Пређи на садржај

Фибрински лепак

С Википедије, слободне енциклопедије
Фибрински лепак
Примена ФЛ у операцији интраокуларног сочива
Комбинација
ФибриногенГликопротеин
ТромбинФактори коагулације
Клинички подаци
Продајно имеАртисс, Евицел, Тиссеел, отхерс
Drugs.com
Подаци о лиценци
Категорија трудноће
Начин применеНа телесним површинама
Правни статус
Правни статус
Идентификатори
CAS број9001-32-5
9002-04-4
ATC кодB02BC30 (WHO)
DrugBankDB09222
DB11571
UNIIN94833051K
6K15ABL77G

Фибрински лепак (ФЛ) је биолошко терапијско средство које потпомаже успостављање локалне хемостазе и омогућава атрауматско повезивање и/или покривање (затварање) оштећене ткивне површине (својим ткивно-адхезивним и „заптивним” дејством), што је временом допринело постизању већег терапијског учинка.[8][9][10][11]

Чињеница да ФЛ представља двокомпонентни биолошки систем, са локалним хемостазним, адхезивним, заптивним и другим ефектима, и да спада у терапијски агенс чије се дејство базира на биолошким и физиолошким принципима, довела је до његове широке примене у свим гранама хирургије. Фибрински лепак који данас има широку примену у савременој хируршкој пракси је хемостатско-адхезивна супстанција. С обзиром на то да се ради о продукту природног, а највећим делом и хуманог порекла, он није ткивно-токсичан, биодеградабилан је, а појава хетеро или алоантитела по примени ФЛ је ретка.[12]

Називи

[уреди | уреди извор]

Фибрински лепак — фибрин глуе — фибрин сеалант — фибрин тиссуе адхесиве — фибрин сутуре

Историја

[уреди | уреди извор]

Историјат и савремена клиничка примена фибрина у клиничкој пракси забележена је с почетка 20.века, када је Бергел, 1909. године уочио хемостатски ефекат пулверизованог фибрина.[13] Међутим кључни моменат за употребу фибринске емулзије за стимулацију зарастања рана настао је 1970-их, захваљујући напретку трансфузиолошких техника. Те деценије су прво Матрас и сар., 1972. године успешна експериментална применили криопреципитат плазме и говеђег тромбина за бешавну анастомозу периферног нерва (зечији модел),[14] а затим Кудема и Матрас, 1975. године, успешно су клинички применили ФЛ за бешавну анастомозу повређеног периферног нерва.[15]

У производњи и клиничкој примени ФЛ прво су предњачиле европске земље, док је у Сједињеним Америчким Државама, због ризика вирусне инфекције, индустријска производња фибриногена из крвне плазме забрањена 1978. године и први комерцијални препарат ФЛ (Тиссеел) регистрован од стране Фоод анд Друг Администратион (ФДА) тек 1998. године.[10]

Основне информације

[уреди | уреди извор]

Фибрински лепак настаје из биолошки активне супстанце – фибрина – као крајњег производа завршне фазе коагулације крви.160, а фибрински коагулум уједно представља супстрат почетне фазе зарастања ране.[16][17]

Састав

[уреди | уреди извор]
Хумани фибриноген главни је састојак компоненте 1 ФЛ
Тромбин је компоненте 2 ФЛ

Конвенционални фибрински лепак је, начелно, двокомпонентни производ комерцијално доступан у лиофилизованом облику или у виду замрзнутог раствора:

Компонента 1

Главни састојци компоненте 1 су фибриноген, концентрован (40–127 мг/мл, зависно од производа) из криопреципитата крвне плазме једног или више давалаца или самог пацијента; фибронектин (2–9 мг/мл); и фактор коагулације XIII (10–80 У).

Компонента 2

Друга компонента ФЛ садржи тромбин (4–1000 ИУ/мл), бовиног („прва генерација” препарата ФЛ) или хуманог порекла (унапређена, „друга генерација”), који се пре употребе реконституише у раствору калцијум-хлорида (40 ммол ЦаЦл2/л).

Остали састојци

Поред наведених компоненти 1 и 2,поједини препарати ФЛ садрже и антифибринолитик (бовини апротинин [1000–3000 КИУ/мл], аминокапроинска или транексаминска киселина).[10]

Начини примене

[уреди | уреди извор]

Пре наношења ФЛ површина ране треба да се осуши применом стандардних техника (нпр. наизменична употреба компреса, тупфера, употреба усисних уређаја).

