Prozna eda

Prozna eda, takođe poznata kao mlađa eda, Snorijeva eda (Islandski. Snorra Edda) ili, istorijski, samo kao "Eda", je književno delo na staronordijskom napisano na Islandu početkom 13. veka. Pretpostavlja se da je rad napisao, ili barem sastavljao, islandski naučnik i istoričar Snori Sturluson oko 1220. godine.

Prozna eda je prvobitno nazivana samo "Эda", ali je kasnije pereimenovana u Proznu Edu u savremenim kolekcijama za razliku od zbirki pod nazivom "Poetska eda" , koji je u velikoj meri zasnovan na Kodeks Reginusu, zbirka pesama, sačinjen nakon Эda u 13. veku na Islandu.^[1] U to vreme, verzija Prozna eda je bila dobro poznata na Islandu, ali naučnici su sugerisali da je tu nekada bila starija eda u kojoj se nalaze stihovi, koji su citirani u Snorijevoj edi.

Etimologija reči "Eda" ostaje neizvesna. Postoji mnogo hipoteza i malo saglasnosti.

Neki tvrde da reč potiče od imena Odi, grad na jugu Islanda, gde je Snori odrastao. Eda može da znači "knjiga o Odiju." Međutim, ova pretpostavka se, obično odbacuje. Zato što sa tačke gledišta lingvistike i istorije"^[2] , Snori nije živeo u Odiju kada je komponovao ovo delo.

Prolog je prva od četiri knjige, i sastoji se od hrišćanskih mitova, za koje se pretpostavlja da imaju paralelu sa istorijskim činjenicama, o poreklu nordijske mitologije. Skandinavske bogovi su opisani kao trojanski ratnici, koji su ostavili Troju posle pada grada. Prema Edi, ovi ratnici su se naselili u Severnoj Evropi, gde su bili prihvaćeni kao božanski kraljevi, zbog njihove visoke kulture i tehnologije. Nakon njihove smrti zbog obreda koji su preduzimani nad njihovim grobnicama oni prerastju u paganski kult, pretvarajući ih u bogove. Aleksandar Brus predložio da je Snori bio u posedu nekih religiskih tekstova iz Anglo-Saksonske engleske i usko se držao teksta kada je pisao detaljan spisak bogova i heroja.

Gilfagining (staroisland. "Prevara Gilfija")^[3] je prva knjiga posle prologa. Gilfaninig se bavi stvaranjem i uništavanjem sveta nordijskih bogiva, i mnogih drugih delova nordijske mitologije. 

Skaldskaparmal je treća knjiga Ede. Ona se sastoji iz dijaloga između Aegira, nordijskog boga mora, i Bragija, boga poezije.

Hatatal je zaključni deo Ede. Taj deo su sastavili Islandski pesnici, političari, i istoričar Snori Sturlson. Ovaj deo Ede je sastavljen koristeći standardni staronordijski stih, međutim Snori je imao deskriptivni pristup tako da je Hatatal pun opisa za razliku od ostalih pesama..