Пређи на садржај

Бродијев апсцес

С Википедије, слободне енциклопедије
Бродијев апсцес
Аксијална Т1-пондерисана МРТ слика кроз дисталну тибију која показује Бродијев апсцес.
СпецијалностиОртопедија

Бродијев апсцес (БА) је посебан облик субакутног остеомијелитиса, који настаје преношењем микроорганизама крвљу из постојећег локалног жаришта. Јавља се најчешће у метафизи дугих костију (претежно у дисталној метафизи тибије), углавном у веће деце, посебно у пубертету.[1]

Бродијев апсцес који се често сврстава у хронични облик остеомијелитиса, у скоро свим изворима савремене литературе, помиње се најчешће као субакутни облик остеомијелитиса, који је тешко дијагностиковати јер су одсутни карактеристични знаци и симптоми акутног облика болести.[2][3][4]

Историја

[уреди | уреди извор]

Бродијев апсцес је добио име по Сер Бендјамину Колинсу Бродију,[5] који је 1830-их, први описао хронично инфламаторно стање које погађа тибију без очигледне акутне етиологије.[6]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Бродијев апсцес је одговоран за 2,5%–42% примарних инфекција костију.[7]

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Претпоставља се да је узрочник најчешће стафилокок,[8] снижене вируленције, уз истовремено довољно отпоран организам пацијента, који локализује инфекцију.

Патоанатомија

[уреди | уреди извор]

Патоанатомски, присутна је шупљина у метафизарном подруцју кости испуњена гнојем и окружена склеротичном кости (рубна склероза).

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Почетак болести је постепен, а знаке и симптоме карактерише упорни неодређени боло у дубини захваћеног сегмента кости. Посебно је значајно одсуство општих знакова запаљења. Температура често није повишена.

БА карактерише благи до умерени  бол , који се обично описује као упорни бол, као повремени симптом због подмуклог почетака, и дуго одлагање између појаве бола (најчешћи симптом) и дијагнозе. Обично су симптоми присутни 2 недеље или дуже. Ток је генерално обележен мало или нимало конституцијских симптома и ниједна акутна болест му не претходи. Системска реакција је одсутна, а пратећи лабораторијски подаци су недоследни.[9]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]
Бродијев апсцес као посебан облик субакутног остеомијелитиса

Пошто се пацијенти често јављају са болом и отоком без температуре, дијагноза може бити тешка. Хемокултуре и инфламаторни индикатори се често не откривају, па је због тога потребан висок ниво сумње да би се дијагностиковала ова врста остеомијелитиса.

Како БА може опонашати различита бенигна и малигна стања, то доводи до одложене дијагнозе и лечења, тако да је једна од најчешћа нетачна дијагноза БА тумор.

Тек радиолошки налаз води ка објективној дијагнози, јер је карактеристичани знак на МРТ, централна некроза, а около ње гранулационо ткиво, фиброза или склероза, и крајњи слој едема.

Биопсија може бити корисна у искључивању других могућих дијагноза, као што је тумор костију.[8]

Диференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]

Различите бенигне и малигне абнормалности костију, укључујући цисте, остеоидни остеом, туморе џиновских ћелија, хондробластоме и Јуингов сарком, требало би укључити у диференцијалну дијагнозу Бродијевог апсцеса.[7]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Лечење Бродијевог апсцеса зависи од дијагнозе. Скоро једна трећина случајева (група коју су Рос и Кол окатегорисали као агресивне лезије[10]) не разликује се од примарних злочудних тумора костију. За дијагнозу у овим случајевима потребна је биопсија и киретажа.

Када се дијагноза постави, одговарајућу антибиотску терапију (са дозом прилагођеном тежини и старости пацијента) на основу резултата бојења по Граму, културе и осетљивости треба започети интравенозно (IV) током 2-7 дана, након чега обично следи 6 недеље оралне антибиотске терапије.

Клиничко и лабораторијско (брзина седиментације еритроцита [ЕСР] и C-реактивни протеин [ЦРП]) праћење клиничког побољшања је прикладно.[11]

У случајевима када су клинички и сликовни налази и лабораторијски резултати карактеристични (или где дијагноза није неизвесна), лечење се врши само антибиотицима, иако је то контроверзно, јер у литератури се разликују мишљења о томе да ли лечење ових класичних лезија треба да буде хируршки или медикаментозно.

Неуспех повлачења симптома након примене антибиотика до 6 недеља или погоршање стања током лечења треба да доведе до поновне процене и дефинитивне дијагнозе ткива, бактериолошке дијагнозе или обоје, након чега следи хируршко лечење и одговарајући антибиотици.