За покривање великих површина фибрински лепак се може распршити помоћу приложеног спрејног врха или у комбинацији са вуном која се састоји од полигликолне киселине или колагена.

Пре употребе систем треба проверити због евентуалних блокада. Уколико постоји неки отпор, никада не треба превише притискати клипове шприцева! Свако прекидање примене, чак и краткотрајно, доводи до блокаде у апликационој игли или спрејном врху. У таквим случајевима спрејни врх или апликациона игла су неподесни за даљу употребу и морају бити замењени. За такав случај, паковање лепка обично садржи три спрејна врха. Свако паковање садржи и четири апликационе игле. Када се примени једнак притисак на целу површину подупирача, као код ињекције, фибрински лепак се распршава кроз спрејни врх у облику финог аеросола, најбољед са раздаљина за распршивање која је 10 цм.

Након распршавања ствара се фин филм фибринског лепка на површини ткива на које се апликује.

Брзина образовања фибринског коагулума

[уреди | уреди извор]

На брзину образовања фибринског коагулума пресудно утиче концентрација тромбина, док су биофизичка и биохемијска својства ФЛ детерминисана првенствено садржајем фибриногена.[18][19]

Индикације за примену ФЛ

[уреди | уреди извор]

У индикације за примену ФЛ у клиничкој пракси спадају:[20]

Прихваћене индикације
  • Контрола крварења (локални хемостатик) као комплементарна и адјувантна мера, посебно код дифузног, нехируршког крварења и у присуству урођене/стечене коагулопатије.
  • Заптивање ткивних површина (тиссуе сеалинг)
  • Ткивна адхезија (тиссуе глуинг)
Шире индикације
  • Стимулација зарастања ране (ФЛ ± тромбоцити)
  • Медијум за фармаколошки активне супстанце и ћелије — антибиотици (гентамицин, бацитрацин/неомицин, цефазолин, ванкомицин, и др.), фактори раста, цитостатици, лидокаин, хепарин; ендотелне, матичне ћелије.
  • Супстрат за „ткивни инжењеринг”

Нежељени ефекти

[уреди | уреди извор]

Као могући нежељени ефекти након примене ФЛ, који зависе од састава и порекла компоненти, могу се јавити:

  • Пренос вирусне инфекције (теоретски ризик, без документованих случајева преноса ХИВ, ХБВ и ХЦВ у досадашњој пракси)[тражи се извор]
  • Имунолошка реакција на бовини тромбин.[тражи се извор]
  • Преосетљивост на апротинин (ткђ. протеин говеђег порекла)[тражи се извор]
  • Неуротоксичност транексаминске киселине (конвулзије)
  • Ваздушна/тромбоемболија, дисеминована интраваска коагулација (код акциденталне интраваскуларне апликације)
  • Патолошка локална реакција ткива (некроза, фиброза, и др.)

