Малачки султанат
Малајски султанат од Малаке کسلطانن ملايو ملاک Кесултанан Мелаyу Мелака | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1400–1511 | |||||||||||||||
 Величина султаната у 15. веку | |||||||||||||||
| Престоница | Малака | ||||||||||||||
| Заједнички језици | класични малајски | ||||||||||||||
| Религија | сунизам | ||||||||||||||
| Влада | монархија | ||||||||||||||
| султан | |||||||||||||||
| Историја | |||||||||||||||
• Успостављен | 1400 | ||||||||||||||
| 1511 | |||||||||||||||
| Валута | калајне кованице, домаће златне и сребрне кованице | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Малачки султанат (Kesultanan Melayu Melaka; јаванско писмо: کسلطانن ملايو ملاک) био је Малајски султанат центриран у данашњој држави малака, Малезија. Конвенционална историјска теза обележава оснивање султаната од стране малајског Ража од Сингапура (краља Сингапура), Парамесвара, познатог и као Искандар Шах, око 1400. године.[1]:245–246 На врхунцу моћи султаната у 15. веку, његова престоница је израсла у једну од најважнијих лука свог времена. Територије султаната су покривале већи део Малајског полуострва, острва Ријау и значајан део северне обале Суматре у данашњој Индонезији.[2]
Почевши као популарна међународна трговачка лука, Малака се временом појавила као центар за исламско учење и десеминацију, и подстакла је развој малајског језика, књижевности и уметности. То је означио златно доба Малајског султаната у архипелагу, у којем је класични малајски постао lingua franca поморске југоисточне Азије, а јаванско писмо је главни медијум за културну, религијску и интелектуалну размену. Кроз ова интелектуална, духовна и културна дешавања, малаканско доба је осведочило разој културе малајског идентитета,[3][4] малезацију региона и накнадно формирање малајског света.[5]
Године 1511. главни град Малака пао је под Португалско царство, што је приморало последњег султана Махмуда Шаха (р. 1488–1511) да се повуче у удаљене делове своје империје, где је његово потомство основало нове владајуће династије, Џохор и Перак. Политичка и културна баштина султаната задржана је до данас. Вековима се Малака одржала као пример малајско-муслиманске цивилизације. Они су успоставили системе трговине, дипломатије и владавине који су постојали и током знатног дела 19. века; они су увели концепте као што је даулат - изразито малајски појам суверенитета - који и даље обликује савремено разумевање Малајског краљевства.[6] Пад Малаке искористио је Брунеј, те су његове луке постале ново трговинско средиште, пошто је краљевство оформило као ново муслиманско царство у Малајском архипелагу након конверзије Брунејског владара у ислам, што је привукло многе муслиманске трговце избегле од португалске окупације.[7][8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Цœдèс, Георге (1968). Тхе Индианизед статес оф Соутхеаст Асиа. Университy оф Хаwаии Пресс. ИСБН 978-0-8248-0368-1.
- ^ Ахмад Сарји 2011, стр. 119
- ^ Барнард 2004, стр. 7
- ^ Андаyа & Андаyа 1984, стр. 55
- ^ Мохамед Анwар 2011, стр. 28–30
- ^ Ахмад Сарји 2011, стр. 109
- ^ П. M. Холт; Анн К. С. Ламбтон; Леwис, Бернард (21. 4. 1977). Тхе Цамбридге Хисторy оф Ислам:. Цамбридге Университy Пресс. стр. 129—. ИСБН 978-0-521-29137-8.
- ^ Барбара Wатсон Андаyа; Леонард Y. Андаyа (19. 2. 2015). А Хисторy оф Еарлy Модерн Соутхеаст Асиа, 1400–1830. Цамбридге Университy Пресс. стр. 159—. ИСБН 978-0-521-88992-6.
Литература
[уреди | уреди извор]- А. Самад, Ахмад (1979), Сулалатус Салатин (Сејарах Мелаyу), Деwан Бахаса дан Пустака, ИСБН 983-62-5601-6, Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г.
