Pređi na sadržaj

Mozilla Firefox

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mozilla Firefox
Programer(i)Fondacija Mozilla
Prvo izdanje9. novembar 2004.
Stabilno izdanje
111.0 / 14. mart 2023.
Repozitorijum
Uredi na Vikipodacima
Napisan uC++
XUL
XBL
JavaScript
CSS
Operativni sistemsvi
PlatformaViše platformi
Dostupan na90 jezika
Tipveb-pregledač
LicencaMPL, MPL/GPL/LGPL
Veb-sajthttps://www.mozilla.org/firefox/

Mozilla Firefox (transkr. Mozila fajerfoks) je veb-pregledač otvorenog koda koji je napravila kompanija Mozilla. Ranije je bio poznat pod imenima „Phoenix“ i „Firebird“, a nastao je na temeljima pogona „Gecko“, koji je koristio i ranije popularni veb-pregledač Netscape. Od 9. novembra 2004, od verzije 1.0, Firefox je postao ozbiljna konkurencija Internet Explorer-u, a danas Google Chrome-u.[1]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Dejv Hajat (engl. Dave Hyatt) i Blejk Ros (engl. Blake Ross) počeli su da rade na projektu „Firefox“ kao eksperimentalnom izdanju projekta „Mozilla“. Verovali su da su komercijalni zahtevi Netscape-a kompromitovali korisnost Mozill-e[2]. Kako bi se borili protiv toga što su videli, napravili su samostalni pregledač, sa kojim su planirali da zamene paket „Mozilla“. Dana 3. aprila, Mozilla je objavila da planiraju da promene fokus sa paketa „Mozilla“ na Firefox i Thunderbird[3].

Projekat „Firefox“ je doživeo nekoliko promena imena. Promenjen je prvobitni naziv Phoenix jer je narušavao robnu marku Phoenix Technologies. Firebird, ime koje je odabrano kao zamena, izazvalo je žestoku reakciju istoimenog besplatnog servera bazi podataka[4][5][6]. Kao odgovor, Fondacija Mozilla izjavila je da pregledač uvek treba da nosi ime „Mozilla Firebird“, kako bi se izbegla zabuna sa softverom za baze podataka. Nastavljeni pritisak zajednice programera baza podataka uslovio je još jednu promenu imena: 9. februara 2004. Mozilla Firebird postala je „Mozilla Firefox“[7], često nazivan jednostavno samo kao „Firefox“, a ponekad i skraćeno „Ef iks“ engl. FX[8].

Firefox je prošao kroz mnogo verzija pre izdavanja verzije 1.0, koja se pojavila 9. novembra 2004. Nakon serije sigurnosnih i ispravki stabilnosti, fondacija Mozilla je 29. novembra 2005. objavila prvo veće unapređenje, verziju 1.5 Firefoxa. Verziju 2 Mozilla je objavila 24. oktobra 2006. godine. Ova verzija je uključivala popravke u tabovima, upravljač za proširenja (ekstenzije), izgledu, pretrazi, novoj opciji za povratak izgubljenih sesija, proveri grešaka pri kucanju, i sigurnosnoj zaštiti „antifišing“ koja je ubačena kao dodatak koji je napravio Gugl[9][10], a kasnije ubačen i u sam program[11]. Januara 2008. pokrenuto je uživo podrška preko Interneta, koje pokreću volonteri uz pomoć softvera „Džajv“ (engl. Jive Software). Bilo ko može postaviti pitanje, a odgovor je zagarantovan. Ponekad, postoji mogućnost da razgovarate uživo i sa agentom za podršku.

Istorija izdanja

[uredi | uredi izvor]
Boja/značenje:
Stara verzija Trenutna verzija Beta verzija Buduća verzija
Naziv pregledača Verzija pogona Gecko Verzija Kodni naziv Datum izdavanja Značajnije promene
Phoenix 1.2 0.1 Pescadero 3. septembar 2002. Prvo izdanje, prilagodljiva paleta alatki, brza pretraga
0.2 Santa Kruz 1. oktobar 2002. Paleta sa strane, upravljanje proširenjima.
0.3 Lucia 14. oktobar 2002. Blokiranje slika, blokiranje neželjenih prozora, tabovano pregledanje.
1.3 0.4 Oceano 19. oktobar 2002. Teme, unapređeno blokiranje neželjenih prozora, prilagodljiva paleta alatki.
0.5 Naples 7. decembar 2002. Više početnih strana, meni sa strane i napredni pregled istorije poseta
Mozilla Firebird 1.5 0.6 Glendal 17. maj 2003. Nova osnovna tema (Qute), omiljene stranice i unapređenje privatnosti, glatko skrolovanje, automatsko smanjenje slika.
0.7 Indio 15. oktobar 2003. Automatsko skrolovanje, upravljanje lozinkama, unapređenje podešavanja.
Mozilla Firefox 1.6 0.8 Royal Oak 9. februar 2004. Instalacioni program za Windows, rad bez mreže, omiljene stranice i upravljanje preuzimanim datotekama, novi logotip.
1.7 0.9 One Tree Hill 15. jun 2004. Nova osnovna tema („Winstripe“), migracija podataka, novi upravljač tema/proširenja, smanjena veličina programa, novi sistem pomoći, instalacioni program za Linuks, ikonica za elektronsku poštu (samo za Windows).
1.0 Phoenix 9. novembar 2004. Zvanično izdanje 1.0. zvanične lokalizovane verzije. Dodate nove mogućnosti kao što su podrška za protokole „RSS/Atom feed“, pretraga direktno iz palete alatki, pretraga proširenja. „Kraj života“ nastupio je 13. aprila 2006. sa izdanjem verzije 1.0.8[12][13].
1.8 1.5 Dir Park 29. novembar 2005. Zvanično izdanje verzije 1.5. Dodata podrška za format SVG, unapređenje izgleda, JavaScript 1.5 i CSS 2/3. „Kraj života“ 30. maja 2007. sa izdanjem verzije 1.5.0.12[14].
Mozilla Firefox 2 1.8.1 2.0 Bon Eho 24. oktobar 2006. Zvanična verzija 2.0. Nove mogućnosti kao što je povratak sesija nakon „pucanja“ pregledača, predlaganje pri pretrazi za Google i Yahoo, novi menadžer proširenja, pregled veb-fidova, zaštita protiv fišinga, i kratak opis omiljenih stranica. Tema „Winstripe“ je osvežena. Dodata je podrška za JavaScript 1.7.
2.0.0.14 16. april 2008. Zvanično izdavanje verzije 2.0.0.14. Dodatna stabilnost i sigurnosne ispravke.
Mozilla Firefox 3 1.9 3.0 Gran Paradiso 17. jun 2008. Zvanično izdanje verzije 3.0[15]. Kao osnova za grafiku se koristi Kairo. Kakao vidžeti uključeni za Mac OS X izdanja. API uključen iz WHATWG. Izmene kako se HTML objekat učitava i kako se prikazuju veb-stranice. Novi SVG elementi i filteri, unapređena SVG specifikacija. Saglasnost sa skupom testova Acid2. Nova unapređenja izgleda, uključujući različite podrazumevane teme za različite operativne sisteme, novi menadžer preuzimanja datoteka. Windows 95, 98, ME i Mac OS X v10.3.9[16] i niži više nisu podržani operativni sistemi. Addons.mozilla.org integrisan u prozor dodataka. Podrška za APNG datoteke.
1.9.1 3.5[17] [[Mozilla Firefox#Version 3.5|Shiretoko]][18] 13. jun 2009. Poboljšana verzija pogona Gecko. Tekstualni API. Podrška za korišćenje slika za uokvirivanje teksta. Podrška za izbor JavaScript upita. Nekoliko poboljšanja u „pametnoj adresnoj traci“. Sigurni režim surfovanja. Lokalno surfovanje zasnovano prema Google-u (geolocation).
Mozilla Firefox 3.6 1.9.2 3.6 [[Mozilla Firefox#Version 3.6|Namoroka]] 21. januar 2010.
Mozilla Firefox 4.0 2.0 4.0 [[Mozilla Firefox#Version 4.0|Tumucumaque]] 22. mart 2011.
Mozilla Firefox 5.0 5.0 5.0 21. jun 2011.
Mozilla Firefox 5.0.1 5.0.1 5.0.1 Ažuriranje za rešenje problem stabilnost u Mac OS X 11. jul 2011.

