Vilijams F1

**Vilijams**
Puno ime	Vilijams F1
Grb tima
Sedište	Grov, Oksfordšir, Ujedinjeno Kraljevstvo
Šef tima	Jost Kapito
2024
Vozači	6. Logan Sardžent 23. Aleks Albon
Test vozači	45. Nik de Vris 89. Džek Ejtkin Roj Nisani
Šasija	FW44
Motor	Mercedes-AMG M13
Statistika
Trke	776
Prva trka	Velika nagrada Argentine 1975.
Prva pobeda	Velika nagrada Velike Britanije 1979.
Poslednja pobeda	Velika nagrada Španije 2012.
Poslednja trka	Velika nagrada Abu Dabija 2023.
Titule konstruktora	9 (1980, 1981, 1986, 1987, 1992, 1993, 1994, 1996 i 1997)
Titule vozača	7 (1980, 1982, 1987, 1992, 1993, 1996 i 1997)
Pobede	114
Pol pozicije	128
Najbrži krugovi	133
Podijumi	313

Vilijams je naziv za britanski formula 1 tim. Pun naziv tima je Vilijams Grand Pri Inženjering (engl. Williams Grand Prix Engineering Ltd.). Osnivač i vlasnik tima je ser Frenk Vilijams, a glavni inženjer je Mark Gilan.

Tim učestvuje u trkama formule 1 od 1977. godine. Najznačajniji period tima je bio u periodu od 1980. do 1997. kada su osvojili sedam titula vozača i devet titula u kategoriji konstruktora.

1977. Ford-Kosfort era

U prvoj sezoni za ekipu je vozio samo jedan vozač:

27 Patrik Nev

Vilijams je u debitantsku 1977. sezonu ušao sa prilagođenim Marčovim bolidom. Usamljen Patrik Nev pojavio se u 11 trka te godine, počevši od Velike nagrade Španije. Novi tim nije uspeo da osvoji niti jedan bod, dostigavši najbolje 7. mesto na Velikoj nagradi Italije.

1978.

Frenk Vilijams nije podužio ugovor sa Nevom pa je jedini vozač u ekipi bio:

27 Alen Džons

Za 1978. tehnički direktor Patrik Hed konstruisao je prvi Vilijamsov bolid FV06. Vilijams je potpisao ugovor sa Australijancem Alenom Džonsom koji je prethodne godine osvojio Veliku nagradu Austrije za Šedou. Džons je svoju prvu trku za ekipu vozio na Velikoj nagradi Argentine krenuvši sa 14. mesta ali je u toku trke morao odustati zbog kvara na dovodu goriva. Tim je svoje prve bodove u prvenstvu uspeo da zaradi dve trke kasnije na Velikoj nagradi Južne Afrike na kojoj je Džons završio kao četvrti. Vilijamsov vozač je prvi put uspeo da se popne na pobedničko postolje na Velikoj nagradi Amerike gde je Australijanac završio kao drugi. Tim je godinu završio na devetom mestu u Prvenstvu Konstruktora sa zavidnih 11 bodova, dok je Alen Džons bio 11. u pojedinačnoj konkurenciji. Pri kraju 1978. Frenk Vilijams doveo je u ekipu Frenka Dernija koji je u narednom periodu pravio društvo Patriku Hedu u razvojnom odeljenju.

1979.

Pošto je Vilijams dobio punopravno članstvo u Udruženju Konstruktora Formule 1 (FOCA) stekao je pravo na dva vozača. Ekipu su činili:

27 Alen Džons
28 Klej Regaconi

Hed je zajedno sa Frenkom Dernijem osmislio FV07 za 1979. podigavši na viši nivo aerodinamički razvoj i bočne usisnike vazduha. Ovo je bio prvi Vilijamsov bolid sa efektom prijanjanja, načinom izrade prvo predstavljenom od strane Lotusa. Od sedme trke, Velike nagrade Monte Karla tim nastupa sa dva vozača. Drugi vozač Regaconi a svojoj prvoj trci za Vilijams završava tik iza pobednika, Južnoafrikanca Džodija Šektera. Sledeće nedelje u Dižonu oba vozača su završila u bodovima po prvi put u istoriji tima. Prva pobeda ekipe desila se na Velikoj nagradi Velike Britanije, domaćoj trci- kada je Regaconi ušao u cilj skoro 25 sekundi pre prvog pratioca.

Veći uspesi su usledili kada su Vilijamsovi bolidi završili kao prvi i dugi naredne nedelje u Hokenhajmu, Alen Džons dve sekunde ispred Regaconija. Džons je zatim doneo treću pobedu u nizu na Osterajhringu završivši trku pola minuta ispred Ferarija Žila Vilneva Tri pobede u nizu postaju ubrzo četiri dve nedelje kasnije u Zandfortu, Alen Džons pobeđuje sa značajnom prednošću ispred Džodi Šekterovog Ferarija. Pobednički niz se završio u Monci gde je Ferari ostvario dvostruku pobedu a Vilijams bio treći Alen Džons je u Montrealu ostvario još jednu pobedu u sjajnom dvoboju sa Vilnevom tokom cele trke i tako zaokružio odličnu godinu za tim.

