Pređi na sadržaj

Alan Džouns

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alan Džouns
Alan Džouns
Lični podaci
Datum rođenja(1946-11-02)2. novembar 1946.
Mesto rođenjaMelburn, Australija
DržavljanstvoAustralija
Trenutni timVilijams F1, Surtees, Shadow Racing Cars, Arrows
Statistika
Pobede12
Podijumi24

Alan Džouns (engl. Alan Jones; Melburn, 2. novembar 1946) je australijski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1980. godine. On je prvi vozač tima Vilijams koji je osvojio šampionsku titulu i drugi Australijanac kome je to uspelo nakon trostrukog svetskog šampiona Sir Džeka Brabama.

Rani život i karijera

[uredi | uredi izvor]

Alan Stenli Džouns je rođen 2. novembra 1946. u Melburnu, Viktorija.[1] Džons je pohađao koledž Ksavijer i sin je Stena Džonsa, australijskog trkača i pobednika Velike nagrade Australije 1959. godine, i želeo je da krene očevim stopama. Džouns je u početku radio u zastupstvu svog oca Holden dok je trkao Mini i Kuper.[2] Mlađi Džouns je otišao u Evropu 1967. da bi stekao ime, ali je otkrio da ne može da priušti čak ni vožnju u Formuli Ford.[2] Stoga se vratio kući, ali se vratio u Veliku Britaniju 1970. godine i počeo da gradi svoju karijeru u društvu sa sunarodnikom Brajanom Mekgvajerom.[2] Njih dvojica su kupovala i prodavala polovne automobile i Džouns je na kraju mogao da priušti Formulu 3, Lotus 41, koji je nameravao da prilagodi specifikacijama Formule 2 i da se vrati u Australiju na prodaju, kako bi finansirao sezonu Formule tri.[3] Međutim, mašina je otpisana u nesreći na testiranju u Brends Heču u kojoj je Džouns slomio nogu.[3]

Krajem 1970. Džouns je potpisao ugovor sa firmom za koju je MekGvajer radio, dizajniranom da promoviše interese vozača i izabran je da se takmiči u nizu trka u Brazilu.[4] Međutim, u prve dve trke motor je otkazao, a u trećoj se pokvario menjač, što je značilo da je prilika prestala.[5]

Tokom 1971, Džouns je vodio kampanju za Brabham BT 28 pretvoren u specifikaciju BT35,[6] u Formuli tri i imao je umereno uspešnu sezonu koja je dovela do serije testova za mart u Silverstonu. Međutim, uprkos uspehu na testu, Džounsu nije ponuđena vožnja do marta i 1972. je vozio GRD u Formuli tri.[7] Džouns je te sezone uradio dovoljno da ga GRD zadrži sledeće godine sa novim sponzorom i samo je izgubio šampionat 1973. zbog neispravnosti motora u poslednjem kolu u Brends Heču.[8] Godine 1974, Džouns je počeo sezonu u Formuli Atlantik, ali je smatrao da je to bio veoma amaterski napor, ali slučajan susret sa Harijem Stilerom doveo je do toga da se potonji dogodio marta 1974. godine. Na kraju sezone, Džouns je debitovao na F5000 za Stilera u poslednjoj rundi Evropskog prvenstva u Brends Heču u Čevronu B24/28 u vlasništvu Džona Mekdonalda. Planirano je da se u Formulu 5000 uđe u 1975.[9] Međutim, Stilerovi početni planovi su propali, ali nakon izvesnog odlaganja, tokom kojeg je Džouns bio faktički nezaposlen, Stiler je dogovorio kupovinu Formule 1 Hesket 308 i potpisao Džounsa da vozi bolid.[10]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ FIA Year Book of Automobile Sport 1979. Patrick Stephens. white p. 38. ISBN 0-85059-320-4. 
  2. ^ a b v Small, Steve. The Guinness Complete Grand Prix Who's Who. Guinness Publishing. str. 209. ISBN 0851127029. 
  3. ^ a b Jones, Alan; Botsford, Keith (1981). Alan Jones: Driving Ambition. Stanley Paul & Co. str. 23. ISBN 0091462401. 
  4. ^ Jones, Alan; Botsford, Keith (1981). Alan Jones Driving Ambition. Stanley Paul & Co. str. 25—26. ISBN 0091462401. 
  5. ^ Jones, Alan; Botsford, Keith (1981). Alan Jones: Driving Ambition. Stanley Paul & Co. str. 28. ISBN 0091462401. 
  6. ^ Jones, Alan; Botsford, Keith (1981). Alan Jones: Driving Ambition. Stanley Paul & Co. str. 28. ISBN 0091462401. 
  7. ^ Jones, Alan; Botsford, Keith (1981). Alan Jones: Driving Ambition. Stanley Paul & Co. str. 34—36. ISBN 0091462401. 
  8. ^ Jones, Alan; Botsford, Keith (1981). Alan Jones: Driving Ambition. Stanley Paul & Co. str. 37. ISBN 0091462401. 
  9. ^ Jones, Alan; Botsford, Keith (1981). Alan Jones: Driving Ambition. Stanley Paul & Co. str. 43. ISBN 0091462401. 
  10. ^ Jones, Alan; Botsford, Keith (1981). Alan Jones: Driving Ambition. Stanley Paul & Co. str. 45. ISBN 0091462401. 
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za sport je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алан_Џоунс&oldid=28883749”