Osobine

[uredi | uredi izvor]

Pogodnosti uključene u Firefox su otvaranje tabova, provera gramatike, napredna pretraga, favoriti uživo, integrisani menadžer preuzimanja datoteka, i servis za pretraživanje u koji je uključen Google. Razvijači Firefoxa su ciljali da proizvedu veb-pregledač koji „samo surfuje internetom“[19] i obezbeđuje najbolje moguće surfovanje, najširoj mogućoj grupi korisnika[20]

Korisnici mogu da prilagođavaju Firefox sa raznim ekstenzijama i temama. Mozilla održava bazu dodataka na addons.mozilla.org sa približno 2.000 dodataka od septembra 2007.[21]

Firefox pruža okruženje za veb-programere u kojem oni mogu da koriste ugrađene alatke, kao što je konzola za greške ili DOM inspektor, ili ekstenzije, kao što je Firebug.

Podrške standarda

[uredi | uredi izvor]
Udeo Firefoxa na tržištu po verzijama (januar 2007.[22])
Firefox 1.0 0,34%
Firefox 1.5 0,53%
Firefox 2 16,02%
Firefox 3 0,10%
Ukupno 16,98%

Mozilla Firefox podržava mnoge veb-standarde, uključujući HTML, XML, XHTML, SVG 1.1 (delimično)[23], CSS, ECMAScript (JavaScript), DOM, MathML, DTD, XSLT, XPath, i PNG slike sa alfa transparentnošću.[24] Firefox takođe podržava ponude za standarde napravljene od strane WHATWG kao klijent,[25][26] i kanvas element.[27]

Premda Firefox 2 ne dozvoljava Acid2 standard, Firefox 3 Beta 2 dozvoljava.[28]

Bezbednost

[uredi | uredi izvor]

Firefox koristi sendboks sigurnosni mehanizam,[traži se izvor] i limitira skripte od pristupanja podataka sa drugog veb-sajta baziranom na istom originalnu polisu.[29] Koristi SSL/TLS da zaštiti komunikaciju sa serverima koji koriste jaku kriptografiju kada koriste https protokol.[30] Takođe pruža podršku za veb-aplikacije koje koriste smart-kartu za proveru autentičnosti.[31]

Fondacija Mozilla omogućava „lov na bag-ove“ istraživačima koji otkriju sigurnosne propuste u Firefoxu.[32] Zvanična uputstva za savladavanje bezbednosnih ranjivosti obeshrabrilo je rana otkrivanja ranjivosti tako da napadačima ne da prednost u stvaranju potencijalnih eksploita.[33]

Firefox ima manje javnih poznatih ne rešenih sigurnosnih propusta od [[Internet Explorer]]a, naprednija bezbednost je često citirana kao razlog da se prebacite sa Internet Explorera na Firefox.[34][35][traži se izvor][36] Vašington post izveštava da je kritični bezbednosni propust u Internet Exploreru bio aktivan 284 dana u 2006. U poređenju, bezbednosni propust u Firefoxu je bio aktivan 9 dana pre nego što je Mozilla rešila problem.[37]

2006. godine, Symantec-ova studija je pokazala da, iako je Firefox prevazišao ostale pregledače u broju potvrđenih ranjivosti te godine u septembru, su te ranjivosti brže ispravljene nego one nađene u ostalim pregledačima.[38] Symantec je kasnije pojasnio njihovu izjavu, govoreći da Firefox i dalje ima manje propusta od Internet Explorera, koliko su prebrojali bezbednosni istraživači.[39] Kako od 2. januara 2008, Firefox 2 ima pet nerešenih sigurnosnih propusta, najjači od njih je Secunia proglasila „manje kritičnim”.[40] Internet Explorer ima sedam nerešenih propusta, Secunia je najjači od njih proglasila kao „umereno kritičan“.[41]

Licenciranje

[uredi | uredi izvor]

Firefox je slobodan i otvoren softver, nalazi se pod trojnom licencom, MPL, GPL i LGPL. Ove licence dozvoljavaju svima da gledaju, menjaju i/ili redistribuiraju izvorni kod, i nekoliko javno izdatih aplikacija su pravljene na njemu, na primer, Netscape, Flock i -{Songbird} su napravljeni na kodu iz Firefoxa.

Zvanično izdate verzije Firefoxa sa mozilla.com su licencirane pod Mozilla EULA.[42] Nekoliko elemenata ne padaju pod uslove trojne licence i zaštićeni su pod EULA, uključujući trejdmarkovano Firefoxovo ime i izgled, i dodatak za prijavu grešaka. Međutim, BreakPad, sistem za prijavu grešaka otvorenog koda se očekuje da će zameniti integrisani Firefox-ov sistem u verziji 3.0.[43] Prema očekivanim planovima, Firefox 3.0 će biti prva verzija koja je potpuno otvorenog koda.

