Дубровник (časopis)

Dubrovnik je bio časopis koji je izlazio u Dubrovniku u periodima od 1892. do 1914. i od 1937. do 1941. godine.

Prvi broj Dubrovnika je izašao 1892. godine. Bio je u privatnom vlasništvu Steva Vrčevića. Od 1895. godine njegov urednik postaje istaknuti srpski novinar, Dubrovčanin Antun Fabris. List je imao za cilj da nastavi tradiciju prethodnih srpskih listova u Dubrovniku: Gušterice i Glasa Dubrovačkog. Novine su obuhvatale Dubrovnik, Boku Kotorsku, sa posebnim osvrtom na Bosnu i Hercegovinu. Sve što je pisano o Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Staroj Srbiji i Makedoniji svrstavano je u posebnu rubriku „Srpske zemlje“. List je zastupao ideju da treba biti verski tolerantan i da srpska narodnost ne sme da se dovede u pitanje kod bilo koje druge dve veroispovesti. Posebno je bio popularan kod Srba muslimana, jer ih je Matija Ban savetovao, kako i njihov zemljak, pesnik Muhamed Hevai: Naturena vera ne sme da vam bude preča od narodnosti. U okviru lista, bila je istaknuta i rubrika o pohrvaćenju Dubrovčana i sve dubrovačke književnosti u srpskom zaleđu.

Važno je istaknuti da se u broju 21. navode reči Koste Vojnovića, oca Iva i Luja Vojnovića, Srbina katolika, inače profesora Sveučilišta u Zagrebu: Državno pravo hrvatsko ne dopire preko Neretve; pošto Dubrovnik, premda je kroz stoleća uživao zaštitu hrvatsko-ugarskog kraljevstva, imao je svoju nezavisnost kao slobodna republika.

I kad je zabranjivan, Dubrovnik nije menjao svoje stavove. Njegovim zabranjivanjem jasno je bilo kome je Austrougarska vlast bila naklonjena. 1923. i 1937. godine obnovljeni list Dubrovnik se trudio da sačuva od zaborava stari život Dubrovčana pre 1914. godine, iznoseći svekolike kulturno-istorijske činjenice.

List je delovao kao glasilo Srpske stranke u Primorju i zastupao je srpske političke interese. Ovaj list je služio kao uzor u svim srpskim zemljama. Među svojim saradnicima list je imao istaknute naučnike i književnike i bio je okrenut ka kulturno-istorijskim sadržajima srpskog naroda bez obzira na veroispovest.

Kalendar "Dubrovnik" koji je izlazio 1897-1903. godine, štampan je u "Srpskoj dubrovačkoj štampariji A. Pasarića".^[1]

• Mitrović, Jeremija (1992). Srpstvo Dubrovnika (na jeziku: srpski). Beograd: Srpska književna zadruga. ISBN 86-379-0319-3. Arhivirano iz originala 2. 11. 2022. g. Pristupljeno 24. 11. 2022. 

• Rakić, Tatjana. „Pokret Srba katolika i srpski pokret u Dubrovniku krajem XIX veka”. Svevlad. Arhivirano iz originala 13. 10. 2019. g. Pristupljeno 24. 11. 2022.