Vilijams je na kraju ozbiljno popravio svoju poziciju u Prvenstvu Konstruktora završivši osam mestabolje plasiran nego lane. Alen Džons je bio nanbrži pratilac neprikoslovenog Ferarijevog dvojca, drugoplasiranog Vilneva i osvajača naslova najboljeg, Džodija Šektera.

1980.

I pored zapaženih rezultata ugovor sa Regaconijem nije produžen tako da je vozačku postavu činio tandem:

27 Alen Džons
28 Karlos Rojtman

Ekipa je novu 1980. počela dobro. Džons je dobio prvu trku u Argentini. Australijanac je dobio još četiri trke:Pol-Rikar, Brends Heč, Montreal i poslednju trku u godini na Votkins Glenu Džons je tako postao prvi od sedam Vilijamsovih vozača koji je osvojio []lov prvaka u pojedinačnoj konkurenciji, 17 bodova ispred Nelsona Pikea u Brebemu. Vilijams je takođe osvojio svoj prvi naslov u Prvenstvu Konstruktora sakupivši 120 bodova, skoro duplo više od drugoplasiranog Ližijea.

1981.

Pobednički tim nije se menjao:

1 Alen Džons
2 Karlos Rojtman

Dvojac je pobedio na četiri trke za Vilijams u 1981. godini. Alen Džons dobio je trku na otvaranju sezone, u Long Biču i poslednju u Las Vegasu. Dok je Karlos Rojtman pobedio na drugoj trci po redu,Žakarepagvi i petoj u Zolderu. Vilijams je odbranio naslov prvaka u kategoriji Konstruktora, sakupivši 95 bodova, 34 više od drugoplasiranog Brebema.

1982.

Alan Džons se povukao iz takmičenja što je u kadrovskom smislu rezultiralo da su četiri vozača vozili bolide Vilijamsa u toj sezoni. Oni su:

5 Karlos Rojtman (prve dve trke)
5 Mario Andreti (jedna trka - Long Bič)
5 Derek Dili (od VN Belgije do kraja sezone)
6 Keke Rozberg (propustio samo Imolu zbog bojkota)

Džonsa je zamenio Finac, Keke Rozberg koji prethodne godine u prvenstvu nije imao niti jedan jedini bod. Nestvarno izgleda ali Rozberg je 1982. završio kao Svetski prvak pobedivši samo na Velikoj nagradi Švajcarske iako je voženo ukupno 16 trka! Četvrto mesto tima u generalnom plasmanu (16 bodova iza prvog Ferarija) i nije tako loš rezultat s obzirom na promene vozača u toku sezone.

Pri kraju sezone Frenk Vilijams je saopštio da mu za takmičenje na vrhunskom nivou u Formuli 1 treba podrška velikih igrača kao što su Reno ili BMV. Oni bi njegovu ekipu mogli snabdeti motorima sa turbopunjačem.

1983. Saradnja sa Hondom

Pošto je saradnja sa Derekom Dilijem bila samo privremena u ekipu se vratio stari znanac čika Frenka. Ekipu su za ovu goddinu činili:

1 Keke Rozberg
2 Žak Lafit
42 Džonatan Palmer (jedna trka - VN Evrope)

Frenk Vilijams se obratio Hondi, koja je razvijala sopstveni turbo V6 motor u saradnji sa ekipom Spirit. Dogovor uzmeđu Vilijamsa i Honde konačno je sklopljen početkom 1983. a agregati su ekipi bili na raspolaganju za narednu godinu. Do tada,za tekuću 1983. tim je nastavio da koristi Fodove motore osim za zadnju trku u Južnoj Africi na kojoj je Keke Rozberg bio plasiran na ohrabrujuće 5. mesto. Ekipa je završila godinu kao 4. u Prvenstvu Konstruktor sakupivši 36 bodova uljučujući pobedu Rozberga na Velikoj nagradi Monte Karla.

1984.

U 1984. postavu su činili isti vozači:

5 Žak Lafit
6 Keke Rozberg

Za 1984. Hed je osmislio slabo upravljivi FV09. Keke Rozberg je pobedio na Velikoj nagradi Dalasa i uspeo je da bude drugi na otvaranju prvenstva u Brazilu. Rozbergov kolega iz ekipe Žak Lafit godinu je završio kao 14. u Prvenstvu Vozača sa pet bodova. Tim je završio na šestom mestu sa 25,5 poena dok je Rozberg sezonu zavšio kao osmi u pojedinačnoj konkurenciji.

1985.

