Pređi na sadržaj

Laboratorija za mlazni pogon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Laboratorija za mlazni pogon (JPL)
kompanija vlade SAD
Delatnostsvemirske letelice
Osnovano1936.
SedištePasadena, Kalifornija
Rukovodioci
Majkl M. Votkins
(direktor)
Proizvodiplanetarne sonde
Broj zaposlenih
> 5,000
Veb-sajtwww.jpl.nasa.gov

Laboratorija za mlazni pogon (engl. Jet Propulsion Laboratory, JPL) je istraživačka i razvojna ustanova finansirana iz budžeta SAD i Nase.[1] Primarni zadatak ustanove je konstrukcija i operacija robotskih planetarnih sondi, mada se uključuje i u misije u Zemljinoj orbiti i misije vezane za astronomiju. Takođe je odgovorna za upravljanje Nasinom Mrežom dubokog svemira.

Osnovana 1930-ih od strane istraživača sa Kalteha, JPL je u vlasništvu agencije NASA i njom upravlja obližnji Kalifornijski institut za tehnologiju (Caltech).[2] Primarna funkcija laboratorije je izgradnja i rad planetarnih robotskih svemirskih letelica, iako takođe sprovodi astronomska istraživanja i misije oko Zemlje. Takođe je odgovorna za rad NASA-ine mreže dubokog svemira.

Među trenutno aktivnim projektima u koje je JPL uključena ubrajaju se Kasini-Hajgens misija na Saturn, Mars eksplorejšn roveri (Spirit i Oportjuniti), Mars rekonesans orbiter, misija Zora ka Vesti i Cereri i Svemirski teleskop Spicer.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Kontrolna soba u JPL

JPL prati svoje početke do 1936. godine u Gugenhajm aeronautičkoj laboratoriji na Kalifornijskom institutu za tehnologiju (GALCIT) kada je prvi set raketnih eksperimenata izveden u Arojo Seku.[3] Diplomirani studenti Kalteha Frank Malina, Ćen Sjuesen, Veld Arnold i Apolo M. O. Smit, zajedno sa Džekom Parsonsom i Edvardom S. Formanom, testirali su mali motor na alkohol da bi prikupili podatke za Malinin diplomski rad. Malinin savetnik za tezu bio je inženjer/aerodinamičar Teodor fon Karman, koji je na kraju obezbedio finansijsku podršku američke vojske za ovaj „GALCIT raketni projekat“ 1939. Godine 1941, Malina, Parsons, Forman, Martin Samerfild i pilot Homer Buši demonstrirali su prvi avion rakete sa potpomognutim poletanjem (JATO) za vojsku. Godine 1943, fon Karman, Malina, Parsons i Forman osnovali su Aerodžet korporaciju za proizvodnju JATO raketa. Projekat je dobio naziv Laboratorija za mlazni pogon u novembru 1943. godine, formalno postajući vojni objekat kojim je univerzitet upravljao po ugovoru.[4][5][6][7] Godine 1944, Parsons je izbačen zbog svojih „neortodoksnih i nesigurnih metoda rada” nakon jedne od nekoliko istraga FBI o njegovoj umešanosti u okultizam, drogu i seksualni promiskuitet.[8][9]

Tokom vojnih godina JPL-a, laboratorija je razvila dva primenjena sistema naoružanja, balističke rakete srednjeg dometa MGM-5 Corporal i MGM-29 Sergeant. Ove rakete su bile prve američke balističke rakete razvijene u JPL.[10] Takođe je razvijen niz drugih prototipova sistema naoružanja, kao što je protivvazdušni raketni sistem Loki i preteča sondažne rakete Aerobee. U različitim vremenima, vršila je raketna testiranja na poligonu Vajt Sands, vazduhoplovnoj bazi Edvards i Goldstonu u Kaliforniji.[7]

Godine 1954, JPL se udružio sa inženjerima Vernera fon Brauna u Redstone arsenalu Agencije za balističke rakete u Hantsvilu, Alabama, kako bi predložili orbitiranje satelita tokom Međunarodne geofizičke godine. Tim je izgubio taj predlog od projekta Vangard, i umesto toga je krenuo u poverljivi projekat da demonstrira tehnologiju ablativnog ponovnog ulaska pomoću rakete Jupiter-C. Izveli su tri uspešna suborbitalna leta 1956. i 1957. Koristeći rezervni Juno I (modifikovani Jupiter-C sa četvrtim stepenom), dve organizacije su zatim lansirale prvi satelit Sjedinjenih Država, Ekplorer 1, 31. januara 1958.[5][6]

MSL model u poređenju sa roverom za istraživanje Marsa i Sodžurner roverom od strane Laboratorije za mlazni pogon 12. maja 2008.