U prošlosti, Firefox je bio licenciram samo pod licencom MPL,[44] koju FSF definiše kao slabu zaštitu prava; licenca dozvoljava, na razne limitirane načine, upotrebu derivatnih radova. Dodatno, kod pod MPL licencom ne može legalno da se veže za kod pod GPL ili LGPL licencom.[45][46] Zbog ovoga, Mozilla je prelicencirala Firefox u trojnu licencnu šemu MPL, GPL, i LGPL. Zbog ovoga, programeri su slobodni da izaberu pod koju će da primaju kod i da ga dalje koriste: GPL ili LGPL vezivanje i derivatni radovi kada se one koriste, ili MPL ukoliko nju izaberu.[44]

Problemi sa zaštićenim imenom i znakom

[uredi | uredi izvor]
Oblik globusa koji koristi Firefox bez zvaničnih natpisa

„Mozilla Firefox“, zajedno sa zvaničnim logotipom Firefoxa predstavlja zaštićeno ime i znak i može se koristiti samo pri dozvoljenim uslovima. Bilo ko može da redistribuiše zvanična izdanja ali u neizmenjenoj formi (izvorni kod isti), i da koristi Firefoxovo ime za takvu distribuciju, ali se ograničenja nalažu samo na izmenjenim izvornim kodovima.[47]

U vezi sa fondacijom Mozilla i njihovim zahtevima da se zaustave određene distribucije otvorenog koda od upotrebe registrovanog imena i zaštićenog znaka "Firefox", postojale su neke kontroverze . Šef Mozile, Mičel Bejker izjavio je u intervjuu iz 2007. godine da distribucije mogu slobodno da koriste Firefoxovo ime i zaštićeni znak ukoliko nije izmenjen izvorni kod.[48]

Reklamiranje

[uredi | uredi izvor]

Firefox se brzo prilagodio korisnicima. U prvoj godini postojanja, imao je stotinu miliona preuzimanja,[49] praćenih serijama agresivne marketinške kampanje, nazvanih „markentinške nedelje“ koje su 2004. vodili Blejk Ros i Asa Docler.[50]

Dana 2. septembra 2004,[51] pokrenut je marketinški portal pod nazivom „raširimo Firefox“ ("Spread Firefox"). Portal je napravio program dugmića "Get Firefox" (preuzmi Firefox).

„Svetski dan Firefoxa“, je kampanja koja je počela 15. jula 2006,[52] na treću godišnjicu osnivanja Fondacije Mozilla[53] i trajala do 15. septembra 2006.[54] Učesnici su se registrovali kao prijatelji na sajtu kampanje kako bi se njihovo ime pronašlo na Firefoxovom zidu prijatelja, digitalnom zidu koji je bio prikazan ispred sedišta fondacije.

Dana 21. februara 2008. zbog postizanja cifre od 500 miliona preuzimanja, zajednica Firefoxa je proslavila posećujući FreeRice kako bi skupila 500 miliona zrna pirinča.[55]

Reakcije kritike

[uredi | uredi izvor]

Forbes je nazvao Firefox najboljim pregledačem u svom komentaru iz 2004. godine.[56] PC World proglasio je Firefox „proizvodom godine“ u 2005. na njihovoj listi „100 najboljih proizvoda 2005. godine“.[57] Nakon objavljivanja Firefoxa 2 i [[Internet Explorer 7|Internet Explorera 7]] 2006. godine, PC World je uporedio oba i proglasio da je Firefox bolji pregledač.[58] Magazin Which? nazvao je Firefox svojim najboljim izborom među pregledačima.[59]

Internet Week je objavio članak u kojem su mnogi čitaoci prijavili veliko zauzeće memorije kod Firefoxa 1.5.[60] Razvojni tim Mozill-e je izjavio da je veće zauzeće memorije kod Firefoxa 1.5 delimično izazvano novom funkcijom za brzo kretanje napred-nazad kroz stranice (engl. FastBack).[61] Još neki od mogućih uzroka problema sa memorijom su loše ekstenzije, kao što je Google Toolbar i neke starije verzije Adblock,[62] ili dodaci, poput starijih verzija Adobe Acrobat Reader-a.[63] Kada je PC Magazine uporedio zauzeće memorije kod Firefoxa, Oper-e i Internet Explorera, otkrili su da Firefox zauzima približno istu količinu memorije kao i drugi pregledači.[64] Testovi koje je sproveo PC World i Zimbra ukazuju da Firefox 2 zauzima manje memorije nego Internet Explorer 7.[58][65] Firefox 3, za vreme testiranja beta 1 verzije, nije zauzimao manje memorije od verzije 2, iako je i dalje zauzimao manje memorije od Internet Explorera 7.[66]

Poput drugih pregledača, Firefox je imao brojne bezbednosne propuste, mada ne toliko kao Internet Explorer prema nalazima CERT.

Softpedia primećuje da je Firefoxu potrebno više vremena da se pokrene nego drugim pregledačima,[67] što je potvrđeno na testovima brzine pregledača.

Internet Explorer 6 se takođe pokreće neznatno brže od Firefoxa na platformi Microsoft Windows, jer su mnoge njegove komponente direktno ugrađene u Windows i učitavaju se prilikom podizanja operativnog sistema. Kao rešenje ovog problema, kreirana je aplikacija koja učitava komponente Firefoxa prilikom pokretanja sistema, slično Internet Explorer-u.[68] Funkcija OS Windows Vista nazvana SuperFetch obavlja sličan zadatak tako što unapred učitava Firefox ako se dovoljno često koristi.

Odnos sa Google-om

[uredi | uredi izvor]

Odnos korporacije Mozilla sa Google-om bio je zapažen u medijima,[69][70] naročito u vezi sa njihovim ugovorom sa Google-om o plaćenim preporukama. Objavljivanje antifišing zaštite u Firefoxu 2 posebno je izazvalo kontroverze.[71] U osnovnim podešavanjima je zaštita protiv fišinga uključena, a zasnovana je na listi koja se ažurira dva puta svakog sata preuzimanjem podataka sa Google-ovog servera na računar korisnika.[72] Korisnik ne može promeniti dobavljača podataka iz grafičkog interfejsa pregledača,[73] i nije informisan o tome ko je osnovni dobavljač podataka. Takođe, pregledač šalje Google-ove HTTP kolačiće uz svaki zahtev za ažuriranje.[74] U novijim verzijama programa fondacije Mozilla dodata je nova bezbednosna opcija koju korisnik mora sam uključiti. Ova antifišing opcija pruža trenutnu zaštitu tako što kod Google proverava svaku posećenu veb-adresu.[75] Neke grupe koje se zalažu za privatnost na Internetu izrazile su zabrinutost povodom mogućih načina na koje će Google koristiti ove podatke, iako Firefoxova polisa privatnosti navodi da Google ne može koristiti lične informacije u bilo koju svrhu osim za antifišing zaštitu.[72]

