo, njen otac je bio sablažnjen što mu je kćerka hrišćanka. Odvukao ju je kod starešine oblasti, gde devojka hrabro prizna da je hrišćanske vere i da se nikada neće pokloniti idolima.

Zbog takvih njenih reči, staviše je na muke, najpre je istukoše, palili su joj rebra i grudi, a na kraju su je svukli do gola i tako gradom proveli. Sam otac Dioskor je svojoj kćeri odsekao glavu. Tako se ova mlada devojka žrtvovala za Hrista, a njenog oca je stigla zaslužena kazna - jednom ga je pogodio grom i skončao je u mukama.

Na ikoni se sv. Varvara predstavlja u običnom tadašnjem ženskom odelu sa krstom i mitrom u ruci.

Otac ove slavne sledbenice Hristove, koja se od ranih leta unevesti Hristu, po imenu Dioskor, beše znamenit položajem i bogatstvom u gradu Iliopolju Misirskom, a u veri neznabožac. Svoju ćerku jedinicu, mudru umom i krasnu likom, zatvori Dioskor u kulu visoku, okruži je svim ugodnostima, dade joj sluškinje na službu, postavi idole za klanjanje, sazida joj kupatilo s dva prozora. Posmatrajući kroz prozor kule zemlju dole i zvezdano nebo gore, Varvari se otvori um blagodaću Božjom, te poznade jedinog istinitog Boga Tvorca, iako nemade nikoga od ljudi za učitelja u tome. A kada se njen otac jednom udalji iz grada, ona iziđe iz kule i, po Božjem Promislu, srete se s nekim hrišćankama, koje joj javiše istinu vere Hristove. Srce se Varvarino rasplamti ljubavlju prema Hristu Gospodu. Ona naredi, te se proseče i treći prozor na kupatilu, da tri prozora budu simvolom Svete Trojice; na jednoj steni u kupatilu prstom nacrta krst i krst se udubi u kamen kao gvožđem urezan; iz njene stope na podu kupatila proključa izvor vode, koja docnije mnogima pričini isceljenje od bolesti. Uznav Dioskor veru svoje ćerke, izbi je surovo, istera iz kule i pojuri za njom da je ubije. Stena se jedna rastupi i sakri Varvaru od surovog oca. Kada se ponovo javi, otac je odvede načalniku Martijanu, kome predade ćerku na mučenje. Nevinu Varvaru razdenuše i šibahu, dok joj celo telo ne bi pokriveno krvlju i ranama. U tamnici javi joj se sam Gospod s angelima i isceli je. Videvši to, neka žena Julijanija, i sama poželi mučeništva. I behu obe strašno mučene i s porugom po gradu vođene. Odsekoše im grudi ženske, i krv mnoga iz njih isteče. Najzad ih izvedoše na gubilište, gde sam otac zakla ćerku svoju, a vojnici Julijaniju. Toga istog dana udari grom u kuću Dioskorovu i ubi i njega i Martijana. Postrada sveta Varvara 306. godine. Mošti joj se čudotvorne nalaze u Kijevu. Proslavljena u Carstvu Hristovome, ona se mnogo puta javljala do dana današnjega, ponekad sama, ponekad u pratnji Presvete Bogorodice.

Postoji narodni običaj da se uoči svete Varvare kuva žito, varica i uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se sutra na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.

U Srba je narodna godina, kao i crkvena danas, počinjala 1. septembra, pošto se pobere letina, pa je zato Varvarin dan bio prvi dan u ovoj godini u kome su počinjala vračanja.

Kad se vari varica deca u Boki pevaju:

Vari vari varice,

Da se radu jarice

I bijele jagnjice

i detici i juncici.

Varica se jede hladna i drugi i treći dan i zato se peva:

Varvarica vari,

A Savica ladi,

Nikolica kusa.

Pravoslavna crkva proslavlja Svetu Varvaru 4. decembra po Starom kalendaru tj. 17. decembra po novom kalendaru. Njen kult je bio jak na južnom Jadranu, pa danas imamo brda, ostvra, crkve, sela, izvore... po njoj nazvane, kao ostvro Sutvara, crkva Svete Varvare u predelu Žabnjak na Lumbardi^[1][2], Varino brdo na Konavlima sa crkvicom Svete Varvare^[3] ,Sutvara u Grblju kod Budve, sa crkvom Sv. Varvare, crkva Sv. Varvare u Morinju, nekada pravoslavna, a danas katolička i posvećena Sv. Trifunu (do nje je izvor Sutvara)...

• Sveta velikomučenica Varvara