Prijeđi na sadržaj

rodbina

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /rôdbina/
  • Hifenacija: rod‧bi‧na

Imenica

[uredi]

rȍdbina f (ćirilica ро̏дбина)


Oblici:

  1. rodbína, rȍdbina, rodbìna, rodbȉna [1]


Primeri:

  1. Na nȁšu slȁvu dȏđe nȁša rodbìna. Kula [1]
  2. Ȍndak njȇna rodbìna njójzi dáju pȍklone, znaš, a tȍ se zválo prézent. Beška [1]
  3. Gȍsti ìdu u rodbìnu. [2] [3] [4] [5] Pomaz Laćarak Subotica Čurug Deronje Gospođinci Silbaš Čenej Žabalj Novi Sad Novo Miloševo Bašaid Itebej Jaša Tomić Boka Neuzina [1]
  4. E većem mi lȇpo dojádila tȃ rodbìna; svȁke nèdelje ȅto nȅko, sȁmo kȕvaj, sprȅmaj, nàmēšćaj, a nȉko nȅ zna da i tèbe zòve. Šurjan [1]
  5. Nȉkoga mȋ nȇmamo tȁmo od rȍdbine. Martonoš [1]
  6. Svȁ rȍdbina je bíla nà sarani. Laćarak [1]
  7. Ovȏ su pȍsle tȁmo pȕno gostȋju i rȍdbina. [3] [5] [6] Izbište Bačinci Subotica Turija Čurug Gospođinci Žabalj Đala Sanad Mokrin Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Vršac Pavliš [1]
  8. Nȍsi u čùturu vína jel ràkije i ìde od rȍdbine do rȍdbine da i[h] zòve da dȏđedu ù svatove. [5] Kumane [1]
  9. Kad su òšli da glédu kȕću kod mòje rodbíne, a òni, rodbína, jedva dòčekali. Tomaševac [1]
  10. Nȍsim, to većȉnom rodbína, mȁti, jeli strȋna, mȇsi pogȁču. Izbište Vršac [1]
  11. I òtišla sam tȁmo kod rodbȉne u Srȅdište, Vȅliko, i kad sam dóšla, kad je pròšlo četr̀nājs dána, òni pòšli već òvi u škȏlu se, òni mène kȕći. Veliki Gaj [1]
  12. Ȕveče dȏđedu devȏjkini, rodbȉna njȅna, nȁjrođenȉi. [1]
  13. Idȅ mȍmak sas njegȍvom rodbȉnom ko[d] devȏjke na vráta, na igrȃnku. Jasenovo [1]



Deklinacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  • rodbina” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52.
  3. 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 47. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  4. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 63, 238, 240.
  5. 5,0 5,1 5,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 127, 129, 161. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  6. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.