2005. godine, Fondacija Mozilla i Korporacija Mozilla imale su zajednički prihod od 52,9 miliona dolara, od čega je oko 95% poreklom od prihoda od pregledača.[76][77] U 2006. godini, fondacija Mozilla i korporacija Mozilla imale su zajednički prihod od 66,9 miliona USD, od čega je oko 90% poreklom od prihoda od pregledača.[76][78]

Odgovor konkurencije

[uredi | uredi izvor]

Operativni direktor Majkrosofta u Australiji, Stiv Vamos (engl. Steve Vamos), izjavio je krajem 2004. godine da ne vidi Firefox kao pretnju i da ne postoji značajna potražnja među Majkrosoftovim korisnicima za funkcijama koje poseduje Firefox.[79]

Predsednik Majkrosofta Bil Gejts (engl. Bill Gates) koristio je Firefox, ali je komentarisao da „se jako puno softvera preuzima svakog dana, međutim da li ljudi uopšte sve to koriste?“[80] U svojoj prijavi Saveznoj komisiji za trgovanje hartijama od vrednosti (SAD) od 30. juna 2005. godine, Microsoft je priznao da „konkurenti poput Mozill-e nude softver koji se takmiči sa mogućnostima Internet Explorer-a iz našeg operativnog sistema Windows“.[81]

Uprkos hladnom prijemu od strane najvišeg rukovodstva Microsoft-a, razvojni tim Internet Explorer-a održava zdrave odnose sa Mozill-om. Oni se redovno sastaju da bi raspravljali o standardima poput extended validation certificates.[82] Mozilla je 2005. godine dozvolila Majkrosoftu upotrebu svog Web feed logoa u cilju standardizacije grafičkog predstavljanja Web feed funkcije.[83]

Avgusta 2006. godine, Majkrosoft je Mozili ponudio pomoć oko integracije Firefoxa sa tada nadolazećom Windows Vistom,[84] što je Mozilla i prihvatila.[85]

Oktobra 2006. godine, čestitajući uspešnu isporuku Firefoxa 2, razvojni tim Internet Explorer-a poslao je tortu Mozill-i.[86][87] Kao znak odobravanja rata među pregledačima, neki čitaoci su se našalili da je torta bila otrovana, dok su drugi šaljivo predlagali da Mozilla vrati tortu zajedno sa receptom, aludirajući na softver otvorenog koda.[88]

Novembra 2007. godine, radnik Microsoft-a Džef Džouns (engl. Jeff Jones) kritikovao je Firefox, tvrdeći da je Internet Explorer iskusio manje propusta i manje visoko rizičnih propusta nego Firefox u tipičnom poslovnom okruženju.[89] Mozillin programer Majk Šejver (engl. Mike Shaver) opovrgao je ovu studiju, navodeći kao glavne nedostatke Microsoft-ovo nagomilavanje bezbednosnih zakrpa, kao i to da je fokus studije bio na ispravkama a ne na samim propustima.[90]

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]

Par osobina koje karakterišu Firefox:

  • Velika stabilnost
  • Povećana sigurnost (u odnosu na Internet Explorer)
  • Učitavanje stranica u pojedinačne kartice (učitavanje više stranica unutar jednog prozora)
  • Podrška za standard W3C
  • Ugrađen menadžer preuzimanja
  • Dodaci koje korisnik po potrebi može ugraditi u veb-pregledač (nekoliko se odnose i na Vikipediju):
    • Dodaci sa novim funkcijama ili proširenjima postojećih
    • Teme (themes) - služe za izmenu izgleda samog programa
    • Dodatne komponente za pregled veb-sadržaja u formatu koji nije HTML
  • podrška za veb-fidove
  • povratak aktivnih stranica nakon „pucanja“ veb-čitača
  • zaštita od krađe identiteta (fišing)

Proširenja

[uredi | uredi izvor]

Korisnici Firefoxa mogu i sami značajno da unaprede ili promene njegove funkcionalnosti.

Primeri mogu biti pridruživanje novih funkcija pokretima miša, dodatne opcije u vezi sa karticama, blokiranje reklama ili skripti.

Nove funkcionalnosti čak mogu biti i čitave mini aplikacije, na primer za kalendar ili FTP.

Postoji i dosta proširenja vezanih za Vikipediju (vidi spoljašnje veze na dnu) i za brojne druge popularne sajtove.

Takođe postoji nekoliko ekstenzija vezanih za srpski jezik.

Zastupljenost Firefoxa

[uredi | uredi izvor]
Hronološki grafik zastupljenosti Firefoxa na globalnom planu

Procenjuje se da je krajem 2006. godine zastupljenost Firefoxa na globalnom planu iznosila oko 14%, dok je u Evropi taj broj oko 25%. Do decembra 2007, prema podacima dostupnim preko američke firme NetApplications, zastupljenost Firefoxa je globalno skočila na 16,80%.[91] Taj broj raste iz dana u dan, uprkos činjenici da uz svaki Majkrosoftov operativni sistem dolazi unapred instaliran Internet Explorer, tako da je do juna 2008. godine dostigao rekordnih 40,1%.[92]

Buduće verzije

[uredi | uredi izvor]

Verzija 3.0

[uredi | uredi izvor]

Radno ime verzije Firefoxa 3 je „Gran Paradiso“.[93] Prethodnim izdanjima je ime bilo „Minefield, što je ime koje koriste za verzije koje su još u razvoju. „Gran Paradiso“, kao i ostala Firefox-ova razvojna imena, u stvari je mesto — u ovom slučaju sedma najviša planina u Grajskim Alpima.

Razvojni tim je tražio od korisnika da dostavi zahteve osobina koje žele u verziji 3.[94]

Firefox beta 1 je izdat 19. novembra 2007.[95] Sledeća beta verzija (Firefox 3 Beta 2) je izdata 18. decembra 2007.[96] Sa najmanje 3 planirane beta verzije[97], očekuje se finalno izdanje Firefoxa 3 početkom 2008. godine.

Pozadinske izmene

[uredi | uredi izvor]

Jedna od većih izmena u Firefoxu 3 je implementacija pogona Gecko 1.9, osveženog jezgra izgleda. Nova verzija popravlja mnoge greške i dodaje novi veb API.[98] Što znači da će Firefox 3 biti prva zvanična verzija koja će proći Acid2 testiranje, standardni test za prikaz veb-stranica.