Žak Lafit se kao veteran preselio u Ližije dok je u ekipu stigao Legenda. Vozačku postavu su činili:

5 Najdžel Mensel
6 Keke Rozberg

U 1985, Hed je osmislio FV10, prvu šasiju kod koje je primenjena tehnologija ugljeničnih vlakana patentiranih od strane Maklarena. Tim je zabeležio četiri pobede, od kojih je Rozberg osvojio Detroit i Adelejd a Mensel uzeo Veliku nagradu Evrope i Veliku nagradu Južne Afrike. Vilijams je završio kao treći u Prvenstvu Konstruktora sa skupljenih 71 bodom.

U toku kvalifikacija za Britanski gran-pri u Silverstounu, Rozberg je izvezao neverovatno brzo krug dužine 4,719 km za 1 minut, 5 sekundi i 591 hil. delova vozeći prosečnom brzinom od 259 km/č, najbrže u Formuli do tada.

Od 1985. pa do kraja 1993. Vilijamsovi bolidi su bili prepoznatljivi po žuto-plavo-beloj boji i natpisom Kenon u prvom planu.

1986.

Keke Rozberg se odlučio za odlazak u Maklaren dok je tim potpisao ugovor sa jednim velikim imenom! Postavu su činili:

5 Najdžel Mensel
6 Nelson Pike

U martu 1986. Frenk Vilijams je suočio sa najvećim izazovom u životu. Dok se vraćao na aerodrom u Nici, posle pred-sezonske provere na stazi Pol Rišar učestvovao je u saobraćajnoj nesreći koja ga je ostavila paralizovanog. Narednih skoro godinu dana on je proveo u bolnici. Uprkos njegovom izostanku pored staze, ekipa Vilijamsa pobeđuje na devet Velikih nagrada i osvaja Prvenstvo Konstruktora. Takođe, Najdžel Mensel je bio jako blizu osvanjanja naslova i u Prvenstvu Vozača ali mu je eksplozija zadnje leve gume na poslednjoj trci u Australiji to onemogućila. Nelson pike, Menselov drug i kolega iz ekipe imao je isto priliku za konačan trijumf ali je morao da svrati u boks. To je omogućilo Alenu Prostu da uspešno odbrani naslov prvaka bez obzira što je vozio lošiji bolid.

1987.

Dobar tandem nije bilo potrebno menjati. U ovoj godini za tim su vozili:

5 Najdžel Mensel
5 Rikardo Patreze (poslednja trka - VN Australije)
6 Nelson Pike

1987. donela je saradnji Vilijams-Honda prvi i jedini naslov u Prvenstvu Vozača i to u ruke Nelsona Pikea. Pike je pobedio na tri trke i skupio 76 poena -73 posle zbirne liste (računali su se rezultati iz 11 najboljih trka) u vezi sa Prvenstvom u pojedinačnoj konkurenciji. Njegov drug iz ekipe Mensel bio je drugi u generalnom plasmanu sa šest pobeda i 61 bodom. Ekipa je drugu godinu zaredom osvojila i Prvenstvo Konstruktora, sakupivši 137 bod, 61 od najbližeg pratioca Maklarena. Uprkos ovom uspehu, Honda je okončala svoju saradnju sa Vilijamsom u korist Maklarena, a i dalje sarađujući sa Lotusom.

1988. Džadovi motori

Zbog nesuglasica oko prvenstva u samoj ekipi Nelson Pike prelazi u Lotus dok saradnja sa Italijanom dobija trajniji karakter. Te godine za tim su vozili:

5 Najdžel Mensel
5 Martin Brandl (jedna trka - VN Belgije)
5 Žan-Lui Šleser (jedna trka - VN Italije)
6 Rikardo Patreze

U nemogućnosti da napravi dogovor sa drugim vrhunskim proizvođačem agregata, Vilijams je koristio atmosferski punjene Džadove motore za 1988. sezonu. To ih je ostavilo sa značajnim nedostatkom mogućnost u poređenju sa njihovim protivnicima koji su koristili turbo motore. Lotus u koji je prešao Pike zadržao je snažne Hondine motore iz predhodne godine. Ekipa nije imala nijednu pobedu i završila je sedma u Prvenstvu Konstruktorasa 20 bodova. Vrhunac godine su bila dva druga mesta Mensela na britanskoj i španskoj Velikoj nagradi.

1989. Doba slave sa Renoom

Legenda je na opšte iznenađenje svih u timu prethodne godine potpisao za Ferari. Tako da je postava za 1989. godinu bila:

