Rudolf I od Nemačke

Ovaj članak ne navodi nijedan izvor. Poboljšajte ga dodavanjem referenci ka pouzdanim izvorima. Sadržaj nepotkrepljen izvorima može biti doveden u pitanje, a potom i izbrisan. Pretraži Google: "Rudolf I od Nemačke" (vesti · novine · knjige · akademik · besplatne slike) · JSTOR Pretraži Google: "Rudolf I od Nemačke" (vesti · novine · knjige · akademik · besplatne slike) · JSTOR (detaljnije o uklanjanju ovog šablona obaveštenja)

Rudolf I Habzburg
Rudolf I Habzburg, statua u katedrali u Špajeru.
Lični podaci
Datum rođenja	(1218-05-01)1. maj 1218.
Mesto rođenja	Špejer,
Datum smrti	15. jul 1291.(1291-07-15) (73 god.)
Mesto smrti	Špejer,
Porodica
Supružnik	Gertrude of Hohenburg, Isabella of Burgundy, Queen of Germany
Potomstvo	Matilda Habzburška, Albreht I Habzburški, Catherine of Habsburg, Agnes of Habsburg, Clemence of Austria, Rudolf II, vojvoda Austrije, Judita od Habzburga, Hedwig of Habsburg, Hartmann von Habsburg
Roditelji	Albert IV, grof Habzburga Hedwig of Kyburg
Dinastija	Habzburzi
Prethodnik	Ričard Kornvolski
Naslednik	Adolf Vajlburški

Rudolf I Habzburg (takođe poznat i kao Rudolf Nemački, Rudolf Habzburški, njem. Rudolf von Habsburg, lat. Rudolfus; 1. maj 1218 — 15. jul 1291) je bio kralj Nemačke (1273—1291). i odigrao je ključnu ulogu u uspostavljanju vodeće uloge dinastije Habzburg među nemačkim dinastijama

Kada mu je 1239. umro otac Rudolf je nasledio Alzas i Argau.

Često je posećivao dvor svoga kuma cara Fridriha II, a za svoju lojalnost prema Fridrihovom sinu Konradu IV bogato je nagrađivan velikim posedima. Papa Inoćentije IV ga ekskomunicira 1254. zbog njegove podrške kralju Konradu IV.

U Nemačkoj je usledilo razdoblje nereda posle pada Hoenštaufovaca, pa se Rudolfu ukazala prilika da poveća svoje posede. Od žene je nasleđivao jedne posede, a druge posede dobija posle ujakove smrti. Posedovao je i velika imanja u današnjoj Švajcarskoj i u Alzasu. Postao je najmoćniji plemić Švapske, iako još nije bio vojvoda.

U Nemačkoj je posle nestanka dinastije Hoenštaufen vladao vakuum. Posle smrti Ričarda Kornvolskog sastaju se nemački kneževi izbornici. Rudolf je izabran za kralja Nemačke u Frankfurtu 29. septembra 1273. godine. Krunisan je 24. oktobra 1273. u Ahenu. Da bi dobio papinu podršku odriče se svih carskih prava u Rimu, papske teritorije i Sicilije i pored toga obećava da će predvoditi krstaški rat. Papa Grgur X je ne samo priznao Rudolfa kao kralja Nemačke, nego je i nagovorio je Alfonsa X da učini to isto. Alfonso X je bio unuk Filipa Švapskog i bio je izabrani kralj Nemačke iz 1257. godine.

Na saboru u Nirenbergu novembra 1274. odlučeno je da moraju biti vraćeni svi krunski posedi zaposednuti posle smrti Fridriha II. Osim toga donesena je i odluka da češki kralj Otakar II Pšemisl mora priznati novoga kralja. Otakar je odbio da vrati otete pokrajine Austriju, Štajersku, Korušku i Kranjsku. Austrijom i tim provincijama je do 1248. vladala dinastija Babenberg, koja je ostala bez muških naslednika. Otakar je preuzeo te provincije u ime svoje prve žene i pri tome se svađao sa drugim pretendentom na to nasleđe. Kralj Rudolf proglašava te provincije krunskim zbog izostanka nasleđa kroz mušku liniju. Ta kraljeva interpretacija nije bila u skladu sa zakonima o nasleđivanju, pa je došlo do spora.

Protiv češkog kralja Otakara II Pšemisla proglašen je rat juna 1276. godine. Češki kralj je izgubio saveznika, vojvodu donje Bavarske, koji je prešao na kraljevu stranu. Zbog toga je Otakar bio prinuđen da preda 4 provincije pod kraljevsku upravu. Kada je to učinio Otakar je proglašen kraljem Bohemije (Češke), a Otakarov sin Vaclav II Pšemisl se verio sa ćerkom nemačkog kralja. Ubrzo posle toga Otakar počinje da se predomišlja da ne preda provincije, pa ulazi u savez sa nekim poljskim i nemačkim kneževima. Rudolf Habzburški je ušao u savez sa kraljem Ugarske Ladislavom IV. Rudolf je dao dodatne privilegije građanima Beča. Dve vojske su se sukobile 26. avgusta 1278. na bici na Moravskom polju. Otakar je izgubio i bitku i život. Rudolf Habzburški je pokorio i Moravsku.

Rudolf se potpuno posvetio učvršćenju vlasti u novim kraljevskim posedima, Austriji i okolnim provincijama. Nekoliko godina je potrošio dok nije potpuno uspostavio svoju vlast. Ipak i dalje je imao teškoća da te provincije pretvori u nasledni habzburški posed. Tek decembra 1282. uspeva da savlada otpor plemstva u te 4 provincije. Postavio je svoje sinove Albrehta I i Rudolfa II na čelo vojvodstva Austrije i Štajerske i time su udarenu temelji značaja kuće Habzburg. Tokom 1286. predao je provinciju Korušku Albertovom tastu.

Na zapadu Rudolf prisiljava grofa burgundijskog Palatinata da mu preda 1281. neke teritorije. Građane Berna je naterao da mu plaćaju danak.

Rudolf nije bio preterano uspešan u uspostavljanju unutrašnjeg mira u Nemačkoj. Od 1250. do 1273. tokom interegnuma u Nemačkoj je zavladalo razdoblje bezvlašća. Tokom toga perioda mnogi su zaustavljali trgovačke brodove na Rajni zahtevajući plaćanje poreza ili carina, koje nisu bile odobrene od kralja ili cara. Ti pljačkaški baroni postali su velika prepreka trgovini, a operisali su i tokom Rudolfove vlasti. Rudolf se nije na vreme obračunao sa njima. Ipak decembra 1289. predvodi jednu ekspediciju u Tiringiju i pri tome razara mnoge zamkove barona-pljačkaša.

Tokom 1291. pokušao je da osigura izbor svoga sina Albrehta za nemačkog kralja. Međutim kneževi su to odbili, pod izgovorom da ne mogu podržavati dva kralja, a zapravo bojeći se narasle moći Habzburga.

Rudolf I od Nemačke na Vikimedijinoj ostavi.