Pređi na sadržaj

Palata Mirabel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Palata Mirabel
Palata Mirabel
Palata Mirabel
Palata Mirabel
Informacije
Lokacija  Austrija Salcburg
Koordinate 47° 48′ 22″ S; 13° 02′ 33″ I / 47.80621° S; 13.04256° I / 47.80621; 13.04256
Status završena
Sagrađena 1606.
Kompanije
Arhitekta Johan Lukas von Hildebrandt

Palata Mirabel (nem. Schloss Mirabell) je istorijska građevina u Salcburgu. Izgrađena je početkom 17. veka i zajedno sa vrtovima kao deo Istorijskog centra grada Salcburga, je na Uneskovoj listi svetske baštine.[1]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Mirabel, 1735. godine

Palata je sagrađena oko 1606. godine na obali reke Salcah, severno od srednjovekovnih gradskih zidina, po nalogu nadbiskupa Volfa Ditriha von Raitenaua. On je palatu sagradio za svoju ljubavnicu Salome Alt sa kojom je imao petnaestoro dece od kojih je desetoro preživelo.[2] Palata je nazvana Altenau. Kada je Raitenau uhapšen i smešten u dvorac Hoensalcburg 1612. godine, njegov naslednik Markus Sitikus von Hohenems proterao je Salome Alt i njenu porodicu. Palati je dao sadašnje ime Mirabel (od italijanskog mirabile - divno, i bella - lepa).[3]

Tokom Tridesetogodišnjeg rata (1620 - 1642), nadbiskup Paris von Lodron je podigao nova utvrđenja i gradske zidove i tek je od tada palata Mirabel i njeni vrtovi postala deo urbane oblasti grada Salcbuga. Lodron je proširio paalatu i vrtove i za razliku od Markusa Sitikusa, Paris Lodron je živeo u palati i u njoj umro.[4]

Palata je obnovljena u raskošnom baroknom stilu od 1721. do 1727. godine, za vreme nadbiskupa Franca Antona von Haraha prema planovima koje je osmislio arhitekta Johan Lukas von Hildebrandt.[5]

Sadašnji neoklasicistički izgled palate dao je Peter de Nobile 1818. godine, kada je obnovljena nakon velikog požara. Mermerna dvorana i stepenište su bili pošteđeni plamena. Stepenište sa anđelima dizajnirao je Lukas von Hildebrandt i jedno je od najvećih blaga palate. Skulpture u nišama remek-dela čuvenog Georga Rafaela Donera.[6]

Od 1810. do 1816. Salcburg je bio pod bavarskom vlašću, a palata Mirabel postala je rezidencija bavarskog prestolonaslednika Ludvig August od Vitelsbaha. Ovde je 1. juna 1815. godine rođen njegov sin, kasniji grčki kralj Oto.[1]

Palata Mirabel je zajedno sa Kapucinerbergom od 1866. godine prešla u vlasništvo grada Salcburga. Danas se u njemu nalaze gradska uprava i kancelarije gradonačelnika. Do 2008. godine ovde je bila smeštena i gradska biblioteka.[3]

Mermerna dvorana

[uredi | uredi izvor]
Mermerna sala

Mermerna dvorana jedna je od najpoznatijih prostorija palate Mirabel. To je pravougaona dvorana na dva sprata, ukrašena je mermerom i pozlaćenom štukaturom. Freska na plafonu, uništena je u požaru 1818. godine. Srećom dvorana, kao i „anđeosko stepenište” koje vodi do nje je sačuvano.[7]

Mermerna dvorana, bivša balska sala nadbiskupa, danas se smatra jednom od najlepših svadbenih dvorana na svetu. U nekadašnjim vremenima, u ovoj dvorani je u svirao Volfgang Amadeus Mocart, a danas se osim za venčanja koristi i za konfernecije, dodele nagrada i razne cermeonije. Takođe, u dvorana se redovno održavaju koncerte klasične muzike.[8][9]