Mnoge nove mogućnosti su definisane u WHATWG HTML5 specifikaciji.[98] Znači, podrška kontroverznom[99][100] "ping"[101] dodacima u <a> i <area> HTML elementima je ubačena i postavljena kao standardna.[102] Postojanje ovog dodatka je da dozvoli praćenje klikova na veze bez starih tradicionalnih metoda kao što su URL preusmerenja i Java skripte, koje mogu biti teško dodate i prilično spore pri postizanju potrebnih rezultata.[101][102] Drugo unapređenje trenutnih tehnika i ta da korisnik može da isključi opciju „ping“. LWN govori o tome da je „tehnika preusmerenja gora nego dodatak ping“.[103]

Druge nove mogućnosti uključuju podršku za oflajn veb-aplikacije, XMLHttpRequest, i podršku za animirani PNG.[98]

Gecko 1.9 koristi Cairo kao grafičku podršku,[104] dozvoljavajući naprednije grafičke performanse i bolji izgled na različitim operativnim sistemima. Zbog manjka podrške Cair-a za Windows 95, Windows 98, Windows Me i Windows NT (verzije 4.0 i starije), i zbog toga što je Microsoft završio podršku za Windows 98 i Windows Me 11. jula 2006, Firefox 3 neće moći biti pokrenut na ovim operativnim sistemima. Slično tome, Mek verzije Firefoxa 3 će moći da se pokrenu samo na Mac OS X 10.4 ili novijim,[105] ali, za razliku od prethodnih verzija, imaće prirodnu Kakao vidžet izgled.[106]

Glavne izmene

[uredi | uredi izvor]

Trenutno se radi na novim temama za Windows, Mac OS X i Linuks, što će dati Firefoxu prirodniji izgled i osećaj na različitim operativnim sistemima.[107] Od verzije 3.0 beta 2, GNOM/GTK verzija koristi GNOM ikone. Slično tome, KDE verzija uzima ikone iz okoline. Npr. kada se radna površina promeni, menja se i okruženje u Firefoxu.

Firefox 3 ima izmenjen izgled prozora sa prikazom podataka koji se trenutno preuzimaju sa interneta i mogućnost pretraživanja i nastavljanja zaustavljenih poslova.[108] Takođe, priključcima se sada rukuje u istom prozoru u kojem se rukuje dodacima.[109] Mikroformati su podržani softverom koji može da razume njihovo korišćenje u dokumentima, da skladište podatke u obliku u kojoj je mašinski čitljiv.[110]

Menadžer za lozinke u Firefoxu 3 pita korisnika da li želi da zapamti lozinku u vrhu prozora, dozvoljavajući stranici da nastavi sa radom. Na taj način korisnici su u mogućnosti da izbegnu skladištenje pogrešne lozinke.[111]

Firefox 3 koristi novi sistem pamćenja obeleživača i istorije koristeći SQLite.[112] Novi sistem pamti više podataka o korisnikovoj istoriji i obeleživačima, dozvoljavajući korisniku da upiše ključne reči koje ga vezuju za određenu stranicu. Takođe se koristi novi algoritam za automatsko dovršavanje započete adrese u adresnoj traci.[113][114]

Verzija Firefoxa 3 za Mac OS X podržava obaveštenja putem protokola „Growl“ i grafičke komande u stilu „Aqua“.

Verzija 4.0

[uredi | uredi izvor]

Dana 13. oktobra 2006, Brendan Ejč, Mozillin šef tehnologije, je pisao o planovima za Mozilla 2.0, platformi na kojoj će Firefox 4.0 najverovatnije biti baziran. Ove promene uključuju unapređenje i uklanjanje XPCOM API-ja i prebacivanje na standardne C++ osobine, just-in-time compilation sa JavaScript 2 (poznato kao Tamarin projekat).[115][116]

