Telemah

Telemah (starogrčki: Τηλέμαχος) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Odiseja i Penelope^[1] te jedan od središnjih likova u Homerovoj Odiseji. Zapravo, prva četiri pevanja Odiseje pripovedaju o putovanjima na koja Telemah kreće kako bi došao do informacija o svom ocu, koji se još uvek nije vratio kući iz trojanskog rata, pa se tradicionalno nazivaju Telemahijom.^[2]

Telemahovo ime na grčkom znači "udaljen od bitke" i možda odslikava činjenicu da Telemah nije učestvovao u trojanskom ratu. Homer Telemaha naziva i patronimikom "Odisejević".^[3]

Prema Odiseji, Telemah je odrastao sa svojom majkom, Penelopom, na rodnoj Itaci, jer mu je otac, Odisej, odmah po njegovom rođenju otišao u trojanski rat. Telemah je imao deset godina kad su prosci počeli opsedati njegovu majku i zahtevali da odabere novog supruga, što je on trpeo tri godine, a zatim je, po savetu boginje Atene pokušao da otera prosce od svog doma.^[4] Antinoj, najugledniji među proscima, predlagao je da se Penelopa vrati svom ocu, Ikariju, kako bi je on mogao ponovo prodati, no Telemah se nagodi s proscima da će se Penelopa ponovo udati ako se Odisej ne vrati kući u roku od godine dana, a zatim opremi lađu i dvadeset drugova se spremi na put u Spartu, kako bi se tamo raspitao o očevoj sudbini. Prosci mu to dozvole verujući da se mladić nikad neće vratiti s puta.^[5] U Pilu stari Nestor srdačno primi Telemaha, ali mu saopšti da se od Odiseja davno rastao i o njemu nema nikakvih vesti.^[6] Telemah kreće dalje s Nestorovim sinom Pizistratom i stiže u Spartu, i to upravo onog dana kad su Menelaj i Helena slavili svadbe svoje dece, Hermione i Megapenta. Helena odmah prepozna Odisejevog sina te mu ona i Menelaj stanu pripovedati o Odisejevim podvizima pod Trojom, a Menelaj mu kaže kako zna da se Odisej nalazi kod Kalipse i da će se vratiti kući.^[7]

Prosci saznaju da se Telemah vraća na Itaku te mu pošalju u susret jednu lađu da ga napadne iz zasede, ali Atena obavesti Telemaha o tome te se on srećno iskrca na ostrvo. Prvo ode kod svinara Eumeja, gde zatekne i jednog prosjaka, zapravo Odiseja, kome je Atena primenila lik.^[8] Kad je Eumej otišao da obavesti Penelopu o povratku njenoga sina, Atena vrati Odiseju njegov lik te se otac i sin prepoznaju i zagrle jedan drugoga te odmah smisle psvetu proscima za sva nedela koja su učinili Odisejevoj porodici i imanju. Telemah se vrati kući da pazi na prosce i čeka da dođe Odisej, ponovo u liku prosjaka.^[9] Kad je Penelopa izazala prosce da zategnu Odisejev luk i ispale strelu kroz rupe na drškama dvanaest sekira, prvi se zadatka prihvati Telemah. Iz četvrtog je pokušaja gotovo uspeo zategnuti luk, ali ga iznenada zaustavi Odisej. Kad su svi prosci redom neuspešno pokušali napregnuti luk, Odisej se otkrije i zajedno s Telemahom brzo poubija sve prosce.^[10][11]

Kasnije je mit o Telemahu dopunjen brojnim detaljima o njegovom detinjstvu, zrelom dobu i smrti.^[12] Dok je Telemah još bio beba, Odisej se pretvarao da je izgubio razum kako bi izbegao učešće u trojanskom ratu, no Palamed stavi Telemaha pred ralo kojim je Odisej orao, pa se ovaj uplaši i tako se otkrije.^[13][12] Prema nekim izvorima, Telemah se oženio Polikastom, Nestorovom kćerkom, koja mu je rodila Persepolida, dok drugi kažu da mu je supruga bila feačka princeza Nausikaja.>^[14] Prema Telegoniji, izgubljenoj pesmi u dva pevanja iz trojanskog ciklusa tzv. kikličkih epopeja, Telemah se na Atenin podsticaj oženio čarobnicom Kirkom, a kasniji pisci pripovedaju da mu je ona rodila sina Latina, eponimnog osnivača Lacija, i kćerku Romu, eponimnu heroinu Rima.^[15] Postojalo je i predanje da se Telemah oženio Kirkinom kćerkom Kasifonom, ali da je u nekoj svađi usmrtio Kirku, nakon čega je Kasifona ubila Telemaha.^[14] Prema jednom predanju, Odisej je, zbog jednog proročanstva, koje ga je opomenulo da se pazi sina, proterao Telemaha s Itake; međutim, to se proročanstvo odnosilo na Telegona.^[12]

O kraju Telemahova života postojala su dva predanja. Prema jednom, ubile su ga sirene kad su u njemu prepoznale Odisejeva sina, a prema drugom, ubila ga je njegova polusestra i supruga, Kasifona.^[12]

• Schmitz, Leonhard (1867). „Telemachus (1)”. u: Smith, William. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston. str. 21. 
• Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.