Друге индикације за операцију су предстојеће формирање синуса и дренажа у синовијални зглоб. Клинички знаци субпериосталног гноја или синовитиса указују на то да се субакутна инфекција трансформисала у акутну компоненту и да се зато мора хируршки дренирати. Ако се пацијент лечи емпиријски, треба дати антибиотик широког спектра који прво покрива С ауреус , а секундарно друге патогене.

Антибиотици који се примењују орално за остеомијелитис морају се давати у дозама које су често двоструко до троструке од препоручених у упутствима за лекове. Образовање пацијената (или родитеља) је од суштинског значаја за одржавање усаглашености која је неопходна за успешно лечење. Апсорпција антибиотика за стварање ефективних концентрација на месту инфекције документује се мерењем концентрације антибиотика или антибактеријске активности у серуму.[9]

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Прогноза је обично повољна, са врло малом вероватноћом трајног инвалидитета или рецидива.[5]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Матасовиц, Т. и Стриновиц, 6.Дечја ортопедија. 1986. . Школска књига. Загреб
  2. ^ Лампе, Царл Ерик (1952). „Туберц��лоус Остеомyелитис оф тхе Греатер Троцхантер”. Ацта Ортхопаедица Сцандинавица. 22 (1–4): 307—325. ИССН 0001-6470. ПМИД 13091857. дои:10.3109/17453675208989015. 
  3. ^ Каноун, M. L.; Кхорби, А.; Кхмири, C.; Тебоурби, А.; Хаддед, Н.; Боугхзала, W.; Бен Маитиг, M.; Цхебил, M.; Хацхем, А.; Ессадем, Х. (октобар 2007). „Диагносис анд треатмент оф Бродие'с абцесс ин адултс: Абоут тwентy цасес”. Тунис Мед. 85 (10): 857—61. ПМИД 18236808. .
  4. ^ Гонзáлез-Лóпез, Јосе Луис; Солето-Мартíн, Францисцо Јавиер; Цубилло-Мартíн, Антонио; Лóпез-Валверде, Салвадор; Цервера-Браво, Палома; Навасцуéс дел Рíо, Јуан Антонио; Гарцíа-Тревијано, Јосе Луис (2001). „Субацуте Остеомyелитис ин Цхилдрен”. Јоурнал оф Педиатриц Ортхопаедицс Б. 10 (2): 101—104. ИССН 1060-152X. дои:10.1097/01202412-200104000-00004. 
  5. ^ а б ван дер Наалд, Ниелс; Смееинг, Диедерик П.Ј.; Хоуwерт, Родерицк M.; Хиетбринк, Фалцо; Говаерт, Геертје А.M.; дер, Детлеф ван (2019-01-24). „Бродие'с Абсцесс: А Сyстематиц Ревиеw оф Репортед Цасес”. Јоурнал оф Боне анд Јоинт Инфецтион. 4 (1): 33—39. ИССН 2206-3552. дои:10.7150/јбји.31843. 
  6. ^ МцХугх, C. Х.; Схапееро, L. Г.; Фолио, L.; Мурпхеy, M. D. (Јулy 2007). "Цасе фор диагносис. Бродие абсцесс". Милитарy Медицине. 172 (7): виии–xи. ИССН 0026-4075. {{PMID|17691698}}.
  7. ^ а б Qи, Руyу; Цолмегна, Инéс (2016-09-19). „Бродие абсцесс”. Цанадиан Медицал Ассоциатион Јоурнал. 189 (3): Е117—Е117. ИССН 0820-3946. дои:10.1503/цмај.151419. 
  8. ^ а б Цхен, Бењамин C; Кобаyасхи, Такааки; О'Роурке, Хоwард; Секар, Поорани (2021). „Стапхyлоцоццус ауреусостеомyелитис цаусинг Бродие’с абсцесс оф тхе тибиа ин ан адулт ман”. БМЈ Цасе Репортс. 14 (1): е240836. ИССН 1757-790X. дои:10.1136/бцр-2020-240836. 
  9. ^ а б „Субацуте Остеомyелитис (Бродие Абсцесс) Треатмент & Манагемент: Аппроацх Цонсидератионс, Медицал Тхерапy, Сургицал Тхерапy”. емедицине.медсцапе.цом. 2024-04-18. 
  10. ^ Росс, Е. Р.; Цоле, W. Г. (мај 1985). „Треатмент оф субацуте остеомyелитис ин цхилдхоод”. Ј Боне Јоинт Сург Бр. 67 (3): 443—8. .
  11. ^ Езра, Ели; Wиентроуб, Схломо (1997-11-01). „Примарy субацуте хаематогеноус остеомyелитис оф тхе тарсал бонес ин цхилдрен”. Тхе Јоурнал оф Боне анд Јоинт Сургерy. 79 (6): 983—986. ИССН 0000-0000. дои:10.1302/0301-620x.79б6.7947. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Brodijev_apsces&oldid=28421807”