Bubrežno telašce

Bubrežno telašce ili Malfigijevo telašce deo je bubrežnog nefrona namenjen za filtriranja krvi.^[1] Sastoji se od glomerula – klupka kapilara graženih od endotelnih ćelija i glomerularne kapsule ili Baumanove kapsule.^[2]

Etimologija

Bubrežno telašće poznato je i kao Malfigijevo telašće, nazvano po Mrčelu Malfigiju (1628–1694), italijanskom lekaru i biologu. Ovaj eponim se ime više ne koristi široko u praksi, verovatno da bi se izbegla zabuna sa Maligijevim telom u slezini.

Građa

Bubrežno telašce^[3] se sastoji se od dve strukture, glomerula i Baumanove kapsule.

Glomerul

Glomerul je malo klupko kapilara koje sadrži dva tipa ćelija:

Endotelne ćelije imaju velike fenestre i nisu prekrivene dijafragmom.

Svetlosni mikroskopski prikaz dela korteksa bubrega, na kome se uočava urinarni pol bubrežnog telašca.
Mezangijske ćelije koje su modifikovane ćelije glatkih mišića, smeštene između kapilara. Svojom kontraktilnom aktivnošću, regulišu protok krvi i luče vanćelijski matriks, prostaglandine i citokine. Mezangijske ćelije takođe imaju fagocitnu aktivnost, uklanjaju proteine i druge molekule zarobljene u glomerulskoj baznoj membrani ili filtracijskoj barijeri.

Baumanova kapsula

Baumanova kapsula ima spoljašnji parijetalni sloj sastavljen od jednostavnog skvamoznog epitela. Visceralni sloj, sastavljen je od modifikovanog jednostavnog skvamoznog epitela, obložen je podocitima. Podociti imaju ogranke stopala, pedicele, koji se obavijaju oko glomerulskih kapilara. Ovi pediceli se međusobno dodiruju s pedicelima susednih podocita, sa kojima čine filtracijske otvore. U bubrežnom telu postoje dva pola, vaskularni i cevasti pol. Vaskularni pol je mesto glomerula. Na vaskularnom polu aferentne i eferentne arteriole ulaze i izlaze iz glomerule u Baumanovoj kapsuli. Cevasti pol nalazi se na drugom kraju, nasuprot vaskularnom. Na cevastom polu nastaje proksimalna izuvijani tubul.^{[traži se izvor]}

Funkcija

Bubrežno telašce ima ulogu u filtriranju krvi. Tečnost iz krvi u glomerulu sakuplja se u Baumanovoj kapsuli kako bi se formirao "glomerularni filtrat", koji se zatim dalje obrađuje duž nefrona da bi se konačno formirao urin. To čini preko filtracijske barijere. Filtrirajuću barijeru bubrežnog telaščeta čine: fenestrirani endotel glomerularnih kapilara, srasla bazna lamina endotelnih ćelija i podocita i filtracijski otvori/prorezi podocita. Ova barijera omogućava prolazak vode, jona i malih molekula iz krvotoka u Baumanov prostor (prostor između visceralnog i parijetalnog sloja). U Baumanovom prostoru sprečen je prolazak velikih i/ili negativno nabijenih proteina, i time se ovi proteini zadržavaju u cirkulaciji.^[4]

Bazna lamina se sastoji od tri sloja: lamina rara eksterna, lamina densa i lamina rara interna (lat. lamina rara externa, lamina densa, lamina rara interna):^[5]

Lamina rara eksterna je sloj bazne lamine uz pobočne ogranke.

Lamina densa je središnji sloj bazne lamine koji se sastoji od kolagena tipa 4 i laminina. Ovaj sloj deluje kao selektivni makromolekulski filter, sprečavajući prolazak velikih molekula proteina u Baumanov prostor.

Lamina rara interna je sličan endotelnim ćelijama. Ovaj sloj sadrži heparan-sulfat, negativno nabijeni glikozaminoglikan, koji doprinosi elektrostatskoj barijeri glomerulskog filtra.

Galerija

Gglavne komponente bubrežnog telašca. Glomerul je crven; Baumanova kapsula je ružičasta.
Prikaz funkcije bubrežnog telašca.

Izvori

^ „Renal corpuscle | Glomerulus, Nephron & Nephrology | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-22.
^ Tortora, Gerard J.; Derrickson, Bryan H. (2009). Principles of anatomy and physiology (12. ed., internat. student version izd.). Hoboken, NJ: Wiley. ISBN 978-0-470-23347-4.
^ „Medical Definition of RENAL CORPUSCLE”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-22.
^ Journal "Morphologia", Editorial office of (2016-12-23). „Review of the textbook Junqueira's Basic Histology: Text and Atlas, Fourteenth Edition 14th Edition / Anthony Mescher. - McGraw-Hill Education / Medical: 2016. – 1136 r.”. Morphologia. 10 (4): 102. ISSN 1997-9665. doi:10.26641/1997-9665.2016.4.102.
^ Baum, Ursula, ur. (2004). Anatomie und Physiologie: Kompakte Darstellung der Fachgebiete unter Berücksichtigung der Ausbildungs- und Prüfungsverordnung für Pflegeberufe. Die "weiße Reihe" (7. Aufl izd.). München: Elsevier, Urban & Fischer. ISBN 978-3-930192-62-5.

Literatura

Uwe Gille: Harn- und Geschlechtssystem, Apparatus urogenitalis. In: Franz-Viktor Salomon, H. Geyer, Uwe Gille (eds.): Anatomie für die Tiermedizin. 2. erweiterte Auflage. Enke-Verlag, Stuttgart. 2008. ISBN 978-3-8304-1075-1.
Werner Linß, Jochen Fanghänel: (1998). Histologie: Zytologie, allgemeine Histologie, mikroskopische Anatomie. Berlin / New York: Verlag Walter de Gruyter. ISBN 3-11-014032-2. , S. 207–209.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] „Renal corpuscle | Glomerulus, Nephron & Nephrology | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-22.

[2] Tortora, Gerard J.; Derrickson, Bryan H. (2009). Principles of anatomy and physiology (12. ed., internat. student version izd.). Hoboken, NJ: Wiley. ISBN 978-0-470-23347-4.

[3] „Medical Definition of RENAL CORPUSCLE”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-22.

[4] Journal "Morphologia", Editorial office of (2016-12-23). „Review of the textbook Junqueira's Basic Histology: Text and Atlas, Fourteenth Edition 14th Edition / Anthony Mescher. - McGraw-Hill Education / Medical: 2016. – 1136 r.”. Morphologia. 10 (4): 102. ISSN 1997-9665. doi:10.26641/1997-9665.2016.4.102.

[5] Baum, Ursula, ur. (2004). Anatomie und Physiologie: Kompakte Darstellung der Fachgebiete unter Berücksichtigung der Ausbildungs- und Prüfungsverordnung für Pflegeberufe. Die "weiße Reihe" (7. Aufl izd.). München: Elsevier, Urban & Fischer. ISBN 978-3-930192-62-5.

[1]