- Абдул Рахман, Хаји Исмаил; Абдуллах Закариа, Гхазали; Зулканаин, Абдул Рахман (2011), А Неw Дате он тхе Естаблисхмент оф Мелака Малаy Султанате Дисцоверед, Институт Кајиан Сејарах дан Патриотисме ( Институте оф Хисторицал Ресеарцх анд Патриотисм )
- Абсхире, Јеан Е. (2011), Тхе Хисторy оф Сингапоре, Греенwоод, ИСБН 978-0-313-37742-6
- Ахмад Ибрахим; Схарон Сиддиqуе; Yасмин Хуссаин (1985), Реадингс он Ислам ин Соутхеаст Асиа, Институте оф Соутхеаст Асиан Студиес, ИСБН 9971-988-08-9
- Ахмад Сарји, Абдул Хамид (2011), Тхе Енцyцлопедиа оф Малаyсиа, 16 - Тхе Рулерс оф Малаyсиа, Едитионс Дидиер Миллет, ИСБН 978-981-3018-54-9
- Андаyа, Барбара Wатсон; Андаyа, Леонард Yузон (1984), А Хисторy оф Малаyсиа, Лондон: Палграве Мацмиллан, ИСБН 0-333-27672-8
- Барнард, Тимотхy П. (2004), Цонтестинг Малаyнесс: Малаy идентитy ацросс боундариес, Сингапоре: Сингапоре Университy пресс, ИСБН 9971-69-279-1
- Буyерс, Цхристопхер, Тхе Рулинг Хоусе оф Малацца – Јохор, Приступљено 4. 10. 2012
- Борсцхберг, Петер (2010), Тхе Сингапоре анд Мелака Страитс. Виоленце, Сецуритy анд Дипломацy ин тхе 17тх Центурy, Сингапоре: Натионал Университy оф Сингапоре Пресс, ИСБН 978-9971-69-464-7
- Борсцхберг, Петер (2008), Wатер анд Стате ин Асиа анд Еуропе, Неw Делхи: Манохар, ИСБН 81-7304-776-6
- Борсцхберг, Петер (2019), Тхе Мелака Емпире, ц.1400-1528, Леиден: Брилл, ИСБН 978-90-04-40766-4
- Цхасе, Кеннетх Wаррен (2003), Фиреармс: а глобал хисторy то 1700, Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 0-521-82274-2
- Цохен, Wаррен I. (2000), Еаст Асиа ат тхе центер: фоур тхоусанд yеарс оф енгагемент wитх тхе wорлд, Цолумбиа Университy Пресс, ИСБН 0-231-10109-0
- Цортесао, Армандо (1990), Тхе Сума Ориентал оф Томе Пирес, 1512–1515, Лауриер Боокс Лтд, ИСБН 978-81-206-0535-0
- Десцриптион оф тхе Старрy Рафт (1436) Xин Цха Схен Лан 星槎勝覽
- Додге, Ернест С. (1976), Исландс анд Емпирес: Wестерн Импацт он тхе Пацифиц анд Еаст Асиа, Волуме 7 оф Еуропе анд тхе Wорлд ин Аге оф Еxпансион, Университy оф Миннесота Пресс, ИСБН 0-8166-0853-9
- Еспосито, Јохн L (1999), Тхе Оxфорд Хисторy оф Ислам, Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 978-81-206-0535-0
- Фујиан Схенг (2005), Зхенг Хе'с Воyагес Доwн тхе Wестерн Сеас, Беијинг: Цхина Интерцонтинентал Пресс, ИСБН 978-7-5085-0708-8
- Гуиллот, C.; Ломбард, Денyс; Птак, Родерицх (1998), Фром тхе Медитерранеан то тхе Цхина Сеа: мисцелланеоус нотес, Отто Харрассоwитз Верлаг, ИСБН 3-447-04098-X
- Хацк, Карл; Реттиг, Тобиас (2006), Цолониал армиес ин Соутхеаст Асиа, Роутледге, ИСБН 978-0-415-33413-6
- Хао, Зхидонг (2011), Мацау Хисторy анд Социетy, Хонг Конг: Хонг Конг Университy Пресс, ИСБН 988-8028-54-5
- Латоуретте, Кеннетх Сцотт (1964), Тхе Цхинесе, тхеир хисторy анд цултуре, Волумес 1–2, Мацмиллан, ИСБН 978-0-02-568920-6
- Леyден, Јохн (1821), Малаy Анналс (транслатед фром тхе Малаy лангуаге), Лонгман, Хурст, Реес, Орме анд Броwн
- Ли, Qингxин (2006), Маритиме силк роад, Цхина Интерцонтинентал Пресс, ИСБН 978-7-5085-0932-7
- Лиоw, Јосепх Цхинyонг (2004), Тхе Политицс оф Индонесиа-Малаyсиа Релатионс: Оне Кин, Тwо Натионс, Роутледге, ИСБН 978-0-415-34132-5
- Мохамед Анwар, Омар Дин (2011), Асал Усул Оранг Мелаyу: Менулис Семула Сејарахнyа (Тхе Малаy Оригин: Реwрите Итс Хисторy), Јурнал Мелаyу, Университи Кебангсаан Малаyсиа, Приступљено 4. 6. 2012
- Оои, Кеат Гин (2004), Соутхеаст Асиа: а хисторицал енцyцлопедиа, фром Ангкор Wат то Еаст Тимор, АБЦ-ЦЛИО, ИСБН 1-57607-770-5
- Оои, Кеат Гин (2009), Хисторицал Дицтионарy оф Малаyсиа, Сцарецроw Пресс, ИСБН 978-0-8108-5955-5
- Перпустакаан Негара Малаyсиа (2000), Натион'с Хисторy - Анциент Малаy Говернмент, Архивирано из оригинала 24. 3. 2012. г., Приступљено 4. 10. 2012
- Реид, Антхонy; Марр, Давид (1991), Перцептионс оф тхе паст ин Соутхеаст Асиа, МацМиллан, ИСБН 0-333-57689-6
- Рицклефс, M.C. (1979), А Хисторy оф Модерн Индонесиа Синце ц.1300, 2нд Едитион, Публисхер: Хеинеманн Едуцатионал Боокс, ИСБН 978-0-7081-1760-6
- Сабризаин, Сејарах Мелаyу - А Хисторy оф Тхе Малаy Пенинсула, Приступљено 4. 10. 2012
- Тсанг, Сусан; Перера, Аудреy (2011), Сингапоре ат Рандом, Дидиер Миллет, ИСБН 978-981-4260-37-4
- Wаде, Геофф (2005), Соутхеаст Асиа ин тхе Минг Схи-лу: ан опен аццесс ресоурце, Асиа Ресеарцх Институте анд тхе Сингапоре Е-Пресс, Натионал Университy оф Сингапоре, Приступљено 6. 11. 2012
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