JPL je prebačen u NASA u decembru 1958. godine,[11] postavši primarni centar planetarnih svemirskih letelica agencije. JPL inženjeri su dizajnirali i vodili misije Rejndžer i Servejor na Mesec koje su pripremile put za Apolo. JPL je takođe predvodio put u međuplanetarnom istraživanju sa misijama Mariner na Veneru, Mars i Merkur.[5] Godine 1998, JPL je otvorio Programski ured za objekte blizu Zemlje za NASA.[12] Od 2013. godine pronađeno je 95% asteroida prečnika kilometar ili više koji prelaze Zemljinu orbitu.[13]

JPL je od ranih dana zapošljavao žene matematičarke. Tokom 1940-ih i 1950-ih, koristeći mehaničke kalkulatore, žene u grupi za računarstvo koja se sastojala samo od žena izvršile su proračune putanje.[14][15] Godine 1961, JPL je angažovao Dejnu Uleri kao prvu ženu inženjera koja je radila zajedno sa muškim inženjerima kao deo timova za praćenje misija Rendžer i Mariner.[16]

Lokacija

[uredi | uredi izvor]
Istraživačke rakete izložene u JPL u aprilu 2006.

Kada je osnovana, lokacija JPL-a bila je neposredno zapadno od stenovite poplavne ravnice – korita reke Arojo Seko – iznad brane Đavolja kapija u severozapadnom delu grada Pasadene u južnoj Kaliforniji, blizu Los Anđelesa. Dok je prvih nekoliko zgrada izgrađeno na zemljištu kupljenom od grada Pasadene,[1] kasnije zgrade su izgrađene na susednom neinkorporisanom zemljištu koje je kasnije postalo deo La Kanjada Flintridža. Danas se većina od 168 acres (68 ha) NASA imanja u vlasništvu federalne vlade SAD koje čini JPL kampus nalazi u La Kanjada Flintridžu.[17][18] Uprkos tome, JPL i dalje koristi adresu Pasadene (4800 Oak Grove Drive, Pasadena, CA 91109) kao svoju zvaničnu poštansku adresu.[19] Povremeno je bilo rivaliteta između dva grada oko toga koji bi trebalo da se pominje u medijima kao dom laboratorije.[18][20][21][22]

Otvorena kuća

[uredi | uredi izvor]

