Zeuksid
Zeuksid (grč. Ζεῦξις, 464. pne.—390. pne.) je bio grčki slikar iz grada Herakleje u južnoj Italiji.
Od Plinija Starijega doznajemo da je Zeuksid naslikao atleta, s natpisom da će lakše biti tu sliku kuditi negoli je podražavati (XXXV 63). Poznata je anegdota ο Zeuksidu i Parasiju slikaru iz Efesa, koji su se nadmetali za prvenstvo u podražavanju prirode. Ako umetnik slika karaktere kao Polignot, on prelazi u poeziju. Polignot se ugleda na Homera, i njegove freske nisu drugo nego naslikane epopeje: svaka slika mu je mnogočlana, tj. prikazuje ljudske odnose, a iz njih se vidi šta naslikani ljudi hoće ili neće. Njihovi radovi ne bave se pojedinim čovekom, da bi posmatrač iz njegova lica razumeo duševne pokrete ili iz oblika tela upoznao pokrete telesne. Ali s vremenom su slikari shvatili svoj pravi zadatak i pronašli za to podesna sredstva. Jedan od najvećih unapređivača slikarske umetnosti bio je Zeuksid, za čiju su umetnost karakteristične ove reči Aristotelove:
„Uopšte, ono što je nemoguće treba pravdati razlozima umetnosti ili onim što je bolje ili opštim mišljenjem. Jer, sa gledišta umetnosti više važi ono što je verovatno a nemoguće negoli ono što je moguće a neverovatno, pa, ako i nije moguće da stvarno ima onakvih ljudi kako ih je slikao Zeuksid, ipak se može odgovoriti da je bolje prikazivati ih tako, jer ideal treba da nadmašuje stvarnost" (Poet. 1461 b 10-15).
Kao slikar, Zeuksid je savršeniji od Polignota, jer se bolje umeo služiti bojama, a usavršio je i upotrebu svetlosti i senke: „luminum umbrarumque invenisse rationem traditur", kaže Kvintilijan (XII 10, 4). Raspolažući takvim tehničkim mogućnostima, Zeuksid je naslikao grožđe tako verno da su ptice doletele i htele ga zobati. Tim uspehom mnogo se hvalio pred Parasijem. Ovaj, koji se naročito odlikovao finoćom linije, donese Zeuksidu sliku s platnenom zavesom: Zeuksid htede zavesu odmaći da vidi sliku pod njom, a kada tamo, zavesa je bila samo naslikana. Tako je Zeuksid prevario samo ptice, a Parasije Zeuksida (Plin. XXXV 65).
Zabeležen je jedan slučaj i Parasijeva poraza. U jednoj utakmici na ostrvu Samu učestvovao je i Parasije sa Timantom iz Sikiona, i tom prilikom pobedio ga je Timant, koji se naročito proslavio slikom Žrtvovanje Ifigenije. Nadmetali su se slikom koja je prikazivala nadmetanje Ajanta i Odiseja za oružje Ahilejevo (Plin. XXXV 71). Dakle, jedan slikarski nagon za prvenstvo u slikanju jednog herojskog agona! Prijateljima koji su se žalostili zbog njegova poraza, on je duhovito odgovorio da ga neuspeh nimalo ne uzrujava, samo mu je žao što je Ajant još jedared pobeđen (Athen. XII 543 Ε).
- Đurić M. N. 1959. Iz helenskih riznica. Beograd.
