Блистави ум

Blistavi um
Filmski poster
Izvorni naslov	A Beautiful Mind
Žanr	drama
Režija	Ron Hauard
Scenario	Akiva Goldsman
Producent	Brajan Grejzer Ron Hauard
Temelji se na	Blistavi um (Silvija Nasar)
Glavne uloge	Rasel Krou Ed Haris Dženifer Koneli
Muzika	Džejms Horner
Direktor fotografije	Rodžer Dikins
Montaža	Danijel P. Henli Majk Hil
Producentska kuća	Universal Pictures
Godina	2001.
Trajanje	135 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Budžet	58 miliona dolara
Zarada	316,8 miliona dolara[1]
Veb-sajt	abeautifulmind.com
IMDb veza

Blistavi um (engl. A Beautiful Mind) je američki biografski dramski film iz 2001. godine, o matematičaru i nobelovcu Džonu Nešu, koga glumi Rasel Krou. Film je režirao Ron Hauard, prema scenariju koji je Akiva Goldsman napisao na osnovu istoimene Nešove biografije koju je napisala Silvija Nasar. Sporedne uloge u filmu tumače Ed Haris, Dženifer Koneli, Pol Betani, Adam Goldberg, Džad Herš, Džoš Lukas, Entoni Rap i Kristofer Plamer. Priča počinje sa Nešom kao briljantnim, ali asocijalnim diplomiranim studentom matematike na Univerzitetu Prinston. Nakon što Neš prihvati tajni posao u službi vlade SAD, počinje da preispituje sopstvenu stvarnost.

Film je u američkim bioskopima objavljen 21. decembra 2001. i zaradio je preko 316 miliona dolara širom sveta. Naišao je na pozitivne recenzije kritičara i osvojio je četiri Oskara: za najbolji film, najbolju režiju, najbolji adaptirani scenario i najbolju sporednu glumicu (Dženifer Koneli).

Godine 1947. Džon Neš dolazi na Univerzitet Prinston kao stipendista, zajedno sa Martinom Hansenom. Tamo upoznaje kolege diplomirane studente matematike i prirodnih nauka Sola, Ejnslija i Bendera, kao i svog cimera Čarlsa Hermana, studenta književnosti.

Odlučan da objavi sopstvenu originalnu ideju, Neš je inspirisan kada on i njegove kolege razgovaraju o tome kako da priđu grupi žena u baru. Hansen citira Adama Smita koji zagovara ideju „svaki čovek za sebe”, ali Neš tvrdi da bi kooperativni pristup doveo do boljih šansi za uspeh, što ga navodi da razvije novi koncept dinamike upravljanja. Nakon objavljivanja članka o svojoj teoriji, on dobija poziciju na MIT-u gde bira Sola i Bendera, umesto Hansena, da mu se pridruže.

Godine 1953. Neš je pozvan u Pentagon da prouči šifrovane neprijateljske poruke, koje uspeva da dešifruje. Dok se dosađuje svojim redovnim obavezama na MIT-u, uključujući predavanja, regrutuje ga misteriozni Vilijam Parčer iz Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država sa poverljivim zadatkom: da traži skrivene obrasce u časopisima i novinama kako bi osujetio sovjetsku zaveru, i implantirana mu je dioda, koja će mu dati brojčane šifre do tačaka gde treba da dostavi informacije. Neš postaje sve opsesivniji u potrazi za ovim obrascima, dostavljajući svoje rezultate u tajno poštansko sanduče, i počinje da veruje da ga prate.

Jedna od njegovih studentkinja, Ališa Lard, poziva ga na večeru i oni se zaljubljuju. U poseti Prinstonu, Neš nailazi na Čarlsa i njegovu nećakinju Marsi. Uz Čarlsovo ohrabrenje, on prosi Ališu i njih dvoje se venčaju. Neš počinje da strahuje za svoj život nakon što je preživeo pucnjavu između Parčera i sovjetskih agenata i saznaje da je Ališa trudna, ali je primoran da nastavi svoj zadatak. Dok drži gostujuće predavanje na Univerzitetu Harvard, Neš pokušava da pobegne od ljudi za koje misli da su sovjetski agenti, predvođeni psihijatrom po imenu dr Rozen, ali mu nasilno daju sedativ i smeštaju ga u psihijatrijsku ustanovu.

Dr Rozen govori Ališi da Neš ima šizofreniju i da Čarls, Marsi i Parčer postoje samo u njegovoj mašti. Ališa se sastaje sa Solom i Benderom, koji pokazuju radnu sobu njenog muža, koja sadrži razne vesti i isečke iz časopisa, i pronalazi lokaciju tajnog poštanskog sandučeta u napuštenoj vili. Ališa odnesi mnoga različita neotvorena dokumenta Nešu, govoreći mu da niko po imenu „Vilijam Parčer” ne radi u Ministarstvu odbrane. Obuzet šokom, Neš otvara ruku da bi locirao diodu, ali otkriva da je nema. Neš prolazi kroz terapiju insulinskim šokom i na kraju je pušten iz bolnice. Frustriran neželjenim efektima svojih antipsihotika, on potajno prestaje da ih uzima i ponovo počinje da viđa Parčera i Čarlsa.

Godine 1956. Ališa otkriva da je Neš nastavio svoj „zadatak” u šupi blizu njihove kuće. Shvativši da je ponovo oboleo, Ališa žuri u kuću gde otkriva da je Neš ostavio njihovog malog sina u uključenoj kadi, verujući da „Čarls” posmatra bebu. Ališa poziva dr Rozena, ali Neš slučajno nju i bebu obara na zemlju, verujući da ih oboje spasava od Parčera.

Dok Ališa beži sa bebom, Neš se bori sa svojim vizijama i shvata da sve izgledaju isto otkako ih je prvi put video. Zaustavlja Ališin automobil i kaže joj da shvata da „Marsi” nije stvarna jer nije ostarila od kada ju je poslednji put video, konačno prihvatajući da su Parčer i druge prilike zapravo halucinacije. Protivno savetima dr Rozena, Neš odlučuje da se više ne podvrgava hospitalizaciji, verujući da može sam da se izbori sa svojim simptomima, a Ališa odlučuje da ostane i podrži ga.

Neš se vraća na Prinston, prilazeći svom starom rivalu Hansenu, sada šefu odeljenja za matematiku, koji mu dozvoljava da radi u biblioteci. Tokom naredne dve decenije, Neš uči da ignoriše svoje halucinacije i do kasnih 1970-ih ponovo mu je dozvoljeno da predaje.

Godine 1994. Neš je nagrađen Nobelovom nagradom za ekonomiju za revolucionarni rad na teoriji igara, a njegovi kolege profesori ga odlikuju. Tokom ceremonije nagradu posvećuje svojoj supruzi. Dok Neš, Ališa i njihov sin napuštaju salu u Stokholmu, Neš vidi Čarlsa, Marsi i Parčera kako ga posmatraju, ali ih samo pogleda pre nego što ode.

• Zvanični veb-sajt
• Blistavi um na sajtu IMDb (jezik: engleski)