5 Teri Butsen
6 Rikardo Patreze

Prva Gran pri Renoovog motora u Brazilu bila je jedna od onih koje je ekipa trebalo da zaboravi: Butsen je odustao posle kvara na motoru a Patreze posle problema sa alternatorom nakon što je vodio i trku počeo kao drugi. Ekipa Vilijams-Reno je ulapeo da se vrati na pravi kolosek sa Butsenom koji je završio kao četvrti u sledećoj trci na Imoli, osvojivši tom prilikom za tim tri poena u prvenstvu. Dve trke kasnije na Velikoj nagradi Meksika, tim je uspeo da se popne na prvo pobedničko postolje sa Renoovim motorom, s obzirom da je Patrese završio na drugom mestu, 15 sekundi iza Ajrtona Sene. Sledeće nedelje Patreze je ponovo završio trku kaodrugi iako je krenuo kao 14. dok je Butsen završio kao šesti. U šestoj rundi u Montrealu, Vilijams ne samo da je postigao prvu pobedu sa novim motorom, nego i prvu dvostruku pobedu u istoriji ekipe: Belgijanac je bio prvi a Italijan odmah iza njega, što je donelo Vilijamsu 15 bodova timskoj konkurenciji. Vilijams je završio na drugom mestu u Prvenstvu Konstruktora, sa ukupno 77 poena; 64 poena iza Maklarena. Patrese je godinu okončao kao treći u Prvenstvu Vozača sa 40 poena, 41 poena iza Svetskog prvaka za 1989, Alana Prosta. Butsen je na kraju bio peti sa 37 poena, posle pobede poslednjeg vikenda u Adelajdu. Butsenov trijumf značio je da je ekipa iz Oksfordšira obeležila početak i kraj decenije u Australiji svojim pobedama.

1990.

Sastav ekipe ostao je nepromenjen. Za tim su u 1990. vozili:

5 Teri Butsen
6 Rikardo Patreze

Iako je Patreze osvojio Veliku nagradu San Marina a Butsen krenuo kao prvi u Mađarskoj ekipa je skupila 20 bodova manje nego prethodne godine i završila u Prvenstvu Konstruktora dva mesta slabije plasirana. U Prvenstvu Vozača, Butsen je bio šesti sa 34 poena dok je Patreze zauzeo sedmo mesto sa skromna 23 boda.

1991.

Teri Butsen je postao višak i preselio se u Ližije a buduća zvezda se vratio u ekipu. Za tim suu 1991. vozili:

5 Najdžel Mensel
6 Rikardo Patreze

Pored povratka Mensela Vilijams takođe dovodi, kao probnog pilota budućeg Svetskog prvaka za 1996. Dejmona Hila. Ekipa nije uspela da kroz cilj prvoj Velikoj nagradi sezone u Finiksu Oba vozača su odustala usled problema sa menjačem. Patreze se vrlo brzo vratio na pravi put jer je već sledeće nedelje trku u Interlagosu završio kao drugi iza Sene u Maklarenu. Te godine u San Marinu ponovo oba vozača nisu završla trku. Mensel je doživeo udes a Patreze imao problem sa elektronikom bolida. U Monaku Mensel je završio u bodovima, prošavši kroz cilj odmah iza pobednika Ajrtona Sene. Na sledećoj trci, Velikoj nagradi Kanadeu Montrealu oba Vilijamsa su krenula iz prvog reda da bi Patreze odustao zbog problema sa menjačem a Mensel iako je vodio do zadnjeg kruga morao da zaustavi bolid zbog kvara na elektonici. Na Velikoj nagradi koja je usledila, u Meksiku Vilijams je ostvario dvostruku pobedu. Patreze je u cilj ušao ispred Mensela ekipa je tom prilikom dodala 16 bodova na svoj konto. Tim je potom napravio niz trijumfa. Mensel pobeđuje u Francuskoj pet sekundi ispred Prostovog Ferarija. Britanac onda ponovo pobeđuje kod kuće, četiri godine nakon poslednjeg trijumfa tamo. Tri uzastopne pobede uskoro su postale četiri kada je Mensel prošao prvi kroz cilj u Nemačkoj, 10 sekundi ispred prvog pratioca i klupskog kolege Patrezea. Sena je pobedom u Mađarskoj, pet sekundi ispred Mensela prekinuo taj pobednički niz. Mensel je kasnije dobio Veliku nagradu Italije i pehar u Španiji. Dok je Patreze pobedio na Velikoj nagradi Portugala pošto su Menselov nastup upropašćen od strane mehaničara koji su napravili grešku sa pneumatikom. Vilijams je završio kao drugi u Prvenstvu Konstruktora sa ukupno 125 bodova, 14 manje od prvog Maklarena. Drugi je na kraju bio i Mensel u pojedinačnoj konkurenciji sa sakupljena 72 boda, 24 manje od Sene.

1992.

U 1992. Vilijams je napravio iskorak zadržavši uspešan tandem vozača. Za ekipu su vozili:

