Perica Ognjenović

Perica Ognjenović
Lični podaci
Puno ime	Perica Ognjenović
Datum rođenja	(1977-02-24)24. februar 1977. (47 god.)
Mesto rođenja	Smederevska Palanka, SFRJ
Visina	1,70 m
Pozicija	napadač
Juniorska karijera
	Mladost Goša
Seniorska karijera
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1993—1994	Mladost Goša	28	(9)
1994—1998	Crvena zvezda	78	(19)
1999—2001	Real Madrid	12	(0)
2002	Kajzerslautern	2	(0)
2003	Dalijan	2	(0)
2003—2004	Dinamo Kijev	2	(0)
2005	Anžer	7	(0)
2006	Selangor	16	(2)
2006—2008	Ergotelis	26	(3)
2008—2009	Kalitea	9	(1)
2009—2011	Jagodina	43	(3)
Reprezentativna karijera
1995—1998	SR Jugoslavija	8	(0)
Trenerska karijera
2015—2016	Crvena zvezda (mlađe kat.)
2017	Srbija do 17
2017—2018	Srbija do 18
2020	Zvijezda 09
2023	Metalist Harkov

Perica Ognjenović (Smederevska Palanka, 24. februar 1977) je bivši srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.

Ognjenović je prve fudbalske korake napravio u lokalnom klubu Mladost Goša iz Smederevske Palanke. Za seniorski tim je debitovao sa šesnaest godina. Klub se tada takmičio u trećoj ligi. Tokom 1994. godine prelazi u Crvenu zvezdu.

Već u prvoj sezoni je osvojio duplu krunu. Dobio je šansu na tri utakmice u šampionatu i jednoj u Kupu, u timu gde su vedete bili Darko Kovačević, Dejan “Rambo“ Petković, Nebojša Krupniković, Zvonko Milojević… Već u narednoj sezoni je postao standardan prvotimac. Odigrao je 33 utakmice u šampionatu – najviše od svih igrača u ekipi i postigao osam golova, dok je u pohodu na trofej u Kupu Jugoslavije zabeležio osam nastupa uz tri postignuta gola, od kojih je jedan u pobedi protiv Loznice (6:1), postigao direktno iz kornera. U sezoni 1996/97, Zvezda je u Kupu pobednika kupova izbacila škotski Harts i nemački Kajzerslautern (4:0 u Beogradu posle produžetaka), dok je tim Barselone ipak bio previsoka prepreka u osmini finala. Ekipa je treći put uzastopno trijumfovala u nacionalnom kupu, u kojem je Perica odigrao šest utakmica, dok je u Kupu kupova zabeležio pet nastupa. U drugom delu sezone je zbog povrede ispao iz ritma, pa je ulazio sa klupe u finišu šampionata.

U sezoni 1997/98. potpuno je bljesnuo i odigrao najbolju sezonu u karijeri. Sa dva gola rešio je 108. večiti derbi protiv Partizana (2:0).^[1][2] I naredna dva derbija crveno-beli su dobili, 109. sa 2:1, a 110. derbi sa čak 4:0 uz još jedan pogodak Perice Ognjenovića.^[3][4] Ipak, te sezone je Obilić stigao do titule ispred Zvezde. Perica je u šampionatu odigrao 24 utakmice uz devet postignutih golova.

Od leta 1998. godine, Ognjenović je poneo i kapitensku traku nakon prelaska Dejana Stankovića u Lacio. Perica je pružio sjajne partije u Kupu UEFA 1998/99. postigavši čak šest golova u sedam utakmica i bio je najbolji strelac tima te sezone u takmičenju koje danas nosi naziv Liga Evrope. Protiv gruzijskog Kolhetija postigao je tri gola u prvom kolu kvalifikacija (jedan u pobedi od 4:0 na gostovanju,^[5] a dva u ubedljivom trijumfu od 7:0 u Beogradu).^[6] U sledećoj kvalifikacionoj rundi protivnik je bio ruski Rotor iz Volgograda, protiv koga je bio strelac po jednog pogotka u Rusiji i na beogradskoj Marakani u dve pobede od po 2:1. U strelce se upisao i protiv francuskog Meca u pobedi od 2:1 u prvom meču prvog kola.^[7] U revanšu nije igrao zbog parnih žutih kartona, a Zvezda je u dramatičnoj utakmici prošla na penale. Naredni protivnik bio je Lion, a Zvezdi zbog političke situacije nije dozvoljeno da dočeka francuski tim u Beogradu, već u Bukureštu, gde je Lion slavio sa 2:1. U Francuskoj crveno-beli nisu imali velike šanse za prolaz i porazom od 2:3 oprostili su se od takmičenja u Evropi.