Nagrade

[uredi | uredi izvor]
  • Webware 100 winner, jun 2007[117]
  • PC World 100 Best Products of 2007, maj 2007[118]
  • PC Magazine Editors' Choice, oktobar 2006[119]
  • CNET Editors' Choice, oktobar 2006[120]
  • PC World's 100 Best Products of 2006, jul 2006[121]
  • PC Magazine Technical Excellence Award, Software and Development Tools category, januar 2006[122]
  • PC Magazine Best of the Year Award, December 27, 2005[123]
  • PC Pro Real World Award (Mozilla Foundation), 8. decembar 2005[124]
  • CNET Editors' Choice, November 2005[125]
  • UK Usability Professionals' Association Award Best Software Application 2005, novembar 2005[126]
  • Macworld Editor's Choice with a 4.5 Mice Rating, novembar 2005[127]
  • Softpedia User’s Choice Award, septembar 2005[128]
  • TUX 2005 Readers' Choice Award, septembar 2005[129]
  • PC World Product of the Year, jun 2005[130]
  • Forbes Best of the Web, maj 2005[131]
  • PC Magazine Editor’s Choice Award, maj 2005[132]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Veb-statistika i trendovi na w3schools.com”. Pristupljeno 31. 5. 2013. 
  2. ^ Goodger, Ben (6. 2. 2006). „Where Did Firefox Come From?”. Inside Firefox. Arhivirano iz originala 23. 6. 2011. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  3. ^ Eich, Brendan (2. 4. 2003). „mozilla development roadmap”. David Hyatt. Mozilla. Arhivirano iz originala 18. 6. 2005. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  4. ^ „Mozilla browser becomes Firebird”. IBPhoenix.com. Arhivirano iz originala 14. 9. 2007. g. Pristupljeno 30. 1. 2007. 
  5. ^ Dahdah, Howard (17. 4. 2003). „Mozilla 'dirty deed' brings out a Firey response”. LinuxWorld.com.au. Arhivirano iz originala 1. 1. 2007. g. Pristupljeno 30. 1. 2007. „"This must be one of the dirtiest deeds I've seen in open source so far," said Helen Borrie, a Firebird project administrator and documenter.” 
  6. ^ Festa, Paul (6. 5. 2003). „Mozilla's Firebird gets wings clipped”. CNET.com. Arhivirano iz originala 29. 5. 2012. g. Pristupljeno 30. 1. 2007. 
  7. ^ Festa, Paul (9. 2. 2004). „Mozilla holds 'fire' in naming fight”. CNET News.com. Arhivirano iz originala 30. 5. 2012. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  8. ^ „Firefox 1.5 Release Notes”. mozilla.com. Arhivirano iz originala 04. 07. 2007. g. Pristupljeno 3. 1. 2008. 
  9. ^ „Google Safe Browsing for Firefox”. Google.com. Pristupljeno 5. 2. 2007. 
  10. ^ Mozilla.org wiki contributors. = Phishing_Protection:_Design_Documentation&oldid=46996#Background „Phishing Protection Design Documentation - Background” Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). Mozilla.org wiki. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  11. ^ „Mozilla Firefox 2 Release Notes”. Mozilla Corporation. Pristupljeno 19. 12. 2006. 
  12. ^ Beard, Christopher (13. april 2006). „Firefox 1.0.8 Security and Stability Release and End-of-Life for 1.0.x”. Mozilla Developer Center. Pristupljeno 28. 10. 2007.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  13. ^ „Release Roadmap”. Mozilla Wiki. Pristupljeno 17. 11. 2007. 
  14. ^ Hashem, Basil (30. maj 2007). „Firefox 2.0.0.4 and Firefox 1.5.0.12 Security and Stability Update”. Mozilla Developer Center. Pristupljeno 28. 10. 2007.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  15. ^ „Coming Tuesday, June 17th: Firefox 3”. Mozilla Developer News. Arhivirano iz originala 14. 10. 2008. g. Pristupljeno 01. 07. 2008. 
  16. ^ „Firefox 3 System Requirements”. Mozilla Wiki. 
  17. ^ „Firefox 3.5 targeted for year’s end”. Mozilla Links. Arhivirano iz originala 01. 07. 2008. g. Pristupljeno 01. 07. 2008. 
  18. ^ „Firefox3.5”. Mozilla Wiki. 
  19. ^ Ross, Blake (22. 1. 2005). „The Firefox religion”. Blakeross.com (blog Blejk Rosa). Arhivirano iz originala 2. 2. 2007. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  20. ^ Goodger, Ben (28. 11. 2004). „Mozilla Firefox Development Charter”. mozilla.org. Arhivirano iz originala 2. 2. 2007. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  21. ^ „addons.mozilla.org Browse all Extensions page”. Pristupljeno 13. 4. 2013. [mrtva veza]
  22. ^ „Browser Version Market Share for November, 2007”. Pristupljeno 13. 4. 2013. 
  23. ^ „SVG u Firefoxu”. Pristupljeno 30. 9. 2007. 
  24. ^ Mozilla Developer Center contributors (21. 1. 2007). „Which open standards is the Gecko development project working to support, and to what extent does it support them?”. Gecko FAQ. mozilla developer center. Arhivirano iz originala 14. 05. 2008. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  25. ^ „WHATWG specification - Web Applications 1.0 - Working Draft. Client-side session and persistent storage”. WHATWG.org. 7. 2. 2007. Pristupljeno 7. 2. 2007. 
  26. ^ Mozilla Developer Center contributors (30. 9. 2007). „DOM:Storage”. Mozilla Developer Center. Arhivirano iz originala 18. 03. 2008. g. Pristupljeno 7. 2. 2007. 
  27. ^ Dumbill, Edd (6. 12. 2005). „The future of HTML, Part 1: WHATWG”. IBM. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  28. ^ Fulton, Scott (20. 12. 2007). „Latest Firefox beta passes Acid2 test, IE8 claims to pass also”. Betanews.com. Pristupljeno 21. 12. 2007. 
  29. ^ „The Same Origin Policy”. mozilla.org. 8. 6. 2001. Pristupljeno 12. 11. 2007. 
  30. ^ „Privacy & Security Preferences - SSL”. mozilla.org. 31. 8. 2001. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  31. ^ Developer documentation Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. oktobar 2008) on using [[PKCS11|PKCS#11 modules (primarily smart cards) for cryptographic purposes
  32. ^ „Mozilla Security Bug Bounty Program”. mozilla.org. 3. 9. 2004. Arhivirano iz originala 25. 11. 2007. g. Pristupljeno 21. 11. 2007. 
  33. ^ „Handling Mozilla Security Bugs”. mozilla.org. 11. 2. 2003. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  34. ^ Mossberg, Walter S. (16. 9. 2004). „How to Protect Yourself From Vandals, Viruses If You Use Windows” (PDF). Wall Street Journal. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 9. 2006. g. Pristupljeno 17. 10. 2006. „I suggest dumping Microsoft's Internet Explorer Web browser, which has a history of security breaches. I recommend instead Mozilla Firefox, which is free at www.mozilla.org. It's not only more secure but also more modern and advanced, with tabbed browsing, which allows multiple pages to be open on one screen, and a better pop-up ad blocker than the belated one Microsoft recently added to IE.” 
  35. ^ Granneman, Scott (17. 6. 2004). „Time to Dump Internet Explorer”. SecurityFocus. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  36. ^ Boutin, Paul (30. 6. 2004). „Are the Browser Wars Back?”. Slate. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  37. ^ Krebs, Brian (4. 1. 2007). „Internet Explorer Unsafe for 284 Days in 2006”. washingtonpost.com. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  38. ^ Keizer, Gregg (25. 9. 2006). „Firefox Sports More Bugs, But IE Takes 9 Times Longer To Patch”. TechWeb.com. Arhivirano iz originala 7. 2. 2008. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  39. ^ McMillan, Robert (7. 3. 2006). „Symantec adjusts browser bug count”. InfoWorld. Arhivirano iz originala 9. 12. 2006. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  40. ^ „Vulnerability Report: Mozilla Firefox 2.0.x”. Secunia. Pristupljeno 7. 1. 2008. 
