Oružane snage Grčke

Vojska Grčke
Brojno stanje
Broj raspoloživih za vojnu službu	2.535.174, godina 15—49 (2008. procjena)
Broj sposobnih za vojnu službu	2.034.192, godina 15—49 (2008. procjena)
Broj godišnje stasalih za vojnu službu	53.858 (2008. procjena)
Aktivni sastav	134.000
Troškovi
Budžet	$3.060 milijardi (2013)
Procenat BDP	1,68% (2013)

Helenske oružane snage (grč. Eλληνικές Ένοπλες Δυνάμεις) se sastoje od:

• Grčka kopnena vojska
• Grčka ratna mornarica
• Grčko ratno vazduhoplovstvo

Civilnu nadležnost nad grčkom vojskom ima Ministarstvo narodne odbrane.

Grčka ima obavezan vojni rok za muškarce. Žene mogu služiti u grčkoj vojsci, ali ne mogu biti regrutovane.

Grčka je članica NATO-a.

Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja.

Ovaj odeljak ne navodi nijedan izvor. Poboljšajte ga dodavanjem referenci ka pouzdanim izvorima. Sadržaj nepotkrepljen izvorima može biti doveden u pitanje, a potom i izbrisan. (detaljnije o uklanjanju ovog šablona obaveštenja)

U februaru 1821. godine Grčka se pobunila protiv Osmanskog carstva, i 3. februara 1830. izborila nezavisnost. U julu 1914. godine Grčka, pod kraljem Konstantinom I, imala je 4.733.013 stanovnika, Grka, Turaka i makedonskih Slovena, i pokrivala je 115.926 km² sadašnje Grčke, bez zapadne Trakije (tada u Bugarskoj) i Dodekaneskih ostrva (pod Italijom).

Konstantin I je bio vrhovni komandant Grčke vojske (Ellinikos Stratos) koja je bila organizovana u Aktivnu armiju prvopozivaca, ljudi uzrasta 21-23 godine; Rezervnu armiju drugog poziva, ljudi uzrasta 23-44 godine i Rezervnu armiju trećeg poziva, ljudi starosti 45-52 godine. Garnizonska artiljerija, inžinjerski i pukovi veze, kao i pontonski, železnički i bataljoni transportnih kamiona, bili su pod direktnom komandom armijskih štabova.

Grčka je bila podeljena u pet vojnih oblasti u kojima se regrutovao armijski korpus (1-5, Grci su ih označavali A-E, mada je 5. korpus samo delimično bio popunjen) sa 14 divizija. Korpus je imao konjički puk sa 480 ljudi (5. korpus je imao bataljon), koji se sastojao od četiri eskadrona sa 120 ljudi; puk poljske artiljerije sa četiri bataljona (5. korpus tri) po tri baterije sa 153 vojnika; inžinjerijski puk sa šest četa (5. korpus bataljon sa četiri čete); transportni bataljon od tri čete (5. korpus dve); medicinski bataljon; i od dve do tri divizije. Divizija (u osnovi pešadijska) je imala tri (5. korpus dva) pešadijska puka i puk evzona (Evzone), svaki sa tri pešadijska bataljona od 1.045 ljudi, u kojima je bilo po četiri streljačke čete od 253 vojnika i vod mitraljezaca; i bataljon brdske artiljerije (tri baterije po 103 vojnika). Postojalo je 43 pešadijska puka - 33 linijska, 5 elitnih evzonskih i 3 kritska puka.

Kraljevska mornarica (Vasilikon Ndftikon) je imala snažne mada zastarele snage -pet bojnih brodova, oklopni krstaš, laku krstaricu, 14 razarača, 14 torpednih čamaca i dve podmornice. Armijske vazduhoplovne snage (Ellinikis Polemikis Aeroporias) su oformljene u septembru 1912. godine i imale su tri eskadrile. Postojala je i žandarmerija (Elliniki Chorofilaki) koja je brojala 16 pešadijskih četa i tri konjička eskadrona.

Veliki rat je podelio Grčku na dve frakcije - neutralističku, koju je vodio kralj Konstantin i vrhovna komanda vojske, koja nije želela da uđe u rat, i stranku koju je predvodio premijer Elefterios Venizelos, koja je želela da se pridruži Antanti. Venizelos je predložio 5. marta 1915. da se pošalju trupe na Dardanele, ali je kralj Konstantin I stavio veto i tako prekoračio svoja ustavna ovlašćenja. Ovo je navelo Venizelosa da podnese ostavku čime je otvorena ustavna kriza - „nacionalna šizma“. Prema srpsko-grčkom sporazumu od 13. maja 1913. godine, Venizelos je mobilisao Grčku vojsku u septembru 1915. godine i dozvolio 5. oktobra iskrcavanje Istočne armije u Solun. Bugarska je objavila rat Grčkoj 14. oktobra 1915. godine, ali Konstantinova istrajnost u neutralnosti je dovela do ponižavajuće predaje 4. korpusa u istočnoj Makedoniji 18. septembra 1916. U međuvremenu, 30. avgusta 1916, pukovnik Zimbrakakis je u Solunu, uz podršku Antante, izveo državni udar, a 29. septembra Venizelos osniva privremenu vladu, i objavljuje rat Centralnim silama 23. novembra. U septembru 1916. godine general-major Zimbrakis osniva Nacionalnu odbrambenu armiju (kasnije korpus) od 60.000 dobrovoljaca. Oni su formirali pešadijske divizije Arkhipelagos, Kritis, Seres i Kiklddes kai lonia, koje su dobile imena prema oblastima odakle potiču dobrovoljci, i prve tri su se borile od decembra 1916. godine na Makedonskom frontu.

Snage Antante su 10. oktobra 1916. godine prisvojile grčku mornaricu i blokirali veći deo Grčke kako bi izvršili pritisak na Konstantina. Međutim, upad saveznika u Tesaliju je bila kap koja je prelila čašu, i kralj je dobrovoljno otišao u izgnanstvo 12. juna 1917. godine. Grčka, pod premijerom Venizelosom, objavljuje rat Centralnim silama 27. juna 1917. i mornarica joj biva vraćena. Do jula 1918. godine na Makedonskom frontu je bilo 250.000 ljudi u sedam divizija - 1. korpus (1, 2. i 23. peš. div.) u istočnoj Makedoniji; 2. korpus (3, 4. i 14. peš. div.) u Dojranskom sektoru i 9. pešadijska divizija. Ove su se trupe istakle u borbama tokom poslednja tri meseca rata i tako popravile reputaciju koju je Grčka imala u očima Antante.

• Grčka
• NATO

Oružane snage Grčke na Vikimedijinoj ostavi.

• Ministarstvo odbrane
• Hellenic National Defense General Staff - Official Site
• Hellenic Army General Staff - Official Site
• Hellenic Navy General Staff - Official Site
• Hellenic Air Force General Staff - Official Site
• Budžet odbrana NATO država