5 Najdžel Mensel
6 Rikardo Patreze

Na prvoj trci u Južnoj Africi Mensel je zasenio sve pošto je krenuo kao prvi i kao takav i prošao kroz cilj, 24 sekunde ispred timskog kolege Patrezea. Mensel je nanizao pet trijumfa. Posle Afrike sledili su: Meksiko Siti, Interlagos, Katalunja i na kraju Imola. Patreze je svuda bio drugoplasirani osim na VN Španije gde je posle okretanja na stazi odustao. Menselovih pet pobeda u prvih pet trka je značio novi rekord u Formuli 1 Sena je dobio sledeću trku u Monaku ispred oba Vilijamsa koji su završili kao drugi i treći. U Kanadi, oba Vilijamsa nisu završila trku: Mensel je ulazeći u zadnju krivinu završio van staze (tvrdio je da ga je Sena namerno izgurao)dok je Patrezeu otkazao menjač. Mensel je uz osvojenu britansku krunu i još tri pobede podigao lestvicu za neke mlađe koji dolaze. (Zadnje odmeravanje snaga te godine u Adelejdu Vilijamsi opet nisu završili. Mensela je ibacio Sena pošto se namerno zakucao u njegov zadnji kraj dok je Patreze imao problema sa elektronikom bolida.) Ekipa je trijumfovala u kategoriji konstruktora sa osvojeih 164 boda, čak 65 više od prvog pratioca Maklarena. Mensel je postao Svetski prvak uz Patrezea koji je na kraju bio drugi sa 56 poena. Britanac je postavio novi najbolji rezultat što se tiče broja pobeda jednog vozača u jednoj sezoni.

1993.

Vilijams je bio na vrhuncu i mogao je da bira koga želi! Svetski prvak Najdžel Mensel napustio je ekipu i otišao da vozi u KART seriju zbog netrpeljivosti prema novoangažovanom pilotu dok se Rikardo Patreze sklonio u Beneton. Nova postava je bila spoj mladosti i iskustva a činili su je:

0 Dejmon Hil
2 Alan Prost

Vilijams FV15C je bio potpuno nadmoćan automobil, sa aktivnim vešanjem i sistemom kontrole proklizavanja bio je ispred svog vremena. Prost je na prvoj svojoj trci za tim u Južnoj Africi pobedio i ostavio prašinu iza sebe. Kao i Mensel prethodne godine, krenuo je kao prvi i prošao kroz cilj sa minutom prednosti ispred Sene koji je bio drugi. Na sledećoj Velikoj nagradi Brazila viđen je Prostov sudar sa Minardijem Kristjana Fitipaldija po kiši i prvo pobedničko postolje Dejmona Hila koji je trku završio 12 sekundi iza prvog Sene. Tri od naredna četiri trofeja za Vilijams podigao je Prost dok je jednom najbolji bio Sena. Prost i Hil su kasnije ostvarili dvostruku pobedu za Vilijams u Francuskoj, jedinu te godine. Prost je nastavio sa pobedama u Silverstounu i Hokenhajmu. Ispostavilo se da je Hil dokazao dosta konkurentan, posebno u drugom delu godine. Mehanički problemi koštali su ga pobeda u Britaniji i Nemačkoj ali su Mađarska, Belgija i Italija bile njegove. Te pobede su Britanca dovele na drugo mesto u generalnom plasmanu i dale mu priliku da se bori čak i za naslov prvaka. Ali Vilijamsovi automobili do kraja godine više nisu pobeđivali. Mladi Mihael Šumaher je trijimfovao u Portugala dok je Sena pobedio u Japanu i Australiji i time pretekao Hila po broju bodova. Vilijams je zadržao naslov u konkurenciji konstruktora 84 boda ispred Maklarena. A Prost je mesto najboljeg zacementirao u Portugalu dok je Sena bio drugoplasirani sa 26 poena zaostatka.

Završila se i saradnja sa Kenonom kao glavnim pokroviteljem tima.

1994.

U Vilijams po naslov prvaka i onda u penziju! Kao što se desilo sa Najdželom Menselom na kraju 1992. prethodna godina je za Alena Prosta značila oproštaj od takmičenja. Francuzovim odlaskom samba je trebalo da bude glavni ritam ali.. Za tim su ove sezone vozili:

0 Dejmon Hil
2 Ajrton Sena (prve tri trke)
2 Dejvid Kultard (VN Španije, VN Kanade i VN UK - VN Portugala)
2 Najdžel Mensel (VN Francuske i VN Evrope - VN Australije)

U toku tamičarske 1994. godine Vilijams je koristio FV16 (razvijen pred početak) i FV16B (sa kraćim bočnim propusnicima vazduha i prilagođene visine poda, razvijenog u toku sezone).

Pošto je saradnja sa Kenonom završena glavni pokrovitelj tima za tekuću godinu postao je proizvođač duvana Rotmans Internešenal i njihov naziv je postao zaštitni znak ekipe od 1994. do 1997.

Odlaskom Prosta otvorila se mogućnost i Vilijams je potpisao jednogodišnji ugovor sa Ajrtonom Senom. S obzirom da je ekipa osvojila dva prethodna Svetska Prvenstva sa daleko najboljim automobilima, prirodno i očekivano je bilo da Sena ostvari sličan rezultat sa Dejmonom Hilom kao kolegom i najbližom podrškom. Inače, Prost,Sena i Hil su trijumfovali zajedno na svim trkama prethodne godine, osim na jednoj, koju je osvojio Benetonov vozač Mihael Šumaher.