  41. ^ „Vulnerability Report: Microsoft Internet Explorer 7.x”. Secunia. Pristupljeno 7. 1. 2008. 
  42. ^ „Mozilla Firefox [[Software license agreement|End-User Software Licensing Agreement]]”. mozilla.com. Pristupljeno 24. 1. 2007.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  43. ^ „Progress in Breakpad, Firefox 3 crash report tool : Mozilla Links”. Arhivirano iz originala 05. 03. 2008. g. Pristupljeno 13. 4. 2013. 
  44. ^ a b „Mozilla Relicensing FAQ”. mozilla.org. Arhivirano iz originala 13. 05. 2010. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  45. ^ Stallman, Richard. „On the Netscape Public License”. Free Software Foundation. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  46. ^ „Various Licenses and Comments about Them. Mozilla Public License (MPL)”. Free Software Foundation. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  47. ^ „Mozilla Trademark Policy”. mozilla.org. Pristupljeno 30. 1. 2007. 
  48. ^ Dan Warne (7. 5. 2007). „The stoush over Linux distributions using the Firefox trademark”. APC Magazine. ACP Magazines Ltd. Arhivirano iz originala 20. 12. 2007. g. Pristupljeno 18. 1. 2008. 
  49. ^ Palmer, Judi & Colvig, Mary (19. 10. 2005). „Firefox surpasses 100 million downloads”. mozilla.org. Arhivirano iz originala 15. 10. 2008. g. Pristupljeno 4. 2. 2007. 
  50. ^ Ross, Blake (7. 7. 2004). „Week 1: Press reviews”. blakeross.com. Arhivirano iz originala 05. 08. 2004. g. Pristupljeno 4. 2. 2007. 
  51. ^ Team, Sfx (12. 9. 2004). „We're igniting the web. Join us!”. Spread Firefox: Sfx Team's Blog. Arhivirano iz originala 25. 1. 2007. g. Pristupljeno 4. 2. 2007. 
  52. ^ Team, Sfx (16. 7. 2006). „World Firefox Day Launches”. Spread Firefox: Sfx Team's Blog. Arhivirano iz originala 10. 12. 2006. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  53. ^ Mozilla Foundation Announcement Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. oktobar 2008), July 15, 2003
  54. ^ „Friends of Firefox Frequently Asked Questions”. Mozilla. Arhivirano iz originala 16. 11. 2007. g. Pristupljeno 27. 11. 2007. 
  55. ^ „500 million Firefox downloads: complete; 500 million grains: in progress”. Mozilla. 21. 2. 2008. Pristupljeno 21. 2. 2008. 
  56. ^ Hesseldahl, Arik (29. 9. 2004). „Better Browser Now The Best”. Forbes. Pristupljeno 17. 10. 2006. 
  57. ^ PC World editors (1. 6. 2005). „The 100 Best Products of 2005”. PC World. Arhivirano iz originala 05. 02. 2007. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  58. ^ a b Larkin, Erik (24. 10. 2006). „Radically New IE 7 or Updated Mozilla Firefox 2--Which Browser Is Better?”. PC World. Arhivirano iz originala 14. 05. 2007. g. Pristupljeno 18. 5. 2007. 
  59. ^ „Mozilla Firefox 2 (PC)”. Which?. 24. 10. 2006. Arhivirano iz originala 10. 3. 2008. g. Pristupljeno 9. 7. 2007. 
  60. ^ Finnie, Scot (8. 12. 2005). „Firefox 1.5: Not Ready For Prime Time?”. InternetWeek. Arhivirano iz originala 24. 06. 2009. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  61. ^ Goodger, Ben (14. 2. 2006). „About the Firefox "memory leak"”. Arhivirano iz originala 17. 7. 2011. g. Pristupljeno 17. 11. 2007. 
  62. ^ MozillaZine Knowledge Base contributors (19. 1. 2007). = Problematic_extensions&oldid=30448 „Problematic Extensions” Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). MozillaZine Knowledge Base. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  63. ^ MozillaZine Knowledge Base contributors (17. 1. 2007). = Adobe_Reader&oldid=30451 „Adobe Reader” Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). MozillaZine Knowledge Base. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  64. ^ Muchmore, Michael W. (19. 7. 2006). „Which New Browser Is Best: Firefox 2, Internet Explorer 7, or Opera 9?”. PC Magazine. Arhivirano iz originala 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  65. ^ Dargahi, Ross (19. 10. 2006). „IE 7 vs IE 6”. Zimbra. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  66. ^ „Memory Usage Test: Firefox 2 & 3, Opera 9, IE 7”. Pristupljeno 24. 11. 2007. 
  67. ^ Muradin, Alex (30. 11. 2005). „Mozilla Firefox 1.5 Final Review”. Softpedia. Arhivirano iz originala 27. 10. 2006. g. Pristupljeno 22. 9. 2006. 
  68. ^ „Firefox Preloader”. SourceForge. Pristupljeno 26. 4. 2007. 
  69. ^ Kerner, Sean Michael (10. 3. 2006). „Mozilla's Millions?”. InternetNews.com. Arhivirano iz originala 14. 02. 2007. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  70. ^ Gonsalves, Antone (7. 3. 2006). „Mozilla Confirms Firefox Taking In Millions Of Google Dollars”. InformationWeek. Arhivirano iz originala 12. 12. 2006. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  71. ^ Turner, Brian (26. 10. 2006). „Firefox 2 releases privacy storm”. Platinax. Arhivirano iz originala 21. 1. 2007. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  72. ^ a b „Firefox Privacy Policy”. mozilla.com. 2006. Arhivirano iz originala 26. 5. 2009. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  73. ^ „Bug 342188 - support changing the local list data provider”. Bugzilla@Mozilla. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  74. ^ „Bug 368255 sending Google's cookie with each request for update in default antiphishing mode”. Bugzilla@Mozilla. Pristupljeno 5. 2. 2007. 
  75. ^ Mozilla Wiki contributors (12. 1. 2007). = Phishing_Protection:_Design_Documentation&oldid=46996#Overview „Overview of Firefox Phishing Protection” Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). mozilla wiki. Pristupljeno 5. 2. 2007. 
  76. ^ a b Hood & Strong, LLP. (31. 12. 2006). „Mozilla Foundation and subsidiary - Independent Auditors' Report and Consolidated Financial Statements” (PDF). Mozilla Foundation. Pristupljeno 6. 11. 2007.  Page 11.
  77. ^ Baker, Mitchell (2. 1. 2007). „The Mozilla Foundation: Achieving Sustainability”. Mitchell's Blog. Arhivirano iz originala 20. 1. 2007. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  78. ^ Baker, Mitchell (22. 10. 2007). „Beyond Sustainability”. Mitchell's Blog. Arhivirano iz originala 6. 11. 2007. g. Pristupljeno 6. 11. 2007. 