Данас, у односу на прву генерацију ФЛ друге генерације су безбеднији (јер су без састојака животињског порекла), а најбезбеднији су аутологни ФЛ.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „ВераСеал”. Тхерапеутиц Гоодс Администратион (ТГА). 12. 11. 2021. Приступљено 28. 12. 2021. 
  2. ^ „Упдатес то тхе Пресцрибинг Медицинес ин Прегнанцy датабасе”. Тхерапеутиц Гоодс Администратион (ТГА). 12. 5. 2022. Приступљено 13. 5. 2022. 
  3. ^ „АусПАР: Хуман Фибриноген / Хуман Тхромбин”. Тхерапеутиц Гоодс Администратион (ТГА). 29. 6. 2022. Приступљено 17. 7. 2022. 
  4. ^ „Хеалтх продуцт хигхлигхтс 2021: Аннеxес оф продуцтс аппровед ин 2021”. Хеалтх Цанада. 3. 8. 2022. Приступљено 25. 3. 2024. 
  5. ^ „ТацхоСил сеалант матриx - Суммарy оф Продуцт Цхарацтеристицс (СмПЦ)”. (емц). 31. 1. 2020. Архивирано из оригинала 10. 7. 2020. г. Приступљено 10. 7. 2020. 
  6. ^ „Тиссеел Реадy то усе Солутионс фор Сеалант - Суммарy оф Продуцт Цхарацтеристицс (СмПЦ)”. (емц). 30. 12. 2019. Приступљено 10. 7. 2020. 
  7. ^ „Артисс Солутионс фор Сеалант - Суммарy оф Продуцт Цхарацтеристицс (СмПЦ)”. (емц). 29. 1. 2019. Приступљено 10. 7. 2020. 
  8. ^ Станојковић З, Балинт БЈ, Игњатовић D, Балинт L, Остојић Г (2004). „Фибрински лепак - као ефикасан локални хемостатик и адхезивни-заптивни агенс”. Анестезија Реанимација Трансфузија. 32 (1–2): 69—74. .
  9. ^ Албала MD (2003). „Фибрин сеалантс ин цлиницал працтице”. Цардиовасц Сург. 11 (1): 5—11. ПМИД 12869982. дои:10.1016/С0967-2109(03)00065-6. .
  10. ^ а б в Јацксон, M. Р. (2001). „Фибрин сеалантс ин сургицал працтице: ан овервиеw”. Ам Ј Сург. 182 (2): 1С—7С. ПМИД 11566470. дои:10.1016/С0002-9610(01)00770-X. .
  11. ^ Спотнитз WД (2014). „Фибрин сеалант: Тхе онлy аппровед хемостат, сеалант, анд адхесиве – а лабораторy анд цлиницал перспецтиве”. ИСРН Сург. 2014: 203943. ПМЦ 3960746 Слободан приступ. ПМИД 24729902. дои:10.1155/2014/203943 Слободан приступ. .
  12. ^ Гиббле, Ј. W.; Несс, П. M. (1990). „Фибрин глуе: Тхе перфецт оперативе сеалант?”. Трансфусион. 30 (8): 741—7. ПМИД 2219264. дои:10.1046/ј.1537-2995.1990.30891020337.x. .
  13. ^ Бергел, Сало (1909). „Üбер Wиркунген дес Фибринс”. Дтсцх Мед WСЦХР. 35 (15): 663—5. дои:10.1055/с-0029-1201395. .
  14. ^ Матрас Х, Дингес ХП, Лассманн Х, Мамоли Б (1972). „Зур нахтлосен интерфасзикулäрен Нервентрансплантатион им Тиереxперимент”. Wиен Мед WСЦХР. 122 (37). ::517–23.
  15. ^ Кудерна, Х.; Матрас, Х. (1975). „Дие клинисцхе Анwендунг дер Клебунг вон Нервенанастомосен мит Гериннунгссубстанзен беи дер Реконструктион верлетзтер перипхерер Нервен”. Wиен Клин WСЦХР. 87: 495—8. .
  16. ^ Цларк, Р. А. (2001). „Фибрин анд wоунд хеалинг”. Анн Н Y Ацад Сци. 936 (1): 355—67. Бибцоде:2001НYАСА.936..355Ц. ПМИД 11460492. дои:10.1111/ј.1749-6632.2001.тб03522.x. .
  17. ^ Лауренс Н, Коолwијк П, де Маат МП (2006). „Ј Фибрин струцтуре анд wоунд хеалинг”. Тхромб Хаемост. 4 (5): 932—9. ПМИД 16689737. дои:10.1111/ј.1538-7836.2006.01861.x. 
  18. ^ Wозниак, Г. (2003). „Фибрин сеалантс ин суппортинг сургицал тецхниqуес: тхе импортанце оф индивидуал цомпонентс”. Цардиовасц Сург. 11 (1): 17—21. ПМИД 12869984. дои:10.1016/С0967-2109(03)00067-X. .
  19. ^ Буцхта C, Хедрицх ХЦ, Мацхер M, Хöцкер П, Редл Х (2005). „Биоцхемицал цхарацтеризатион оф аутологоус фибрин сеалантс продуцед бy ЦрyоСеал анд Вивостат ин цомпарисон то тхе хомологоус фибрин сеалант продуцт Тиссуцол/Тиссеел”. Биоматериалс. 26 (31): 6233—41. дои:10.1016/ј.биоматериалс.2005.04.014. .
  20. ^ „Евицел Фибрин Сеалант (Хуман)”. У.С. Фоод анд Друг Администратион (ФДА). 22. 7. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Моника Бартхелс, Марио вон Депка: Дас Гериннунгскомпендиум. Сцхнеллориентиерунг, Бефундинтерпретатион, клинисцхе Консеqуензен. Тхиеме, Стуттгарт у. а. 2002. ISBN 3-13-131751-5..
  • Г. Дицкнеите, Х. Ј. Метзнер, M. Кроез, Б. Хеин, У. Ницолаy: Тхе импортанце оф фацтор XIII ас а цомпонент оф фибрин сеалантс. Ин: Јоурнал оф Сургицал Ресеарцх. 107, 2, Оцт. 2002, С. 186–195.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fibrinski_lepak&oldid=28960832”