Provere pred početak godine pokazale su da je FV16 brz ali težak za vožnju. FIA je bila zabranila elektronski operativna pomagala vozačima kao što su:aktivno vešanje, kontrola proklizavanja i ABS, da bi nadmetanje učinila zavisnijim od veštine samih vozača. To su bila ta tehnička unapređenja koja su Vilijams u prethodnim godinama činila najboljim. Sa njihovim uklanjanjem u 1994. bolidi više nisu bili dobro upravljivi, kako su primetili drugi vozači u F1 bolid nije imao uopšte stabilan zadnji deo. Sam Sena je imao brojne zamerke da je Vilijams FV16 imao manjkavosti koje bi trebalo doterati. Bilo je očigledno da FV16, posle promene propisa i zabrane aktivnog vešanja i kontrole proklizavanja ne poseduje nikakvu nadmoć FV14B i FV15C, automobila koji su mu prethodili. Iznenađenje na proverama je pretstavljao Beneton-Ford koji je bio manje snažan ali više okretan nego Vilijams.

Prve četiri trke dobio je Mihael Šumaher u Beneton-Fordu. Sena je krenuo kao prvi u prve dve nedelje ali nijednom nije uspeo da trku i završi. U trećoj trci, Velikoj nagradi San Marina 1994. u Imoli, Sena je ponovo krenuo sa prvog mesta ali je bio učesnik kobnog sudara u drugoj krivini nakon izveženih 6 krugova. Posledice Senine pogibije su bile veoma ozbiljne i po sam tim jer je italijanski tužioci pokušali da Freka Vilijamsa terete za ubistvo bez predumišljaja, slučaj koji nije bio zaključen do 2005. Na narednoj trci u Monte Karlu, Dejmon Hil je bio jedini Vilijams koji je krenuo iz poštovanja prema Seni i već u prvom krugu parkirao svoj bolid. Od Senine smrti sve Vilijamsove formule nosile su Seninu sliku na svojim karoserijama u njegovu čast i označavale nastavak podrške Seninom institutu.

Naredna nedelja i trka u Španiji, Vilijams je za novog klupskog druga D. Hila doveo probnog vozača Dejvida Kultarda. Hil je ovde ostvario prvu ekipnu pobedu u godini sa skoro pola minuta prednosti nad Šumaherovim Benetonom, dok je Kulnard odustao zbog problema sa el. napajanjem. U Montrealu oba Vilijamsa su osvojila bodove po prvi put. Hil je bio drugi a Kultard je završio kao peti. U Francuskoj, Najdžel Mensel je zamenio Kultarda(u prvom od četiri nastupa) na zahtev Renoa. Na Silverstounu, Dejmon Hil je uspeo ono što je izmaklo njegovom ocu, dvostrukom Prvaku Sveta u Formuli 1, Gremu Hilu, trijumfujući na Velikoj nagradi Velike Britanije. Hil je sustigao Šumahera u generalnom plasman su Nemcu oduzeti bodovi u Frankošampu pošto su kontrolori pronašli nepravilnosti u podu njegovog bolida. Kazna je uključila zabranu vožnje u sledeće dve trke i Hil je to iskoristio pobeđujući u Italiji i Portugalu.

Tri trke pred kraj, prvak iz 1992. Najdžel Mensel vratio se iz KART serije (gde je sezona bola završena) da zameni Kultarda do okončanja godine. Mensel će dobijati otprilike 2 200 000 din. po trci, dok je Hilova godišnja plata bila 765 000 din. iako je Hil ostao prvi vozač tima.

Šumaher se vratio posle izdržane kazne na Velikoj nagradi Evrope koju je dobio sa 25 sekundi prednosti i vratio se u vodstvo u gen. plasmanu sa 5 bodova prednosti pred pretposlednju nedelju u Japanu. Trka u Japanu je vožena po olujnoj kiši. Posle ponovljenog starta Hil je stigao prvi sa tri sekunde ispred drugog Šumahera. Pred zadnju trku u Adelejdu Šumaher je imao jedan jedini bod prednosti. Mensel je krenuo kao prvi ali je loše počeo trku što je dovelo do direktne borbe Hila i Šumahera za naslov prvaka u 1994. Negde na sredini trke Šumaher je se prevario i nisko podešavanje sile prijanjanja nije mu se naročito isplatilo. On je izgubio kontrolu nad bolidom i u petoj krivini (Hil to nije video) imao je dodir sa zidom. Pošto se Šumaher izvukao Hil se pojavio iza ugla i pokušao da ga pretekne u narednoj krivini. Šumaher se nije dao što je dovelo do sudara (Beneton je završio u zidu a Vilijams je morao da odustane zbog deformisanog vešanja), što je značilo da Šumaher ostaje na kraju ukupno prvi. Ovaj incident je ostao do danas sporan. Neki, kao Patrik Hed iz Vilijamsa su smatrali da je to bio nameran pokušaj Šumahera da Hila izbaci iz trke. Ostali, kao što je komentator Bi-Bi-Si-ja Marej Voker stali su u Šumaherovu odbranu događaj smatrajući za dvoboj u trci. Na kraju, Najdžel Mensel je u drugom Vilijamsovom automobilu u Australiji podigao svoj poslednji trofej u Formuli 1.

