Programiranje vođeno vremenom

Ovaj članak ne navodi nijedan izvor. Poboljšajte ga dodavanjem referenci ka pouzdanim izvorima. Sadržaj nepotkrepljen izvorima može biti doveden u pitanje, a potom i izbrisan. Pretraži Google: "Programiranje vođeno vremenom" (vesti · novine · knjige · akademik · besplatne slike) · JSTOR Pretraži Google: "Programiranje vođeno vremenom" (vesti · novine · knjige · akademik · besplatne slike) · JSTOR (detaljnije o uklanjanju ovog šablona obaveštenja)

Vreme-pokretno programiranje je paradigma kompjuterskog programiranja, gde kontrola protoka računarskog programa pokreće sat i često se koristi u realnom računarskom vremenu. Program je podeljen u niz zadataka (tj procesa ili tema), od kojih svaki ima periodično aktiviranje obrazaca. Obrasci za aktiviranje se čuvaju u depeši stola naloženog vremena. The Least-Common-Multiple (LCM) svih perioda-a određuje dužinu otpremne tabele. Planer programa depeša zadataka konsultovaće sledeći ulazak u dispečersku tabelu. Nakon obrade svih stavki, ona vraća petlju nazad na početak tabele.

Paradigma programiranja se uglavnom koristi za bezbednost kritičnih programa, jer je ponašanje ovog programa je veoma deterministički. No spoljni događaji mogu da utiču na kontrolni protok programa, po istom obrascu (npr, opis dispečerske tabele) će se ponoviti s vremena na vreme. Međutim, vreme mirovanja procesora je takođe veoma deterministički, omogućavajući raspisivanje drugih ne-kritičnih zadataka kroz višak krađa tehnika tokom ovih idle perioda.

Mana sa metodom je da program postaje statičan (u smislu da male promene mogu rekompajlirati u velike efekte za izvršenje strukture), a nepogodan za aplikacije koje zahtevaju veliku količinu fleksibilnosti. Na primer, vreme izvršenja zadatka može se promeniti ako se programski kod menja. Kao posledica toga, nova depeša stola mora da se regeneriše za ceo set zadataka. Takva promena može zahtevati skupo ponovno ispitivanje kao što je često potrebno u kritičnim bezbednosnim sistemima.