Kolinda Grabar Kitarović

Kolinda Grabar Kitarović
Kolinda Grabar-Kitarović
Lični podaci
Ime pri rođenju	Kolinda Grabar
Datum rođenja	(1968-04-29)29. april 1968. (56 god.)
Mesto rođenja	Rijeka, SFRJ
Državljanstvo	Hrvatska
Narodnost	Hrvatica
Religija	Katolicizam
Univerzitet	Univerzitet u Zagrebu Diplomatska akademija u Beču
Profesija	Diplomata, političarka
Porodica
Supružnik	Jakov Kitarović
Deca	Dvoje
Politička karijera
Politička stranka	Nezavisni[1] Ranije: HDZ (1993—2015)
Mandati 4. predsednik Hrvatske 19. februar 2015 — 18. februar 2020. Predsednik vlade Zoran Milanović Prethodnik Ivo Josipović Naslednik Zoran Milanović Pomoćnica generalnog sekretara NATO-a za javnu diplomatiju 4. jul 2011. — 2. oktobar 2014. Prethodnik Stefani Babst (Stefanie Babst) (v.d.) Naslednik Ted Vajtsajd (Ted Whiteside) (v.d.) Ambasador Republike Hrvatske u SAD 8. mart 2008. — 4. jul 2011. Prethodnik Neven Jurica Naslednik Vice Skračić (v.d.) Ministar spoljnih i evropskih poslova 17. februar 2005. — 12. januar 2008. Predsednik vlade Ivo Sanader Prethodnik Miomir Žužulj (ministar spoljnih poslova); Neven Mimica (ministar evropskih integracija) Naslednik Gordan Jandroković Ministar evropskih integracija 23. decembar 2003. — 17. februar 2005. Predsednik vlade Ivo Sanader Prethodnik Neven Mimica
Standarta predsednika Republike Hrvatske

Kolinda Grabar Kitarović (Rijeka, 29. april 1968), hrvatska političarka, diplomata i četvrta predsednica Republike Hrvatske (2015—2020). Od 2005. do 2008. bila je na dužnostima ministra spoljnih poslova i evropskih integracija, da bi od 2008. do 2011. bila na poziciji ambasadora Hrvatske u SAD, a od 2011. do 2015. je bila pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za javnu diplomatiju. Na izborima 11. januara 2015. izabrana je za predsednicu Republike Hrvatske, pobedivši u drugom krugu Ivu Josipovića.

Rođena je u Rijeci u tadašnjoj SFR Jugoslaviji. Zahvaljujući programu razmene učenika, deo detinjstva i mladosti provela je u SAD gde je i maturirala u srednjoj školi u Los Alamosu u saveznoj državi Novi Meksiko. Godine 1993. diplomirala je engleski i španski jezik na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Od 2000. je magistar nauka nakon postdiplomskih studija iz oblasti međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Sveučilišta u Zagrebu (teza o američko-sovjetskim odnosima u vreme Reganove administracije i završetku Hladnog rata).

Profesionalnu karijeru započela je u Ministarstvu nauke i tehnologije, da bi se 1993. zaposlila u Ministarstvu spoljnih poslova, gde je prvo radila kao savetnica u kabinetu zamenika ministra, a potom kao načelnica sektora za Severnu Ameriku. Godine 1997, odlazi u ambasadu RH u Kanadi, prvo kao diplomatski savetnik, a zatim kao ministar savetnik.

Na parlamentarnim izborima 2003. izabrana je za zastupnicu u Hrvatskom Saboru. Dana 23. decembra 2003. imenovana je za ministarku za evropske integracije. Dana 18. januara 2005. postaje šef pregovaračkog tima za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Nakon spajanja Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva za evropske integracije, imenovana je za ministarku spoljnih poslova i evropskih integracija. Na toj dužnosti ostaje do 12. decembra 2008. Za vreme njenog mandata Hrvatska je započela pregovore za članstvo u EU. Dana 19. marta 2008. stupila je na dužnost ambasadora Hrvatske u SAD.

U Severnoatlantskom savezu bila je zadužena za javnu diplomatiju, odnosno „komunikacijsku strategiju i približavanje NATO-a običnim ljudima“.

Članica je Triletarne komisije.

Udata je za Jakova Kitarovića, majka je dvoje dece.

Aktivno govori engleski, španski i portugalski jezik, a pasivno nemački, italijanski i francuski.

Dana 12. juna 2014. zvanično je postala kandidatkinja HDZ-a za predsednicu Hrvatske na predstojećim predsedničkim izborima. Izborni program, nazvan "Za bolju Hrvatsku", predstavila je 11. novembra 2014.

Na predsedničkim izborima 2014/2015. podržali su je Hrvatska demokratska zajednica - HDZ, Hrvatska seljačka stranka - HSS, Hrvatska stranka prava dr Ante Starčević- HSP AS, Blok penzioneri zajedno - BUZ, Hrvatska demohrišćanska stranka - PAM, Zagorska demokratska stranka - ZDS, Hrvatska socijalno-liberalna stranka - HSLS, HRAST - Pokret za uspešnu Hrvatsku.

Kolinda Grabar Kitarović nakon dolaska na mesto predsednice Hrvatske bila je na udaru pojedinih srpskih tabloida, a i javno izložena kritikama i uvredama lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja. Njenim stupanjem na dužnost predsednika države 19. februara 2015. godine, počeo je otvoreni rat na društvenim mrežama između nje i lidera SRS Vojislava Šešelja uz vrlo vulgarne i seksističke poruke od strane srpskog političara. Šešelj je i nekoliko puta usled medijskih i političkih napada od strane hrvatskih predstavnika vlasti na njega spalio hrvatsku zastavu. Hrvatska predsednica je tokom predizborne kampanje, a i svog mandata vodila gotovo bez prestanka skandaloznu anti-srpsku kampanju za razliku od svog prethodnika Ive Josipovića. Na društvenim mrežama se 26. novembra 2016. godine pojavila fotografija hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović sa ustaškom zastavom. Hrvatski portal Indeks je ranije pisao da je grb sa prvim belim poljem trajno postao ustaški amblem koji je iz upotrebe uklonjen pošto su fašisti poraženi u Drugom svetskom ratu, kao i da je za vreme SFRJ Hrvatska koristila grb s prvim crvenim poljem, koji se posle osamostaljenja očuvao i kao simbol Republike Hrvatske.^[2]

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović je, povodom Dana dubrovačkih branitelja 7. decembra 2016. godine, grupi dubrovačke dece uz svoju fotografiju podelila i čokoladice iz Srbije. Hrvatska javnost je o tome saznala nakon što je to na svom profilu na Fejsbuku obelodanio jedan roditelj uz fotografiju čokoladice.^[3] Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović je izjavila 9. decembra da je izuzetno razočarana jer su se u paketićima koje je delila hrvatskoj deci u Dubrovniku našle srpske čokoladice. Grabar Kitarovićeva je istakla da je bila neugodno iznenađena, objašnjavajući da nije lično proveravala sadržaj paketića.^[4]

• Biografija na sajtu NATO
• Adelheid Wölfl: Euroatlantikerin Grabar-Kitarovic an der Spitze Kroatiens. In: Der Standard Online, 12. Januar 2015.
• Biographische Angaben auf dnevnik.hr, 18. Dezember 2014 (kroatisch).
• Biographische Angaben auf der Homepage des Ministeriums für auswärtige und europäische Angelegenheiten (kroatisch).