Vilijams je završio kao najbolji u Prvenstvu Konstruktora, treću godinu u nizu sa 118 bodova, dok je Hil na kraju bio ukupno drugi u Prvenstvu Vozača sa skupljenim 91 bodom.

1995.

U 1995. Najdžel Mensel nije zadržan kao opcija tako da su vozači bili:

5 Dejmon Hil
6 Dejvid Kultard

Šumaher je sa novim Renoovim motorom u svom Benetonu dobio prvu trku godine u Brazilu dok je Kultard bio drugi. Bilo kako bilo, obojici se nije računao plasman pošto je ustanovljeno da ih je Elf snabdeo sa vrstom benzina koja nije odobrena od strane FIA. Tako da je Gerhard Berger u Ferariju proglašen za pobednika. Šumaheru i Kultardu su posle žalbe vraćeni bodovi alli su Benetonu i Vilijamsu kao konstruktorima kazne ostale na snazi. Hil je dobio naredne dve trke u Argentini i San Marinu a kasnije će dobiti i trke na Hungaroringu i u Adelejdu. Hil je u Australiji dobio trku sa dva kruga prednosti ispred svih, u jednoj od najubedljivijih pobeda u Fornmuli 1 ikada. Kultard je do kraja godine u Estorilu za ekipu Vilijamsa zabeležio svoju jedinu pobedu pre nego je prešao u Maklaren.

Vilijamsovu vladavinu okončao je Beneton koji je izabrao da umesto Fordovih koristi Renoove agregate, iste kao i ekipa iz Glosteršira. Kao takav,Beneton je nadmašio Vilijams u Prvenstvu Konstruktora za 29 poena. Dejmon Hil zauzeo je drugo mesto u pojedinačnoj konkurenciji, 33 boda iza Benetonovog Mihaela Šumahera.

1996.

Dejvid Kultardje napustio ekipu tako da je donekle izmenjena postava bila:

5 Dejmon Hil
6 Žak Vilnev

Za 1996. Vilijams je imao brži i mnogo pouzdaniji automobil, FV18. Uz to u tim je stigao mladi Žak Vilnev, osvajač KART serije za 1995. Prvih pet trka i pet pobeda! Sve je uzeo Hil osim jedne. Olivje Panis trijumfuje šeste nedelje u Monakupošto su oba Vilijamsa odustala. Hil zatim odustaje drugi put zaredom kad se okrenuo i završio van staze u Španiji dok je njegov timski kolega Vilnev završio trku kao treći. Hil i Vilnev su bili ubedljivi na sledećoj Velikoj nagradi u Kanadi, gde su krenuli kao prvi i drugi i isto tako prošli kroz cilj. Vilijams je napravio ponovo dvostruku pobedu pošto je Hil osvojio Veliku nagradu Francuske. Vilnev je svoju drugu pobedu u F1 zabeležio u Silverstounu pošto je Hil odustao zbog problema sa točkom u toku vožnje. Hil je bio pobednički raspoložen u Nemačkoj dok je Vilnev trijumfovao na sledećoj trci u Mađarskoj. Zatim je Šumaherov Ferari bio najbolji u Spa Frankošampu i Monci. Vilnev se na kraju pojavio kao kandidat za naslov ukupnog prvaka zadnje nedelje u Japanu ali je Hil potvrdio svoju nadmoć pobedivši u trci i ukupno u Prvenstvu za 1996. do je Vilnev bez jednog točka bio primoran da odustane.

Nadmoć Vilijamsovih bolida je bila tolika da su zacementirali Prvenstvo Konstruktora i matematički su samo njihovi vozači mogli da budu pojedinačno najbolji, nekoliko trka pred kraj. Otprilike u to vreme, Frenk Vilijams je objavio da Hilu neće biti ponuđen novi ugovor po isteku važećeg uprkos Hilovim uspesima i velikim šansama za osvajanje Prvenstva Vozača, tako da se Britanac pridružio Erouzu u 1997. Edrijan Njui je želeo mesto rukovodioca tehničkog dela ekipe (pre nego samo glavnog modelara) ali to u Vilijamsu nije bilo moguće, jer je Patrik Hed, bio su-osnivač i jedan od vlasnika ekipe. Maklaren je iskoristio priliku ali je Njui po sili zakona veći deo 1997. proveo na prinudnom odmoru u Vilijamsu.

2007. Prelazak na Tojotine motore

U sezoni 2007 za Vilijams su vozili:

16 Niko Rozberg,
17 Aleksander Vurc
17 Kazuki Nakađima (jedna trka - VN Brazila)

Test-vozač je pored Nakađime, bio i Narain Kartikejen. Glavni sponzor tima je AT&T, a u bolide se po prvi put ugrađivao Tojotin motor.

Tim je sezonu završio na četvrtom mestu sa 33 poena, dok su vozači zauzeli 9. (Rozberg), odnosno 11. mesto (Vurc) u generalnom plasmanu.

