Опсада Атине (87—86. п. н. е.)
Опсада Атине | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Први митридатски рат | |||||||
Атина и Пиреј | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Римска република | Атина | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Корнелије Сула | Аристион | ||||||
Јачина | |||||||
5 легија | непознато | ||||||
Жртве и губици | |||||||
непознато | 200.000 мртвих, 200.000 заробљених |
Опсаду Атине извршио је Корнелије Сула током Првог митридатског рата. Завршена је римском победом.
Опсада
[уреди | уреди извор]Први митридатски рат отпочео је 89. године п. н. е. Позиције Римљана на јужном Балкану биле су озбиљно угрожене: Тракију и Македонију је од Рима одвојио Дорилеј, Митридатов војсковођа. Митридатов адмирал Архелај господарио је Егејским морем. На његову страну стале су Беотија и Атина коју је на тај корак навео Аристион. Сула се искрцао у Епиру и кренуо ка југу. Апијан наводи да се Сула у Грчкој понашао сурово и безобрзирно, да је покушао да отме благо Делфа, Олимпије и Епидаура. При опсади Атине Сула се понашао као прави освајач. Када му је понестало дрвене грађе за опсадне справе, наредио је да се посеку гајеви у Академији. Пирејска лука потпуно је уништена како не би служила Митридатовим бродовима. Након освајања Атине, Сула се повукао у Беотију да снабде трупе. Тамо се сукобио са Митридатовом војском код Елатеје.
Извори
[уреди | уреди извор]- Римска држава под краљевима и у доба републике (753-27. пре Хр.) - историја и институције - Мирослава Мирковић; Досије, 2002. година