  79. ^ Kotadia, Munir (11. 11. 2004). „Microsoft: Firefox does not threaten IE's market share”. ZDNet. Arhivirano iz originala 09. 07. 2006. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  80. ^ Weber, Tim (9. 5. 2005). „The assault on software giant Microsoft”. BBC News. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  81. ^ Keizer, Gregg (1. 9. 2005). „SEC Filing Shows Microsoft Fears Firefox, Lawsuits Over Bugs”. Linux Online. Arhivirano iz originala 2. 5. 2010. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  82. ^ „Better Website Identification and Extended Validation Certificates in IE7 and Other Browsers”. IE Blog. November 21, 2005. Pristupljeno 3. 4. 2007.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  83. ^ „Icons: It's still orange”. RSS. December 14, 2005. Arhivirano iz originala 16. 12. 2005. g. Pristupljeno 3. 4. 2007.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  84. ^ Barker, Colin (22. 8. 2006). „Microsoft reaches out to Firefox developers”. CNET News. Arhivirano iz originala 18. 7. 2012. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  85. ^ Barker, Colin (24. 8. 2006). „Microsoft offers helping hand to Firefox”. CNET News. Arhivirano iz originala 17. 07. 2012. g. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  86. ^ Wenzel, Frédéric (24. 10. 2006). „From Redmond With Love”. fredericiana (weblog of a Mozilla Corporation intern). Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  87. ^ „Mozilla People Answer Firefox 2.0 Questions”. Pristupljeno 14. 7. 2007. 
  88. ^ „Tonynet Explorer: October 2006 Archives”. Pristupljeno 13. 4. 2013. 
  89. ^ „Internet Explorer and Firefox Vulnerability Analysis Report”. 30. 11. 2007. Arhivirano iz originala 17. 1. 2010. g. Pristupljeno 28. 2. 2008. 
  90. ^ „counting still easy, critical thinking still surprisingly hard”. 30 November 2007. Arhivirano iz originala 26. 02. 2008. g. Pristupljeno 28. 02. 2008.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  91. ^ „Browser Market Share for December, 2007”. Net Applications. 2008. Pristupljeno 1. 7. 2008. 
  92. ^ „Browser Statistics”. Pristupljeno 13. 4. 2013. 
  93. ^ Vukicevic, Vladimir (2. 6. 2006). „Gecko 1.9/Firefox 3 ("Gran Paradiso") Planning Meeting, Wednesday Jun 7, 11:00 am”. Google Groups: mozilla.dev.planning. Pristupljeno 17. 9. 2006. 
  94. ^ Reimer, Jeremy (13. 10. 2006). „Firefox accepting feature suggestions for version 3”. Arstechnica.com. Pristupljeno 5. 2. 2007. 
  95. ^ Beltzner, Mike. „Firefox 3 Beta 1 now available for download”. Mozilla Developer News. 
  96. ^ Beltzner, Mike. „Firefox 3 Beta 2 now available for download”. Mozilla Developer News. Pristupljeno 20. 12. 2007. 
  97. ^ „Gecko weekly meeting notes for 2007-11-06”. 
  98. ^ a b v „Firefox 3 for developers”. Mozilla Developer Center. 17. 7. 2007. Pristupljeno 17. 7. 2007. 
  99. ^ Fisher, Darin (17. 1. 2006). „<a ping>”. Fried Fish. Arhivirano iz originala 4. 2. 2007. g. Pristupljeno 24. 1. 2007.  Comments section.
  100. ^ „Bug 319368 - Implement <a ping>”. Bugzilla@Mozilla. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  101. ^ a b „WHATWG specification - Web Applications 1.0 - Working Draft. Hyperlink attributes: the ping attribute.”. WHATWG.org. 23. 1. 2007. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  102. ^ a b MozillaZine Knowledge Base contributors (3. 6. 2006). = Browser.send_pings&oldid=26117 „browser.send_pings” Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). MozillaZine Knowledge Base. Pristupljeno 5. 2. 2007. 
  103. ^ „Firefox and the ping attribute”. LWN.net. 18. 1. 2006. Pristupljeno 24. 1. 2007. 
  104. ^ „Mozilla Cairo Vector Graphics”. mozillaZine. 24. 4. 2005. Arhivirano iz originala 19. 02. 2006. g. Pristupljeno 24. 1. 2007.  Stranica opisuje napretke Cair-a.
  105. ^ „Gran Paradiso - System Requirements”. mozilla.org. Pristupljeno 11. 9. 2007. 
  106. ^ CNET staff (12. 12. 2006). „Firefox 3 (Gran Paradiso) Alpha 1”. ZDNet.co.uk. Arhivirano iz originala 27. 09. 2009. g. Pristupljeno 5. 2. 2007. 
  107. ^ „Mozilla working on Firefox 3 visual refresh for Linux”. 
  108. ^ „Firefox 3 Beta 1 Release Notes”. mozilla.com. 19. 11. 2007. Pristupljeno 5. 12. 2007. 
  109. ^ Cabello, Percy (11. 8. 2007). „First look to Firefox 3’s new download manager”. mozillalinks.org. Arhivirano iz originala 07. 09. 2007. g. Pristupljeno 12. 8. 2007. 
  110. ^ „Microformats (Mozilla Wiki)”. 24. 5. 2007. Pristupljeno 3. 6. 2007. 
  111. ^ Cabello, Percy (1. 9. 2007). „Firefox’s password manager gets smarter”. mozillalinks.org. Arhivirano iz originala 27. 09. 2007. g. Pristupljeno 7. 9. 2007. 
  112. ^ Mozilla Wiki contributors (16. 10. 2006). = Places&oldid=46000 „Places” Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). Mozilla Wiki. Pristupljeno 5. 2. 2007. 
  113. ^ „3.0a8 release notes”. Arhivirano iz originala 17. 12. 2008. g. Pristupljeno 13. 4. 2013. 
  114. ^ „Places:Fx3UIPlan - MozillaWiki”. Pristupljeno 13. 4. 2013. 
  115. ^ Eich, Brendan (13. 10. 2006). „Mozilla 2”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2006. g. Pristupljeno 16. 9. 2006. 
  116. ^ Eich, Brendan (7. 11. 2006). „Project Tamarin”. Arhivirano iz originala 27. 4. 2007. g. Pristupljeno 14. 11. 2006. 
  117. ^ „Webware 100 Award Winner Firefox”. Arhivirano iz originala 12. 7. 2007. g. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  118. ^ „The 100 Best Products of 2007”. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  119. ^ „Firefox 2.0 Review”. Arhivirano iz originala 14. 12. 2007. g. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  120. ^ „Firefox 2 CNET Editor's Review”. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  121. ^ „The 100 Best Products of 2006”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2007. g. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  122. ^ „Mozilla Firefox & Altiris SVS”. Arhivirano iz originala 07. 10. 2007. g. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  123. ^ „Best of the Year, Software: Home, Firefox”. Arhivirano iz originala 12. 11. 2007. g. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  124. ^ „PC Pro Awards 2005 - the winners”. Arhivirano iz originala 23. 10. 2007. g. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  125. ^ „Firefox 1.5, CNET editors' review”. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  126. ^ „First UK UPA Awards commend Firefox, Flickr, Google, Apple, John Lewis and BA”. Arhivirano iz originala 25. 01. 2010. g. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  127. ^ „Web browser roundup”. Arhivirano iz originala 26. 10. 2007. g. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  128. ^ „Firefox Receives Softpedia User’s Choice Award”. Arhivirano iz originala 30. 5. 2012. g. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  129. ^ „UX 2005 Readers' Choice Award Winners Announced”. Arhivirano iz originala 30. 5. 2012. g. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  130. ^ „The 100 Best Products of 2005”. Arhivirano iz originala 05. 02. 2007. g. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  131. ^ „Best of the Web, BOW Directory, Look It Up, Web Browsers, Firefox”. Arhivirano iz originala 30. 05. 2012. g. Pristupljeno 22. 10. 2007. 
  132. ^ „Firefox 1.0.3”. Arhivirano iz originala 2. 11. 2007. g. Pristupljeno 22. 10. 2007. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Mozilla Firefox na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mozilla_Firefox&oldid=27833083”