2008.

Za ekipu su 2008. vozili:

7 Niko Rozberg
8 Kazuki Nakađima

Vilijams je u sezoni 2008 imao dobrih, ali i veoma slabih rezultata. Rozberg se dva puta penjao na podijum (Australija i Singapur), ali se tim mučio na stazama na kojima dominiraju brze krivine. Vilijams je bio jedan od prvih timova koji je prekinuo razvoj svog bolida za 2008. zbog velikih promena tehničkih pravila koja su stupila na snagu naredne sezone. Ekipa je 2008. godinu završila tek na osmom mestu u poretku konstruktora.

2009.

Vozačka postava je u 2009. bila ista kao i prethodne sezone:

16 Niko Rozberg
17 Kazuki Nakađima

Sezona 2009 je bila još jedna slaba za Vilijams. Tokom godine nije osvojen ni jedan podijum, a ekipa je na kraju završila na sedmom mestu u poretku konstruktora sa 34.5 boda. Na kraju sezone je tim odlučio da od 2010. vozi sa Kosvortovim motorima, pošto je Tojota odlučila da se u potpunosti povuče iz Formule 1.

2010. Povratak Kosvortovim motorima

Niko Rozberg i Kazuki Nakađima su napustili ekipu, a nova vozačka postava je bila:

14 Rubens Barikelo
15 Nikolas Hilkenberg

Vilijams se 2010. uglavnom borio u sredini poretka. Ponovo nije osvojen ni jedan podijum, a najbolji plasman je bilo četvrto mesto na Velikoj nagradi Evrope. Jedina svetla tačka u sezoni je bilo osvajanje pol pozicije Nikolasa Hilkenberga za Veliku nagradu Brazila. Tim je sezonu završio na šestom mestu u šampionatu konstruktora sa 69 bdova.

2011.

Saradnja sa Nikolasom Hilkenbergom je završena na kraju 2010. pa je vozačka postava u 2011. bila:

11 Rubens Barikelo
12 Pastor Maldonado

Vilijamsovu sezonu 2011 najbolje opisuje jedna reč - katastrofa. Ovo je bila verovatno najgora i najteža sezona u istoriji ovog britanskog tima. Bodovi su osvajani samo u Monaku, Kanadi i Belgiji, a Barikelo i Maldonado su na mnogim trkama završavali praktično na samom začelju. Na kraju godine je Vilijamsov bilans bio: 5 poena, bez podijuma i deveto mesto u šampionatu konstruktora.

2012. Povratak na Renoove motore

Ugovor sa Rubensom Barikelom nije produžen nakon 2011. a postava u 2012. je:

18 Pastor Maldonado
19 Bruno Sena

U julu 2011. ekipa je objavila da će od 2012. koristiti Renoove motore. Dovedeni su novi ljudi na neke ključne pozicije u timu i rezultati su odmah bili vidljivi. Bilo je jasno da novi bolid ima dobar tempo, iako u Australiji i Bahreinu nisu osvojeni bodovi usled nesrećnih okolnosti. Ipak, prava nagrada za uloženi trud je stigla na Velikoj nagradi Španije gde je Pastor Maldonado ostvario prvu pobdeu za Vilijams od 2004.

2013.

Saradnja sa Bruno Senom nije nastavljena pa je vozačka postava za 2013. bila:

16 Pastor Maldonado
17 Valteri Botas

Kler Vilijams, ćerka direktora tima Frenka Vijijamsa imenovana je za njegovog zamenika u martu 2013. Maldonado je zadržan u ekipi a pridružio mu se Bodas, promovisan sa dotadašnjeg mesta test vozača. Ekipa se mučila kroz celu sezonu, uprkoz dobrim kvalifikacijama na Velikoj nagradi Kanadei plamanu u deset najboljih na Velikoj nagradi SAD, sakupivši samo 5 bodova u Prvenstvu Konstruktora.

2014. Mercedesovi agregati

Maldonado nije ostao u timu a postavu su činili:

17 Felipe Masa
77 Valteri Botas

U maju 2013. Vilijams potpisuje ugovor na duge staze sa Mercedesom za snabdevanje motora. Nemački poizvođač isporučuje 1.6 litarske V6 turbo motore od početka naredne sezone. Botas je zadržan kao vozač za 2014. a Felipe Masa je doveden iz Ferarija da zameni Maldonada. Ekipa je osvojila svoju prvu pol-poziciju od 2012. zahvaljujući Masi na Velikoj nagradi Austrije To jetakođe bio jedini put da je Mercedes sklonjen sa prvog mesta u kvalifikacijama u celoj 2014. sezoni. Uz Botasa, plasiranog uz bok Masi, bio je to prvi put od 2003. i Nemačke da je ekipa zaključala prvi red na nekoj trci. Uz bolje performanse tim je osvojio dva mesta na pobedničkom postolju u Abu Dabiju što im je donelo treće mesto u Prvenstvu Konstruktora.