Ognjenović je u januaru 1999, u samoj završnici zimskog prelaznog roka, prešao u Real Madrid.^[8] Pregovori menadžera Zorana Vekića i tada prvog čoveka Reala Lorenca Sansa potrajali su jer su Madriđani imali višak fudbalera u napadu. Na kraju je odlučeno da Samjuela Etoa pošalju na pozajmicu kako bi napravili prostor za Ognjenovića.^[8] Ognjenović kod trenera Gusa Hidinka nije dobio šansu, a debitovao je za Real u završnici sezone 1998/99. kod narednog trenera, Džona Tošaka. Najviše vremena na terenu je proveo u sezoni 1999/00. kod trenera Visente Del Boskea. Zabeležio je 11 prvenstvenih nastupa, uglavnom ulazeći u igru sa klupe.^[9] Nastupio je i na pet utakmica u Kupu Španije, a u ovom takmičenju je postigao i svoj jedini gol za Real, 3. februara 2000. u osmini finala protiv Saragose.^[10] Osvojio je Ligu šampionu 1999/00. sa Realom, ali je u ovom takmičenju nastupio na samo na dve utakmice, provevši na terenu ukupno 15 minuta (11 minuta protiv Bajerna u grupi, i četiri minuta protiv Mančester junajteda u četvrtfinalu).^[9] U sezoni 2000/01. Real je osvojio titulu prvaka Španije, ali Ognjenović u ovoj sezoni nije zabeležio nijedan nastup pa mu se ovaj trofej ne pripisuje. U avgustu 2001. je raskinuo ugovor sa Realom.^[11]

Nakon što je napustio Real, Ognjenović narednih šest meseci nije imao klub, pa je trenirao sa svojim trenerom.^[12] U januaru 2002, je nakon odrađene probe potpisao ugovor sa nemačkim bundesligašem Kajzerslauternom.^[13][14] U Kajzerslauternu je zabeležio tek dva prvenstvena nastupa, i na kraju sezone 2001/02. je napustio klub. U januaru 2003. odlazi na probu u kineski Dalijan, čiji je trener bio Milorad Kosanović.^[15] U ovom klubu se zadržao tek oko dva meseca.^[16] U novembru 2003. potpisuje za Dinamo Kijev.^[17] U ukrajinskom klubu je proveo nešto više od godinu dana, ali je tokom tog perioda uglavnom igrao za B tim.^[18] U drugom delu sezone 2004/05. je igrao za francuskog drugoligaša Anžer, a u maju 2006. odlazi u Maleziju gde potpisuje za Selangor.^[19] U decembru 2006. se vraća u evropski fudbal i potpisuje za grčkog prvoligaša Ergotelis.^[20] Nakon godinu i po dana napušta Ergotelis, a zatim u sezoni 2008/09. igra za grčkog drugoligaša Kaliteu.^[21]

Ognjenović je 29. jula 2009. godine potpisao za Jagodinu,^[22] pa se tako posle više od deset godina vratio u srpski fudbal. Debitovao je za Jagodinu u 1. kolu takmičarske 2009/10. u Superligi Srbije, kada je na gradskom stadionu u Jagodini gostovala Crvena zvezda. Gosti iz Beograda su slavili sa 3:0, a Ognjenović je na teren ušao u 58. minutu umesto Irfana Vusljanina.^[23] Prvi gol u dresu Jagodine je postigao 6. marta 2010. u pobedi nad OFK Beogradom 3:2.^[24] Dva gola je postigao 17. aprila 2010. u pobedi 1:4 na gostovanju BSK Borči.^[25] Jagodina je sezonu 2009/10. završila na šestom mestu Superlige Srbije, a Ognjenović je u ovom takmičenju na 25 odigranih utakmica postigao tri gola i zabeležio pet asistencija.^[26]

Ognjenović je proveo i sezonu 2010/11. u Jagodini, u kojoj je odigrao 18 prvenstvenih utakmica.^[27] Nakon ove sezone je završio igračku karijeru.^[28]

U dresu reprezentacije SR Jugoslavije je odigrao osam utakmica.^[21] Debitovao je 12. novembra 1995. godine protiv El Salvadora (4:1), a poslednji meč je odigrao protiv SAD u pobedi od 1:0 na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. godine, kada je u igru ušao u 30. minutu. Na tom Mundijalu ulazio je u igru u drugom poluvremenu mečeva protiv Irana (1:0) i Nemačke (2:2).

Leta 2015. je počeo da radi u omladinskoj školi Crvene zvezde.^[29] U februaru 2017. je postavljen za selektora reprezentacije Srbije do 17. godina.^[30] Uspeo je ovu selekciju da odvede na Evropsko prvenstvo 2017. u Hrvatskoj.^[31] U konkurenciji Nemačke, Republike Irske i Bosne i Hercegovine, Srbija nije uspela da prođe grupnu fazu na Evropskom prvenstvu.^[32] Nakon toga je Ognjenović bio selektor i reprezentacije Srbije do 18. godina, a sa te pozicije je smenjen u avgustu 2018.^[33]

U martu 2020. je preuzeo bosanskohercegovačkog premijerligaša Zvijezdu 09.^[34]

• Prvenstvo SR Jugoslavije (1) : 1994/95.
• Kup SR Jugoslavije (3) : 1994/95, 1995/96, 1996/97.

• UEFA Liga šampiona (1): 1999/00.

• Prvenstvo Ukrajine (1): 2003/04.
• Kup Ukrajine (1): 2004/05.

• Perica Ognjenović na sajtu National Football Teams (jezik: engleski)
• Perica Ognjenović na sajtu BDFutbol (jezik: engleski)