Laboratorija je imala dan otvorenih vrata jednom godišnje u subotu i nedelju u maju ili junu, kada je javnost bila pozvana da obiđe objekte i vidi demonstracije nauke i tehnologije JPL uživo. Ograničene privatne ture su takođe dostupne tokom cele godine ako su zakazane unapred. Hiljade školaraca iz južne Kalifornije i drugih mesta posećuju laboratoriju svake godine.[23] Zbog smanjenja federalne potrošnje naloženih budžetskim sekvestracijama, dan otvorenih vrata je otkazan.[24] Dan otvorenih vrata JPL za 2014. bio je 11. i 12. oktobar, a 2015. 10. i 11. oktobar. Počevši od 2016. godine, JPL je zamenio godišnji Dan otvorenih vrata sa „Ulaznicom za istraživanje JPL“, koja sadrži iste eksponate, ali zahteva ulaznice i prethodnu rezervaciju.[25] Robotičar i vozač Mars rovera Vandi Verma često deluje kao naučni komunikator na događajima tipa otvorenih kuća kako bi podstakla decu (a posebno devojčice) u STEM karijeri.[26][27][28]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Henry, Jason (13. 6. 2016). „Why does everyone say NASA's JPL is in Pasadena when this other city is its real home?”. Pasadena Star-News. 
  2. ^ „History”. www.jpl.nasa.gov. 
  3. ^ Zibit, Benjamin Seth (1999). The Guggenheim Aeronautics Laboratory at Caltech and the creation of the modern rocket motor (1936-1946): How the dynamics of rocket theory became reality (Teza). Bibcode:1999PhDT........48Z. 
  4. ^ „Early Years”. JPL. Arhivirano iz originala 2015-06-07. g. Pristupljeno 2010-08-18. 
  5. ^ a b v Koppes, Clayton (1. 4. 1982). „JPL and the American Space Program”. The American Historical Review. New Haven: Yale University Press. 89 (2). 
  6. ^ a b Conway, Erik M. „From Rockets to Spacecraft: Making JPL a Place for Planetary Science”. Engineering and Science. str. 2—10. Arhivirano iz originala 2011-01-07. g. Pristupljeno 2009-01-12. 
  7. ^ a b Launius, Roger (2002). To Reach High Frontier, A History of U.S. Launch Vehicles. University of Kentucky. str. 39–42. ISBN 978-0-813-12245-8. 
  8. ^ Solon, Olivia (23. 4. 2014). „Occultist father of rocketry 'written out' of Nasa's history”. Wired UK. Condé Nast. Pristupljeno 6. 10. 2019. 
  9. ^ Oleksinski, Johnny (19. 6. 2018). „This sex-crazed cultist was the father of modern rocketry”. New York Post. News Corp. Pristupljeno 6. 10. 2019. 
  10. ^ Keymeulen, Didier; Myers, John; Newton, Jason; Csaszar, Ambrus; et al. (2006). Humanoids for Lunar and Planetary Surface Operations. Jet Propulsion Laboratory, National Aeronautics and Space Administration. Pasadena, CA: JPL TRS 1992+. hdl:2014/39699. 
  11. ^ Bello, Francis (1959). „The Early Space Age”. Fortune. Arhivirano iz originala 3. 11. 2013. g. Pristupljeno 5. 6. 2012. 
  12. ^ Whalen, Mark; Murrill, Mary Beth (24. 7. 1998). „JPL will establish Near-Earth Object Program Office for NASA”. Jet Propulsion Laboratory. NASA. Arhivirano iz originala 13. 3. 2013. g. Pristupljeno 19. 2. 2013. 
  13. ^ „NASA scrambles for better asteroid detection”. France 24. 18. 2. 2013. Arhivirano iz originala 10. 4. 2013. g. Pristupljeno 19. 2. 2013. 
  14. ^ Women Made Early Inroads at JPL - NASA Jet Propulsion Laboratory. Jpl.nasa.gov. Retrieved on 2013-07-21.
  15. ^ [1] Arhivirano novembar 7, 2010 na sajtu Wayback Machine
  16. ^ „Bibliography” (PDF). pub-lib.jpl.nasa.gov. Arhivirano iz originala (PDF) 2017-01-31. g. Pristupljeno 2011-01-10. 
  17. ^ „Local Agency Formation Commission for the County of Los Angeles” (PDF). 
  18. ^ a b „Location of NASA's JPL is a bit of a curiosity”. 9. 8. 2012. 
  19. ^ „Directions and Maps”. Jet Propulsion Laboratory. Pristupljeno 29. 4. 2017. 
  20. ^ "Pasadena to ask JPL land annexation", Pasadena Star News 11, March 1976;
  21. ^ "JPL Faces an identity crisis following incorporation vote", Pasadena Star News, 15 Nov 1976
  22. ^ "The great battle for JPL," La Canada Valley Sun 18 Mar. 1976
  23. ^ „JPL Open House”. Jet Propulsion Laboratory. Arhivirano iz originala 18. 1. 2009. g. Pristupljeno 2. 1. 2009. 
  24. ^ „Open House At JPL Closed To Public Over Sequestration " CBS Los Angeles”. Losangeles.cbslocal.com. 2013-04-22. Pristupljeno 2014-04-30. 
  25. ^ Ticket to Explore JPL Public Events
  26. ^ „Vandi Tompkins talk to the Mars Lab”. Mars Lab TV (on YouTube). Korisna informacija se nalazi na: 19'45. Arhivirano iz originala 2021-12-11. g. Pristupljeno 8. 2. 2019. 
  27. ^ Siders, Jennifer Torres (15. 8. 2017). „Women from JPL, which is managed for NASA by Caltech, address high school students. Prospective Applicants Explore Opportunities for Women at Caltech”. Caltech. Pristupljeno 8. 2. 2019. 
  28. ^ „Life on Mars”. Twig Education. 2017-06-06. Arhivirano iz originala 2018-05-19. g. Pristupljeno 8. 2. 2019. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Conway, Erik M. Exploration and Engineering: The Jet Propulsion Laboratory and the Quest for Mars (Johns Hopkins University Press, 2016) 405 pp.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Laboratorija za mlazni pogon na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лабораторија_за_млазни_погон&oldid=27952351”