Vrtovi

[uredi | uredi izvor]
Vrtovi

Vrtovi Mirabela (Mirabellgarten) su uređeni za vreme nadbiskupa Johana Ernsta von Tuna od 1690. godine po planovima arhitekte Johana Bernharda Fišera von Erlaha.[10]Do danas, ovi vrtovi su jedna od najvećih turističkih atrakcija u Salcburga. Čine ih:

Park patuljaka
  • Pegazova fontana je delo Kaspar Grasa iz Inzbruka i postavljena je 1913. godine.[11]
  • Velika fontana oko koje su smeštene četiri grupe figura Otavija Mosta 1690. goddine. Oni su inspirisane mitologijom i simbolišu 4 elementa: vatru, vazduh, zemlju i vodu (Eneja, Herkul, Paris i Pluton). Južno od fontane nalaze se statue nastale 1689. godine. Oni predstavljaju osam muških i osam ženskih drevnih božanstava, a to su Hronos i Bahus, Jupiter i Mars, Herkul i Vulkan, kao i Merkur i Apolon. Osam boginja su Diana i Flora, Atena i Ceres, Pomona i Venera, Vesta i Junona.[10]
  • Pozorište u živoj ogradi se nalazi u zapadnom delu vrtova Mirabel. To je jedno od najstarijih pozorišta na otvorenom severno od Alpa. Dizajnirano je između 1704. i 1718. godine. Tokom leta služi kao mesto održavanja događaja iz narodne baštine i drugih posebnih prilika.
  • Vrt patuljaka nastao je za vreme nadbiskupa Franca Antona Fursta Haraha. Prvobitno se sastojalo od 28 patuljaka (danas 17) izrađenih od belog mermera sa planine Untersberg i najstarije je takve vrste u Evropi.
  • Vrt ruža nalazi se južno od dvorca, omeđen je rešetkastom ogradom i 17 ukrasnih mermernih vaza, od kojih je neke dizajnirao Fišer von Erlah.[12]
  • Oranžerija je dodata 1725. godine. Danas funkcioniše kao kuća palmi.[8]

Vrtovi su postale dostupne javnosti sredinom 19. veka za vreme cara Franca Jozefa.[2]

Nekoliko scena iz filma Moje pesme, moji snovi je snimljenom ovde. Marija von Trap i deca pevaju pesmu Do-Re-Mi, dok igraju oko Fontane i koriste stepenice kao muzičku lestvicu.[5]

Galerija

[uredi | uredi izvor]
  • Anđeoske stepenice
    Anđeoske stepenice
  • Statua Flore
    Statua Flore
  • Herkul
    Herkul
  • Jednorog na stepenicama
    Jednorog na stepenicama
  • Pegazova fontana
    Pegazova fontana

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Mirabell Palace and Gardens”. panoramatours.com. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  2. ^ a b „Park Mirabel, Salcburg, Austrija”. utnv.org. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  3. ^ a b „Schloss Mirabell - Areal”. stadt-salzburg.at. Pristupljeno 19. 4. 2020. 
  4. ^ „Schloss Mirabell und Mirabellgarten Salzburg”. salzburger-saalachtal.com. Pristupljeno 19. 4. 2020. 
  5. ^ a b „Schloss Mirabell”. lonelyplanet.com. Pristupljeno 19. 4. 2020. 
  6. ^ „A unique treasure”. kasererbraeu.at. Pristupljeno 19. 4. 2020. 
  7. ^ „Schloss Mirabell - Der Marmorsaal”. salzburg-rundgang.at. Arhivirano iz originala 29. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  8. ^ a b „Mirabell Palace and Gardens”. salzburg.info. Pristupljeno 17. 4. 2020. 
  9. ^ „Schlosskonzerte im Marmorsaal zu Salzburg”. schlosskonzerte-salzburg.at. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  10. ^ a b „Mirabellgarten”. stadt-salzburg.at. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  11. ^ „Pegasus”. stadt-salzburg.at. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  12. ^ „Rosengarten”. stadt-salzburg.at. Pristupljeno 21. 4. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Palata Mirabel na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Палата_Мирабел&oldid=28877607”